VELIKE POSLEDICE PO ZDRAVLjE LjUDI

Gajenje GMO proizvoda nije ništa novo pa tako ni GM soje. Od 2000. godine u Srbiji se vodi oštra borba za suzbijanje ovakvog vida proizvodnje. Ali svaka zabrana dovodi i do otpora i drugačijeg viđenja ovog problema pa se na jednom delu poovršina u Srbiji „ilegalno“ gaji GM soja. Gajenje je u nekontrolisanim uslovima pa inspekcijski organi preduzimaju mere zabrane i uništavanja takvih proizvoda. Pojedine opštine i gradovi, među njima i Šabac, su doneli deklaraciju o zabrani gajenja GMO proizvoda. Pritisak pojedinih farmaceutskih lobija i trgovinskih lanaca je veliki za legalizaciju gajenja GMO kultura na prostorima Srbije. Srbija je vrlo mala zemlja i po mišljenju mnogih ona se može boriti samo sa hranom koja se proizvodi konvencionalnim načinom. Vrlo često je objašnjenje da gajenje GMO proizvoda, gde je upotreba glifosata dominantna, pojeftinjuje proizvodnju što je u nekim slučajevima tačno ali uz kvalitetnu agrotehniku ništa mnogo skuplja nije ni konvencionalna proizvodnja a prinosi su čak i veći. U velikom broju slučajeva zbog preterano velike količine glifosata prinosi su i manji. Svakako upotreba glifosata na čišćenju nepoljoprivrednih površina, kao i na pojedinim poljoprivrednim površinama, gde se parcele pripremaju za određenu setvu, su još uvek opravdane na žalost svedoci smo posledica upotrebe glifosata i gajenja GMO kultura u južnoameričkim zemljama gde stanovništvo već trpi posledice po zdravlje. Upotreba glifosata u gajenju GMO i nije možda problem u odnosu na GMO kulture koje su otporne na insekte. To već dovodi u pitanje život pčele a znamo šta znači pčela i njeno oprašivanje. Iako je ona „savršena“ sigurno ne može prepoznati cvet GMO biljke od cveta obične biljke a dok je pčele biće i života.
Uzgoj trenutno odobrenih kultura u EU zabranjen je u 19 zemalja, od čega 17 na celoj teritoriji. To su Austrija, Bugarska, Grčka, Hrvatska, Kipar, Danska, Francuska, Holandija,Italia, Letonija, Litvanija, Luksemburg, Mađarska, Malta, Nemačka, Poljska i Slovenija. Dve zemlje su zabranu zatražile i dobile zabranu samo za deo teritorije ““ Belgija za Valoniju i Velika Britanija za Severnu Irsku, Vels i Škotsku.
U svetu je 2015. godine zabeleženo smanjenje površina pod genetski modifikovanim kulturama prvi put posle gotovo 20 godina , od početka komercijalne proizvodnje neke GM kulture 1996. godine. Smanjenje površina pod GM kulturama objašnjava se time što je zbog pada cena manje površina ukupno zasejano u svetu, uključujući kulturama koje nisu genetski modifikovane.