GORI ZEMLjA, GORI KAMEN

U prošlom broju „Glasa Podrinja“, pisali smo o počecima današnjeg Kulturnog centra, koji je gradio Klub mladih stvaralaca, čiji je prvi predsednik bio pisac i panker, Ivan Glišić. Na njegove stihove, muziku su napisali mnogi kompozitori, a pesme su se našle na repertoaru naših poznatih pevača i bendova. I danas se slušaju.
Vi ste bili vatreni roker, u vreme kada je rokenrol bio nepodoban kod nas?
- Malo je poznato da je prvi rokenrol časopis bio „Ritam“, koji je uređivao pesnik Mika Antić. Potom je počeo da izlazi „Mini džuboks“, pa „Džuboks“, koji je planirao da objavi moj rnr roman „Jer, znala je mama, mene će skrckati neki levi elementi“. Nažalost, vlast nam nije dopustila, rokenrol jeste bio tada nepodoban. Zagrebački časopis „Pop ekspres“, raspisao je šifrovani konkurs za poeziju. Žiri, kom je predsedavala Maja Perfiljeva, tada najcenjeniji jugoslovenski tekstopisac, dodelio mi je simboličnu „Zlatnu liru“. To je značilo da će moje stihove komponovati neko od mladih rokera i da će pesma nastupiti na tada prestižnom Omladinskom muzičkom festivalu u Subotici, 1969 godine. Moju pesmu „Trenutak sreće“ komponovao je Rajmond Rujić, a pevao je Dalibor Brun, uz pratnju slovenačkih grupa „Pepel in kri“ i „Mladi levi“. Iako nije pobedila, uz obrazloženje da je preduga i psihodelična, postala je hit, ima je u fonoteci Radio Beograda i na internetu, a pobedničke pesme se više niko ne seća.
Uspešan početak je obećavao dobru dugogodišnju saradnju sa Rajmondom Ruićem?
- Tačno. Iste te godine, Rajmond i ja smo poslali našu kompoziciju „Zamak od lišća“ na konkurs, pod šifrom, za učešće na festivalu „Takmičenje muzičke omladine Evrope“ u Burgasu, u Bugarskoj. Pesmu, koja je predstavljala Jugoslaviju, pevala je tada mlada nada, Josipa Lisac. Osvojili smo sve tri nagrade ““ za tekst, kompoziciju i interpetaciju. Trebalo je da snimimo singl za Jugoton, ali se Josipa tada udala za Karla Metikoša i nije mogla da dođe na snimanje. Rej se dao u potragu za mladim pevačem raspuklog glasa i na audiciji odabrao srednjoškolca Darka Domijana. Ova pesma je dugo bila na top listi.
Ipak ste snimili pesmu i sa Josipom Lisac, „Veče u Luna parku“?
- Opet je bio konkurs, tada se to tako radilo, takođe pod šifrom. Časopis “Vikend“ je raspisao konkurs za stihove koji pevaju o radostima vikenda, ja sam otišao na šabački vašar, koji me je inspirisao za pesmu „Veče u Luna parku“. Rajmond je komponovao, a Josipa pevala. Osvojili smo nagradu publike na „Vikend“ festivalu u Karlovcima. Snimili smo i singl sedamdeset i druge. Bila je to prva pesma sa prostora bivše Jugoslavije koja je emitovana na Radio Luksemburgu, o čemu je pisao tada popularni časopis „Studio“. U izbirljivom Josipinom repertoaru, ova pesma je imala nekoliko obrada. Žao mi je što ne postoji tv snimak. Josipa je tada bila izbačena iz TV Zagreb, zato što je neko primetio da ima srebrni lančić sa krstom. Takva su vremena bila...
Vaše stihove „Ulica jogovana“, pesme koja je doživela, možda, najveći uspeh , komponovao je Ruić, a pevao Darko Domijan?
- Pesmu smo poslali na Opatijski, potom na Zagrebački festival, i za Beogradsko proleće. Svi su nas odbili sa istim obrazloženjem: Kakvi su to stihovi: Gori zemlja/ gori kamen/ sunce ugljen/ nebo plamen? Ipak smo snimili singl sa Jugotonom i to je krenulo začuđujuće da se sluša. Svi su pevali. Tada je bio zakon da ne može da se snimi nova ploča dok se prethodna ne rasproda, a trebalo je da prođu tri godine da se rasprodaju ti singlovi. Tek tada smo snimili „Laku noć, Katarina“, koja je takođe postala hit i „Jel istina ono što govore o tebi“, sa kojom smo nastupali na Zagrebačkom festivalu. Tad su se plaćali autorski honorari, emitovanje na radio i tv stanicama, vodilo se računa koliko je primeraka prodato, nije bilo piraterije.
Dva puta ste proglašeni za najboljeg tekstopisca bivše Jugoslavije?
- Jeste, dve godine zaredom, sedamdeset četvrte i pete, od strane novinara. U Šapcu me nije bilo u medijima. promenila se klima posle studentskih nemira i Brozovog „Pisma“ partijcima. Zabranjena je „Čivijada“, ukinuti časopisi za mlade, zatvoren Klub mladih stvaralaca i Klub zavičajnih studenata, povučena je i knjiga „Zbor zborili“ grupe „Boje i reči“, stopiran je rokenrol. Igrom slučaja sam upoznao Radoslava Graića, koji je prvo komponovo „Mačvanke“, a posle još dvadesetak mojih pesama, uglavnom starogradskih. Najveći uspeh smo postigli pesmom „Žubor voda žuborila“, koju je pevao crnogorski pevač Mirko Rondović. Nije bila popularna sve dok Mira Vaseljević nije tražila da otpeva tu pesmu uz izmenu, umesto da „mladu momu ne odvodi“, bude - mladog momka. Svi su mislili da je izvorna narodna pesma. Graić je išao je u Sokoj i objasnio o čemu se radi, sad se zna da je to naša pesma. Inače, posle Bugarske, 69, postao sam član Sokoja. Tada je bilo nas desetak tekstopisaca, nije mogao svako time da se bavi. Sada ih ima 7.000, prezasićeno je tržište.
Iz rokenrola ste uleteli u pank muziku i ostali joj verni do danas?
- Kad sam se razočarao u rokenrol, zato što je izgubio žestinu, a i poumirali su moji ljubimci Dženis Džoplin, Džimi Hendriks, Džim Morison, sedamdeset pete sam, sa Selovom školom, vodio učenike na raspust u London. Tu sam sreo pankere i oduševio se žestokim ritmom kojim su svirali “Hey mama, keep your big mouth shut“... (Ivan peva i „na prazno“ svira gitaru u mladalačkom zanosu, iako je u sedamdeset petoj godini). Pokazali su nam fanzine gde objavljuju svoje priče, stripove, prikaze... Kad sam se vratio, ušao sam u pank, povezao sam se sa istomišljenicima iz Novog Sada, Zagreba, Ljubljane i Kragujevca. Šabac je postao sedište panka, prvi fanzini su se pojavili ovde, kao i izdavačka delatnost. „Rokenrol ratnici“, prvi pank roman objavio je Ivan Kovačević, kao i „Žuti ker“, pank dramu.
Još uvek Vas „drži“ energija panka. Zbog čega? Šta je to u njemu neodoljivo za Vas?
- Zato što je on poezija bunta i otpora protiv tipičnih, negativnih pojava u društvu. Kao pisac nisam mogao da se zadržim samo na jednoj oblasti, posebno nisam želeo da se stranački opredeljujem, umetnici ne bi trebalo da budu stranački orijentisani. Međutim, pank nije toliko snažan koliko je nekad bio, klinci koji su nezaposleni, žive od penzija svojih deda i beba, roditelji rade, ali ne primaju platu, nema više tog žara, još ga održavamo mi „matore ajkule“, kako nas klinci zovu, ali šta će biti posle nas, pitanje je.
Mnogo je toga što nismo uspeli da kažemo. Pomenućemo još nekolike pesme, kao što je himna „Veče uz radio“, koju su komponovali Miša Aleksić i Lazar Ristovski. Sa Mišom Aleksićem je snimio dva singla „Čovek i pčela“ i „Znam kako je“, obe sa socijalnom tematikom. Ljubiša Lolić Lolija je, sa grupom „Rondo“, pevao „Pesmu čuvara deteline“. Jugoton je snimo album „Pastir kraj vatre“, sa poznatom ekipom ““ Ivanom, Rajmondom i Domijanom. Pesničke minijature „Groblje“ i „Ćutnja“, koje je komponovao Slobodan Atanacković, pevala je Radmila Smiljanić. Duško Lokin je otpevao „Jagode na dlanu“. Beti Đorđević, koju su zvali srpska Areta Frenklin, pevala je tri Ivanove pesme ““ „Veliko srco moje“, „Naći će se neko ko će da me voli“ i „Zeleno polje ljubavi žedno“. Da je kanri pesma “Billy The Kid“ koju je snimio Džo Maračić, postala veliki hit u Americi, Ivan je saznao kad je gostovao na Trećem programu TV Beograda. Da spomenemo, makar, „Mudru sovu“. A o bogatoj i žanrovski raznovrsnoj Ivanovoj literaturi, preko pedeset naslova koje je potpisao, nameravamo da pišemo naredne godine, u kojoj Glišić obeležava pedeset pet godina stvaralaštva.
ULICA JORGOVANA

Plavi veo, zlatna žica
Nežan vetar, mnogo ptica
Raspukla se svaka grana
Nad ulicom jorgovana

Osmeh jutra, rosa blista
Cvet do cveta, list do lista
Pčela sanja beli venac
Dubok kao gorski zdenac

Jedna klupa, tiha luka
Moje usne, tvoja ruka
Opet bukti ona vatra
Zgasla davno ispod hrasta

Gori zemlja, gori kamen.
Sunce ugljen, nebo plamen
To u senci lome krila
Zaljubljena dva leptira...