TKAČKA RADIONICA INVALIDA RADA
ORIGINALNI PREDMETI ČUVAJU TRADICIJU
Još postoje oni koji stare zanate pokušavaju da sačuvaju od zaborava. Gotovo deset godina žene uposlene u Kreativnoj tkačkoj radionici “Stari zanat“ izrađuju tradicionalne predmete, ali ih i prilagođavaju novom vremenu.
Na ideju za osnivanje radionice došla je Miroslava Savković, predsednica Gradskog udruženja invalida rada. Svake godine kod Nacionalne službe za zapošljavanje konkurišu za dobijanje programa javnih radova. Trenutno je u radionici pet žena. Pored tkanja na razboju štrikaju, vezu i heklaju.
Milenka Đurić iz Maova od samog osnivanja radionice radi u njoj. Pre toga radila je u “Borbi“, a kasnije se okušala i kao privatnik. Zbog problema sa kičmom ne može da radi teške poslove, pa se posao na razboju pokazao kao veoma zahvalan za nju.
-Nisam ranije znala da tkam, ali sam vremenom savladala veštine. Pronašla sam se u ovome i volim ovaj posao. Veoma je kreativan. Želela bih da mlade zainteresujemo za stare zanate i vratimo među njih deo naše tradicije, navodi Milenka kojoj ne predstavlja problem da svakog dana od Maova putuje do Lipolista gde joj živi majka, pa u Šabac do radionice.
Milenkina koleginica Slavica Nikolić najradije štrika i veze. Nekada je radila u “Politici“.
-Radila sam drugi posao, ali sam zavolela i ovaj. Kada sam bila mala moja baka po majci je imala razboj i više ga nikada nisam videla dok nisam došla ovde pre nekoliko godina, kaže Slavica.
Sve rade prirodnim materijalima. Pored odevnih predmeta izrađuju torbice, zobnice, zavese od kombinacije kudelje i pamuka. Tkale su materijale od kojih su šile i vezle haljine za modne izložbe. Izrađivale su narodne nošnje, od kojih je najveći deo otišao u dijasporu. Kompletno su opremile etno kuću u Nakučanima.
Jedan deo radova prodaju, ali dosta toga i poklone. Tako su naprimer, zimus deci sa posebnim potrebama štrikale kape i šalove. Ko sam ima ideje šta želi, mogu da rade i po porudžbini.
Poslednje dve godine od Saveta MZ “Žika Popović“ dobile su prostorije na korišćenje u Domu. Dok u jednoj sobi rade, druga je prepuna njihovih ručnih radova. Pored unikatnih predmeta za kuću, ovde se mogu izabrati i veoma originalni pokloni.
Ovaj posao zavolele su kada su počele da ga rade, a zaposlile su se jer im fali još do penzije i da bi imale socijalno osiguranje. Slavica misli da je jako loša ideja što se ženama povećava starosna granica za odlazak u penziju.
-Ne može žena od 58 godina da se oseća svaki dan dobro, a privatnik traži da se radi. Možda je u Evropi tako, ali žene tamo imaju drugi stil života. Po povratku sa posla kupe gotov ručak, odmore se i odu da se rekreiraju u prirodi. Naše žene kada dođu kući, ne znaju koji posao pre da obave, ističe Slavica.
-Ljudi čine državu i treba povesti računa o njima, dodaje Milenka.
Na ideju za osnivanje radionice došla je Miroslava Savković, predsednica Gradskog udruženja invalida rada. Svake godine kod Nacionalne službe za zapošljavanje konkurišu za dobijanje programa javnih radova. Trenutno je u radionici pet žena. Pored tkanja na razboju štrikaju, vezu i heklaju.
Milenka Đurić iz Maova od samog osnivanja radionice radi u njoj. Pre toga radila je u “Borbi“, a kasnije se okušala i kao privatnik. Zbog problema sa kičmom ne može da radi teške poslove, pa se posao na razboju pokazao kao veoma zahvalan za nju.
-Nisam ranije znala da tkam, ali sam vremenom savladala veštine. Pronašla sam se u ovome i volim ovaj posao. Veoma je kreativan. Želela bih da mlade zainteresujemo za stare zanate i vratimo među njih deo naše tradicije, navodi Milenka kojoj ne predstavlja problem da svakog dana od Maova putuje do Lipolista gde joj živi majka, pa u Šabac do radionice.
Milenkina koleginica Slavica Nikolić najradije štrika i veze. Nekada je radila u “Politici“.
-Radila sam drugi posao, ali sam zavolela i ovaj. Kada sam bila mala moja baka po majci je imala razboj i više ga nikada nisam videla dok nisam došla ovde pre nekoliko godina, kaže Slavica.
Sve rade prirodnim materijalima. Pored odevnih predmeta izrađuju torbice, zobnice, zavese od kombinacije kudelje i pamuka. Tkale su materijale od kojih su šile i vezle haljine za modne izložbe. Izrađivale su narodne nošnje, od kojih je najveći deo otišao u dijasporu. Kompletno su opremile etno kuću u Nakučanima.
Jedan deo radova prodaju, ali dosta toga i poklone. Tako su naprimer, zimus deci sa posebnim potrebama štrikale kape i šalove. Ko sam ima ideje šta želi, mogu da rade i po porudžbini.
Poslednje dve godine od Saveta MZ “Žika Popović“ dobile su prostorije na korišćenje u Domu. Dok u jednoj sobi rade, druga je prepuna njihovih ručnih radova. Pored unikatnih predmeta za kuću, ovde se mogu izabrati i veoma originalni pokloni.
Ovaj posao zavolele su kada su počele da ga rade, a zaposlile su se jer im fali još do penzije i da bi imale socijalno osiguranje. Slavica misli da je jako loša ideja što se ženama povećava starosna granica za odlazak u penziju.
-Ne može žena od 58 godina da se oseća svaki dan dobro, a privatnik traži da se radi. Možda je u Evropi tako, ali žene tamo imaju drugi stil života. Po povratku sa posla kupe gotov ručak, odmore se i odu da se rekreiraju u prirodi. Naše žene kada dođu kući, ne znaju koji posao pre da obave, ističe Slavica.
-Ljudi čine državu i treba povesti računa o njima, dodaje Milenka.
M.M.
Najnoviji broj
18. april 2024.
