Berza

  • aero 848 ▼ -0,24%
  • akdm 342 ▲ 6,88%
  • dnos 3.200 ⚫ 0,00%
  • gmon 2.001 ▼ -0,25%
  • irtl 900 ⚫ 0,00%
  • kmbn 3.299 ▼ -0,03%
  • mtlc 1.950 ▲ 0,05%
  • niis 710 ▲ 0,28%
  • pdza 8.500 ▲ 2,41%
  • puue 140 ⚫ 0,00%
  • tpdn 300 ⚫ 0,00%
  • trgom 955 ⚫ 0,00%
(23. jun 2016.)
ARHITEKTURA ŠAPCA JUČE, DANAS, SUTRA

LICE GRADA KROZ VEKOVE

Različiti arhitektonski stilovi očuvani su, makar i delimično, kao svedoci vremena u kojem su nastajali, naglašava Tatjana Marković, viši kustos istoričar umetnosti šabačkog Narodnog muzeja, koja je diplomirala na temi Arhitektonsko nasleđe grada Šapca na odseku za istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu. Katarina Dubljanin, glavni gradski urbanista ističe da su ciljevi strategije urbanog razvoja postavljeni kroz inovativni plan razvoja grada, konkurentnu ekonomiju, kvalitet života, socij
Prema istraživanjima Tatjane Marković, višeg kustosa istoričara umetnosti Šabačkog Narodnog muzeja, arhitektonsko nasleđe grada, barem onaj sačuvani deo nastajao je u poslednjih vek i po.
- U tom smislu zastupljena je balkanska profana arhitektura polovine 19. veka, eklektistička arhitektura druge polovine istog veka, lokalna varijanta secesije, modernizma, kao i obnova srpskog stila u arhitekturi, prvih decenija 20. veka. Većina, danas uglavnom javnih objekata, ima svoju arhitektonsku i ambijentalnu vrednost, a posebno bih istakla arhitekturu Zelenog venca kao objekta koji je nastao početkom tridesetih godina 20. veka, sa elementima naleđa ranije srpske arhitekture. Taj trend je bio vrlo zastupljen na objektima širom Srbije. Svoju nespornu vrednost imaju i zdanja današnjeg Muzeja, Biblioteke šabačke, Arhiva, Pozorišta, Kulturnog centra, Krsmanovića kuće, Narodne banke, kuća prote Jovana Pavlovića i još nekoliko objekata nastajalih do Drugog svetskog rata. Raznorodnost arhitektonskih stilova ukazuje na nasleđe nastajalo u dugom vremenskom periodu, u kojem je bilo i rušilačkih momenata, ali je naša obaveza da se postaramo da očuvamo ono što je preostalo, te da ne dozvolimo, makar i minimalne „prepravke“, bez stručnog nadzora.
Poslednje značajnije devastiranje i rušenje zdanja u centru grada desilo se krajem šezdesetih godina 20. veka. Tada je porušena zgrada Županije ( nalazila se na mestu na kojem je danas Komercijalna banka), kao i čitav niz privatnih kuća na potezu od današnje Kifle do raskrsnice kod Opštinskog suda, kako bi se stvorio prostor za podizanje hotela Sloboda. Tom prilikom prilično je izmenjen izgled centralnog gradskog jezgra, narušena je ambijentalna celina stvarana prethodnih stotinak godina, ali s druge strane otvorena je mogućnost da grad dobije trg koji nikada, u smislu prostranog platoa, nije imao. Grad je živ organizam, u njemu objekti nastaju i nestaju, problem se javlja kada je to stihijski ili iz nemara. Kako moramo voditi računa o tradiciji, isto tako moramo dobro promišljati i savremenu arhitekturu, jer tim novonastalim objektima ostavljamo trag u nekom budućem nasleđu. Nije redak slučaj da u centralnim delovima grada zajednički egzistiraju tradicionalna i savremena arhitektura, ali se mora pronaći adekvatan model paralelnog suživota i estetske ujednačenosti. Arhitektura je tvorevina čoveka, napreduje zajedno sa ostalim segmentima društva i opšteg razvoja, i posve je legitimno da ostvarenja modernog doba dobiju reprezentativno mesto u urbanom razvoju grada, naglašava Markovićeva ističući da novih reprezentativnih arhitektonskih rešenja, barem u širem centru grada, gotovo da nema.
- Postoji izvestan broj privatnih objekata a što se tiče javnih izdvojila bih aneks Biblioteke šabačke, značajan iz više razloga. To je prvi objekat u gradu podignut za potrebe institucije kulture, arhitektonski je primeren vremenu i podrazumeva potrebu različitih materijala sa transparentnom fasadom koja otvara unutrašnji prostor ka eksterijeru i obratno, a unutrašnjost zdanja je fungcionalna i privedena nameni. Određenim arhitektonskim elementima povezana je sa starosavnom zgradom nekadašnjeg Vladičanskog dvora, što je dobar primer spajanja modernog sa nasleđem, zaključuje Tatjana Marković.
Po mišljenju Katarine Dubljanin, glavnog gradskog urbaniste svi uspešni gradovi se predstavljaju kao gradovi arhitekture. Svoj razvoj jasno su definisali u arhitektonskoj politici, budući da je unapređenje arhitekture i urbanog razvoja veliki pokretač razvoja.
- Mi smo u Šapcu okupili tim stručnjaka iz različitih oblasti, koji rade na definisanju nove strategije urbanog razvoja grada Šapca na kojoj će se bazirati novi Generalni urbanistički plan Šapca i Strategija urbanog razvoja koja je sastavni deo Strategije održivog razvoja Šapca, čija je revizija u toku. Iz ovih strateških dokumenata će proizaći novi planovi i projekti sa kojima će Šabac postati grad u kome ljudi žele da žive i u koji žele da se vrate.
*Strategiju urbanog razvoja smo postavili kroz nekoliko osnovnih ciljeva:
*Inovativni plan razvoja grada
*Konkurentna ekonomija
*Kvalitet života
*Socijalni balans
*Zaštita životne sredine
*Održivost
*Prilagodljivost grada na klimatske ekstreme
*Ponovljivost
*Pametno vođenje grada
Iz svih ovih ciljeva proizilazi i nova arhitektonska politika grada, koja treba da usmeri urbani razvoj ka viziji grada koju imamo za narednih 25 godina.
Vizija grada kojoj težimo se oslanja na primere najuspešnijih gradova Evrope koji su svojim primerom pokazali da na ovim vrednostima treba graditi budućnost. Osnovne postavke arhitektonske politike definišemo kroz ova četiri cilja:
Identitet ““ razvoj identiteta grada kroz očuvanje postojećih vrednosti i razvoj novih u skladnom balansu, grad po meri svojih građana, grad kulture, grad bogate istorije i znamenitih ljudi, grad koji živi na reci, grad konkurentne ekonomije.
Arhitektura ““ želimo da promovišemo održivu arhitekturu koja će dati nove vrednosti, arhitekturu koja promoviše različitost i povezanost istovremeno, aritekturu u kontekstu koja na pravi način daje odgovore na različite zahteve, usklađuje sve potrebe i kroz integralni prisup modeluje okruženje. Fasade zgrada su lice grada, one su s jedne strane zid našeg intimnog prostora, a na drugoj strani čine zid našeg javnog prostora, prostora u kome šetamo, družimo se, susrećemo, trgujemo... Koliko nam je važno kako izgleda njegova unutrašnja strana, treba da nam bude još važnije kako on izgleda spolja. Fasade svojom estetikom edukuju, formiraju duh mesta, karakter prostora. Želimo da unapredimo arhitekturu individualnog kao i kolektivnog stanovanja, da promovišemo kvalitetna, inovativna rešenja. Da ukažemo na značajnu socijalnu komponentu novih urbanih struktura. Novi urbani blokovi treba budu otvoreni i fleksibilni, da promovišu pristupačnost, toleranciju i različitost.
Urbani prostori - želimo da kreiramo urbane prostore i urbane pejzaže visokih standarda, koji će da omoguće građanima raznovrsnosne aktivnosti. Povećati kvalitet života, predpostavlja novu hijerarhiju u planiranju grada: najpre planirati aktivnosti ““ urbani život, onda urbane prostore i najzad zgrade - objekte, sve u finoj sprezi. Želimo dobre uslove za pešake, puno mesta gde možete kvalitetno da provedete vreme sa svojom porodicom, prostore koji vas privlače, koji vam pružaju mogućnost za različite aktivnosti, prostore u kojima se osećate sigurno i udobno, prostore visokih estetskih kriterijuma, koji podstiču na druženje, gde se susreću različite socijalne kategorije. U gradu svi treba da imaju osećaj pripadnosti. Zelenilo i voda ““ „plavo-zelene zone“ ““ treba da budu deo identiteta grada. Pluća ovog grada čine i javni parkovi kao i privatne gradske bašte kao jedan sistem. Negovati odnos prema uređenom zelenilu kao osnovni postulat gradskog života. Voda kao izvor života svakako treba da postane važan motiv u kreiranju urbanih prostora. Ostvariti dugogodišlju težnju grada da „izađe na reku“ ““ na ostvarenju ovog cilja već uveliko radimo kroz veliki projekat Savapark. Odnos grada prema svojoj obali je najbolja slika stepena razvijenosti i društvenih vrednosti zajednice. Uređenjem ovog prostora želimo da tu sliku promenimo. Građanima treba više prostora za odmor u prijatnom, zelenom okruženju, prostori za rekreaciju i zabavu na otvorenom, više kupališta. Treba podsticati korišćenje bicikla kao prevoznog sredstva umesto automobila, poboljšati javni prevoz, smanjiti broj parkiranih automobila na gradskim ulicama. Unaprediti devastirana područja grada, razviti nove urbane prostore na principima održivog razvoja.
Procesi ““ želimo da razvijemo procese koji će da omoguće stvarnu participaciju građana u kreiranju urbanih aktivnosti i prostora. Građani su korisnici svih naših planova i vlasnici ovog grada, imaju pravo da učestvuju u izradi urbanističkih planova, ali i obavezu da čuvaju javni prostor, da svoj privatni prostor shvate kao deo zajedničkog prostora, da pripadaju širem kontekstu i da svojom kućom i svojim dvorištem doprinose sveukupnoj slici grada.
Realizacijom gradskog Trga, započetom rekonstrukcijom Velikog parka, planom za Savapark, grad je pokazao da su potrebe građana na prvom mestu, da kvalitetna arhitektura, inovativna rešenja, uređenje javnog prostora, bitno doprinose dobrom osećaju ljudi, osećaju pripadnosti, dobrom utisku koji grad ostavlja na posetice. Sve to gradi identitet grada, kaže Katarina Dubljanin.
Lj. Đukić

Najnoviji broj

14. novembar 2019.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa