Diznilend za fantome

Kao što se Kevin Spejsi u ulozi američkog predsednika Frenka Andervuda tokom trećeg serijala “Kuća od karata“ k“™o pijan plota uhvatio programa „Amerika radi“, iako ima problem da nađe makar jednog ekonomistu koji će tu rabotu, smišljenu za ekspresno upošljavanje nezaposlenih Amerikanaca i ekspresno dizanje sopstvenog rejtinga, proglasiti racionalnom, tako i Aleksandar Vučić u ulozi premijera Srbije Aleksandra Vučića ima problem da za projekat “Beograd na vodi“, smišljen iz istih razloga k“™o i Spejsijev, nađe jednog renomiranog arhitektu ili urbanistu koji će mu reći: „Bravo, majstore!“
Premijer Vučić spada u one ljude koji menjaju ekspertska zvanja iz dana u dan. Ponedeljkom je naš poznati forenzičar, utorkom priznati stručnjak za crnu metalurgiju, sredom je doktor ekonomije, četvrtkom avioinženjer, a petkom se radi o čuvenom arhitekti. Takav kakav je, multipraktičan, svako mišljenje koje nije njegovo, makar se radilo o vapaju 40 najboljih srpskih arhitekata pod naslovom „Hitno obustavite projekat „Beograd na vodi“, ili ignoriše, ili potpisnike apela smatra za hejtere, ili logično pita: „Samo mi onda vi nađite nekog ko će da uloži u Srbiju tri milijarde dolara...“
Čovek, jednostavno, smatra da je za Srbiju važno sve ono što može zacementirati ionako visoke rejtinge njegove vlasti, makar ispred „razgledničkog“ vidika starog jezgra Beograda sagradio centar Abu Dabija, sa sve kulom od 240 metara, koju je neki projektant, na prvom pojektu, „namestio“ duboko unutar reke Save. Kasnije se ispostavilo da projektant nikada nije bio u Beogradu. Pa je malko omašio.
Drugi projektant-maketar je, valjda, svrnuo na kafu, pa u prostorijama zgrade Geozavoda, koju je arapski investitor „Beograda na vodi“ gratis renovirao, izložio maketu, jedan šljašteći minijaturni megapolis idealan za one manijačne fanove malecnih vozova na baterije i eskurzije raspamećenih glasača iz unutrašnjosti. Na osnovu te makete se menjaju urbanistički planovi, zakoni, a da, zapravo, niko nema pojma, sem možda premijera, šta će od svega ispasti.
I taj prostor predstavlja Diznilend za raznorazne fantome. Pa su se pojavili i oni pravi, sa fantomkama, kojima već mesec dana ne mogu da uđu trag. Ne zato što su u međuvremenu pobegli u nepoznatom pravcu, već zato što su u međuvremenu pobegli u pravcu vlasti. Odakle su i došli.
Ko se ne seća, Vučić uopšte nije bio planiran za premijera, još manje za harizmatičnog lidera. On je maja meseca 2012. godine, kada je Tomislav Nikolić pobedio Borisa Tadića i označio kraj „petooktobarske“ epohe novije srpske istorije, imao „zadatak“ da pobedi demokratu Dragana Đilasa i postane gradonačelnik Beograda, a glavni adut bio mu je upravo „Beograd na vodi“. U pitanju je vekovna težnja građana srpske prestonice da siđu na reke, kako je to zvanično objašnjeno, jer su to do sada uglavnom činili kad im od svega padne mrak na oči i odluče da skoče s mosta.
Opet, Vučić je, osim što je rođen kao riba u horoskopu, opterećen vodom u svim agregatnim stanjima: kad voda zimi zamrzne - spasava decu iz smetova, kad voda prelije bedeme - spasava ljude iz poplavljenih gradova i sela. Jedno vreme je u njegovoj zvaničnoj biografiji na sajtu SNS stajalo, kao jako bitna referenca, da je kao direktor hale „Pinki“ u Zemunu, tokom vladavine Šešeljevih radikala u toj beogradskoj opštini, „oživeo ideju o noćnom kupanju“.
Te je nekako i logično da „Beograd na vodi“ predstavlja njegov lični projekat koji prerasta u fiks ideju: sam nalazi investitore, sam preskače tendere, javne rasprave, sam odlučuje odakle će i dokle to čudo da se prostire, jedino on tvrdi da taj grad u gradu neće totalno saobraćajno blokirati ionako već zagušen Beograd. Jedino što ne zna - ko je poslao fantome da ruše jedan beogradski kvart u pola noći?
A sve što Vučić ne zna, u stvari zna.