Berza

  • aero 896 ⚫ 0,00%
  • dinnpb 3.650 ▲ 0,77%
  • ineu 35.000 ▲ 2,94%
  • jmbn 7.000 ▼ -2,78%
  • kmbn 3.130 ▼ -3,66%
  • kmbnpb 1.300 ▲ 0,15%
  • mtlc 2.000 ⚫ 0,00%
  • niis 685 ▲ 0,29%
  • tlkb 10.000 ⚫ 0,00%
  • vpdu 11.500 ▲ 6,05%
(30. jun 2016.)

TEHNOLOGIJA PROIZVODNjE STRNIH ŽITA

Pored činjenice da su naši ratari delimično ovladali proizvodnjom strnih žita, pre svega pšenicom , ostvareni prinosi su toliko različiti (4-10t/ha) da ima potrebe ukazati na propuste i greške pre svega u agrotehnici.
Pre početka procesa proizvodnje , vrlo je značajno odabrati adekvatan predusev za proizvodnju pšenice. Najbolji predusevi su oni koji ranije napuštaju njive i ostavljaju dovoljno vremena za obradu i pripremu zemljišta pre početka setve.
Kukuruz je najzastupljenija kultura na njivama naših proizvođača tako da je on najčešće predusev za pšenicu za koji možemo reći da je manje povoljan polazeći od istine da 80% zasejanog kukuruza su kasni hibridi pune vegetacije. Rani i srednje rani hibridi su zadovoljavajući predusevi. Soja, lucerka, ostale mahunarke i povrtarske kulture su veoma dobri predusevi.
Setvu pšenice i ostalih strnih žita treba po mogućnosti obaviti u optimalnim agrotehničkim rokovima u drugoj i trećoj dekadi oktobra meseca. Ukoliko to nije moguće setva se može produžiti i do 15.novembra uz obavezno povećanu setvenu normu semena za 5-10%.
Pored preduseva i roka setve od velike važnosti za uspeh u proizvodnji pšenice je i izbor adekvatnog sistema obrade zavisno od količine žetvenih ostataka preduseva. U novije vreme sve su prisutnije metode obrade zemljišta koje ne podrazumevaju prevrtanje plastice (redukovana obrada). Ovi sistemi obrade zahtevaju manji utrošak energenata i veći učinak radnih mašina u jedinici vremena. Najčešće u našim agroekološkim uslovima, redukovana obrada je najpogodniji sistem osnovne obrade zemljišta prilikom gajenja pšenice.
Osnovni razlog favorizovanja ovakvog načina obrade je struktura zemljišta koja ostaje nakon njegove primene. Redukovanom obradom najmanje se zemljište rastresa, čime se smanjuje procenat vazdušnih pora u zemljištu, što je vrlo bitno za prezimljavanje pšenice, dovodi do brže promene temperature zemljišta što može biti vrlo nepovoljno na mlade biljke pšenice.
U zimskom periodu u ovakvim zemljištima dolazi do bržeg prodiranja hladnog vazduha u zonu korenovog sistema čime se povećava procenat propalih biljaka ( izmrzavanja) usled niskih temperature.
Takođe na ovakvim zemljištima dolazi i do bržeg prodiranja toplog vazduha, te bržeg zagrevanja zemljišta, što može dovesti do izlaska biljaka iz faze mirovanja pre vremena. U slučajevima kada imamo ekstremne količine padavina, odnosno povećanu vlažnost primenjivaćemo klasične sisteme obrade plugovima kao jedini mogući način efikasnog rada. Odluku o količini mineralnih hraniva i formulaciji đubriva moguće je samo na osnovu analize zemljišta.
Ova mera dovodi do značajne racionalizacije upotrebe đubriva i uštede novca, povećanja prinosa, a samim tim i povećanja profita. Postoji više načina za uzorkovanje zemljišta, a osnovna podela je u ručnom i mašinskom te moja preporuke je da se proizvođači obrate polj. stručnim službama ili meni lično za obuku i postupak uzorkovanja zemljišta kako bi tačnost uzorka i analize bili verodostojni parceli sa koje su uzeti. Na osnovu analize unose se zadate količine NPK đubriva, P i K kompletna količina i 30% N pred zaoravanje ili redukovanu obradu. Predsetvenu pripremu zemljišta u prosečnim godinama što se tiče količine padavina, potrebno je izvršiti u što je moguće manje prohoda kako se zemljište ne bi isušivalo. U ekstremno sušnim godinama, površinski sloj zemljišta treba što više isušiti, kako manje kiše ne bi pokrenule proces klijanja, a da kasnije zbog nedostatka vode u zemljištu ne dođe do propadanja klijanaca. U ovakvim uslovima samo jače kiše mogu dovesti do početka procesa klijanja. U ekstremno vlažnim godinama predsetvenu pripremu treba obaviti u što manje prohoda kako se zemljište ne bi dodatno sabijalo.
Setva i njen kvalitet su bitni elementi uspešne proizvodnje strnih žita. Kvalitet setve zavisi od više elemenata: obračunate setvene norme, preciznosti sejalice, kvaliteta ulaganja semena na zadatu dubinu.
Smatra se da je setva kvalitetna ako je 80% semena posejano na dubinu 4-5 cm.
Kada su uslovi suvlji treba sejati na nešto veću dubinu 5-5,5 cm. Jedan od bitnih elemenata setve jeste brzina kretanja agregata koji bi trebalo da bude 7-9 km/h. Nakon setve, u zavisnosti od uslova pripreme i stanja zemljišta, može se izvršiti valjanje glatkim valjcima. U proleće, posle otapanja snega krajem februara izvršiti prvo prihranjivanje pšenice azotnim đubrivima, 150-200 kg AN-a ili KAN-a. Drugu korektivnu prihranu obaviti sa 100-150 kg AN-a ili KAN-a krajem marta i početkom aprila. Zaštitu od korova i bolesti (lista i stabla), zavisno od stanja useva, obaviti polovinom aprila, a drugi tretman od truleži klasa preventivno obaviti pred početak klasanja. Pratiti stanje useva uz konsultaciju sa stručnjacima zaštite bilja.
Diplomirani inženjer agronomije &

Najnoviji broj

18. jul 2019.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa