Берза

  • aero 1.705 ▲ 0,18%
  • alfa 33.506 ▼ -1,45%
  • dinnpb 3.480 ⚫ 0,00%
  • enhl 651 ▲ 0,15%
  • infm 800 ⚫ 0,00%
  • jesv 5.052 ▼ -1,90%
  • kmbn 2.131 ▼ -3,05%
  • kmbnpb 681 ⚫ 0,00%
  • ming 500 ▲ 33,33%
  • niis 688 ⚫ 0,00%
  • rmks 2.600 ▲ 30,00%
  • sjks 2.300 ⚫ 0,00%
  • sjpt 133 ▼ -13,64%
  • tgas 10.750 ⚫ 0,00%
  • thhm 235 ⚫ 0,00%
  • tigr 41 ⚫ 0,00%
(7. јул 2016.)
ЗАПОСЛЕНИ У АЗИЛУ СУОЧЕНИ СА СТАЛНИМ ПРОБЛЕМИМА

ЈЕДНИ НАПУШТАЈУ ДРУГИ ОТИМАЈУ ПСЕ

Последње две године се бележи благи пад броја паса ухваћених на улици. На име одштета због уједа паса град је 2012. године исплатио 17,5 милиона динара, док је у 2015. та цифра износила око 4,5 милиона динара
Прихватилиште за напуштене псе у Шапцу почело је са радом у јануару 2013. године. За то време оспоравани су са различитих страна. Заштитници права животиња приговарали су да су им нехуманост, а неки други противили су се уопште постојању таквог места. Међутим, запослени у Прихватилишту се поред вербалних напада суочени и са већим проблемима.
-Наши радници су изложени сталним увредама на терену док хватају псе. Често их и физички спречавају да то раде. Ипак, пре неколико дана десио се до сада незабележен инцидент да су нам људи провалили у Азил и однели два пса, наводи директор Прихватилишта Александар Леонтић.
Према Леонтићевим речима, у петак су по пријави ухваћена два пса. Истог дана увече проваљено је у нови део Азила. Како се ти пси нису тамо налазили, следећег дана су, још увек неидентификовани мушкарац и жена, ушли у стари део Азила и чекићем развалили катанац на боксу. Након тога су псе ставили у гепек аутомобила и отишли. Све се то догодило у присуству чувара који није успео да их спречи да то ураде. Полиција је била на лицу места, али још увек нема информација о томе да ли су починиоци идентификовани. Пси нису били чиповани, па може само да се претпоставља да се ради о неодговорним власницима. Због овог немилог догађаја у Прихватилишту размишљају да забране посете грађанима који дођу ненајављени.
Леонтић наводи да се еутаназија врши над псима који буду донети тешко повређени, без практично икаквих шанси да преживе. Такође, успављују се и пси који су агресивни. Директор Азила каже да се процена агресивности не врши олако, већ се узима у обзир начин на који је пас ухваћен, посматра се његово понашање током најмање седам дана у Прихватилишту, а коначну процену даје ветеринар.
Последње две године се бележи благи пад броја паса ухваћених на улици. Ситуација је ипак и даље далеко од идеалне. Да би се нешто променило, пре свега мора постојати свест о одговорном власништву. То подразумева чиповање, као и стерилизацију женски паса. Такође и власници паса мушког пола морају повести рачуна о својим љубимцима, јер није редак случај да их пусте да слободно шетају вођени логиком да они неће добити штенце.
Било је и случајева да узму пса из Азила под изговором удомљавања, а потом га врате назад на улицу.
На име одштета због уједа паса град је 2012. године исплатио 17,5 милиона динара, док је у 2015. та цифра износила око 4,5 милиона динара. При том, то нису све одштете због уједа из прошле године, већ и по тужбама из претходних година.
-Број паса на улици је драстично смањен. Више немамо већих проблема ни у једном делу града. Лети поготово, јако мало лутају по улицама, каже Александар Леонтић.
Од отварања до данас из Азила је удомљено нешто више од 300 паса. Леотић наводи да нови дом лакше проналазе расни пси, али добар резултат даје и акција коју реализује наш лист.
М.М.

Најновији број

15. новембар 2018.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa