Инфо

Берза

  • aero 1.795 ▲ 2,16%
  • alfa 33.506 ⚫ 0,00%
  • dinnpb 3.479 ▲ 0,84%
  • dnos 1.250 ⚫ 0,00%
  • enhl 660 ⚫ 0,00%
  • epen 13.000 ⚫ 0,00%
  • gfso 900 ▼ -30,77%
  • infm 701 ▼ -12,38%
  • insj 8.053 ▲ 0,66%
  • kmbn 2.197 ▲ 4,62%
  • kmbnpb 650 ⚫ 0,00%
  • kopb 5.000 ▲ 4,17%
  • lsta 400 ▼ -1,72%
  • mtlc 2.005 ⚫ 0,00%
  • niis 673 ⚫ 0,00%
  • pkrp 1.200 ▲ 20,00%
  • pltk 11 ▼ -31,25%
  • sjpt 134 ▼ -0,74%
  • utsi 908 ▼ -49,56%
  • ztpk 800 ▲ 14,29%
(7. јул 2016.)

www.korzo.com

Немојте џабе куцкати ову адресу, нема ништа тамо.
Размишљам ових дана колико се свет променио од како смо ми, сада одрасли, били тинејџери и колико су неке ствари само наизглед исте. Не брините, није ово она прича „у наше време је било лепше“, нити „ови данашњи клинци немају појма шта је живот“, нити „ми смо, бре, играли ластиш до петнаесте, па шта нам фали“... Напротив, имам неодољиву потребу да направим неку повезницу, неки линк, откуд знам, нешто што ће доказати да ипак нисмо са различитих планета.
И, ето.
Ви данас имате Фејсбук, књигу лица.
Ми смо имали улицу лица.
Није толико другачије колико изгледа на први поглед. Главна разлика је што ви можете да седите у соби и листате своју „књигу“. Ми смо морали да дигнемо доњи део леђа са кревета и да изађемо напоље.
Израз „корзо“ користили су наши родитељи. Ми смо говорили ““ „идем у град“. Ако хоћеш да чујеш новости и размениш трачеве ““ идеш у град. Ако хоћеш да видиш симпатију ““ идеш у град. Ако хоћеш да се нађеш са друштвом ван школе ““ идеш у град. Ако хоћеш да знаш колико те људи зна ““ идеш у град...
Осамдесетих, град је подразумевао Главну улицу, од садашње Комерцијалне банке, па до радње у којој су се продавали лустери (сад је ту нека коцкарница, кладионица, мислим). Рајко је и тада продавао сладолед, али је послаја била још горе, према „Новој“ робној кући, са леве стране. Комша је семенке, сунцокрет и кикирики замотавао у фишеке на почетку Главне, на углу код „Борова“. Главна улица се затварала за саобраћај у шест после подне, а млад свет излазио је после девет. Највећа гужва била је, наравно, петком и суботом, али излазило се скоро свако вече.
Момци су стајали у већим гомилама, девојке су углавном шеткале около-наоколо, по две, три у пакету. Кафића у Главној није било. Ни случајно није било свеједно где ко стоји. Свака екипа имала је своје место. На почетку корзоа, код банке, стајали су нама старији ликови (немам појма колико су година „старији“ имали, вероватно су били у средњим двадесетим), средњошколке су их звале „младожење“ и нису се много задржавале у том делу шеталишта. Негде у средини, код Просветно педагошког завода, односно Агробанке, односно зграде у којој је сада један кафић, као и преко пута ње, стајале су старије средњошколске екипе, а на самом крају, „код лустера“, млађи средњошколци и старији основци.
Је л“™ можете да створите слику?
Ако хоћеш да видиш неког, ако хоћеш да му ставиш до знања да ти се свиђа, ти шеташ. Прво мораш да сконташ којој екипи припада и где стоји, с ким се шета. Онда стратешки пролазиш кроз гомилу, па кад приђеш критичном месту, ти, као случајно окренеш главу тамо где особа стоји... Или, стојиш, пратиш погледом, па хваташ ритам шетње особе која ти се свиђа, да ти случајно не промакне кад прође поред тебе.
Мислите да сте ви изумели стоковање? Како да не. Ми смо га довели до савршенства и то уживо, не из собе. Тада звало шмекање.
Ако вам се погледи сретну као по неком правилу, сваки пут када се мимоиђете, могли сте бити сигурни да се шмекате обострано. Ако вам она приђе, или вас он заустави у тој шетњи, знали сте да је то ““ то. Добијали бисте право на ћаскање у том друштву и то, и свако следеће вече. Следећи корак би био издвајање из друштва, „да те нешто питам“. Ако „испитивање“ добро прође, могли сте постати пар, па на корзо ићи заједно, држећи се за руке.
Дакле, нисте измислили ни „промену статуса“. Нисмо то звали „у вези“, него забављање.
Знам да вам није пријатно када „особи од интереса“ пошаљете значајну порукицу, добијете сигнал да је особа поруку прочитала /сеен/, али не одговара.
Замислите сада то синовање уживо: шетате и гледате, гледате, гледате, гледате, знате да сте у кругу од бар тридесет особа виђени да гледате (шмекате, стокујете, како год), знате да је значајна особа свесна да гледате... А значајна особа неће да баци ни пола погледа у вашем правцу. Или, да ствар буде гора, баш кад прођете, љуби неког другог. Лепота, а? Е то вам је синовање на корзоу... Измишљено је и пре него што сте зачети!
Преживели смо. Преживећете.
Негде у тој улици лица, у жамору корзоа, родила се љубав из које сте се родили баш ви.
Хај“™мо сада у нови круг.
Провери себе:
Имаш ли друштвени живот на распусту?

1. Будиш се:
а. Око девет
б. Око једанаест
в. Око ручка
2. У току преподнева:
а. Правиш планове за поподне и вече
б. Правиш преглед збивања на друштвеним мрежама
в. Шта је то пре подне?
3. Изабери реченицу која описује твоје уобичајено понашање:
а. Позиваш неког од друштва да дође код тебе или да изађете
б. Чекаш да те неко од друштва позове па излазите
в. Кад те неко позове мрзи те да се помераш из куће
4. Градски базен/плажа је:
а. Прилика која се не пропушта - освежење на врућини и блејање са друштвом
б. Место на које одеш кад друштво баш инсистира
в. Далеко
5. Увече:
а. Изађеш са друштвом и не враћаш се до родитељског „полицијског часа“
б. Понекад изађеш са БФ или се занимаш својим хобијем
в. Седиш у соби, гледаш ТВ или ревидираш ситуацију на друштвеним мрежама
6. Биоскоп је:
а. Добар почетак вечерњег изласка
б. Прилика да погледаш добар филм ван свог кревета и размениш новости са БФ
в. Глупост за давање пара за филм који је на нету изашао прошле године.
7. Летовање је:
а. прилика да испољиш свој авантуристички и истраживачки дух
б. Купање, сунчањерање без доброг вај-фаја.

Ко Чита, не скита
Џени Колган:
Видимо се у Капкејк кафеу
Ова књига, као и неке друге које сам препоручила, спада у „лако штиво“, али стварно, стварно ме не гризе књижевна савест због тога. Када главна јунакиња, Иси Рендал, изгуби канцеларијски посао она одлучује да почне да ради оно у чему је јако добра и оно што воли: да отвори кафе и прави и продаје капкејкове. У књизи имате све: причу о новим почецима, причу о љубави, пријатељству... Да, наћи ћете и гомилу рецепата за капкејкове од којих ће вам вода поћи на уста.
Кад радите оно што волите, уопште немате утисак да нешто радите. Просто, живите.
Књигу (као и њен наставак, Божић у капкејк кафеу) можете наћи у Библиотеци шабачкој.
Придружите се Књигождерима!

Најновији број

6. децембар 2018.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa