GORDANA MANOJLOVIĆ, ENKAUSTIČAR I SLIKAR AMATER
VOLIM LjUDE, VOLIM ŽIVOT
„Najvžnije je biti pozitivna ličnost. Nadati se najboljem. Ne očekivati previše. Osloniti se na sebe i znati šta želite u životu“, kaže članica Udruženja slikara „Krug 10“ i ULSŠ
Brzina, preciznost, oštrina uma uz sigurnu ruku deo su svakodnevice Gordane Manojlović, članice Udruženja slikara amatera „Krug 10“ i ULSŠ, koja se već dokazala kao enkaustičar. Stara tehnika slikanja uz upotrebu boja koja se meša sa rastopljenim voskom privukla ju je kako zbog svoje apstraktnosti, tako i zbog samog načina rada. Topla grejna tela poput pegle, vosak i sam način izrade na posebnom papiru odavno su privukli njenu pažnju i umetnički istraživački duh.
- Enkaustika je veoma interesantna. Osim voska možete kombinovati razne tehnike. Veoma je teška pošto zahteva poseban materijal. Pored papira može da se radi i na platnu ali na sasvim drugačiji način. Kombinujem tu tehniku u svom „Krugu 10“. Na neki način zabavnije je ““ kaže Gordana.
Pre par godina na samostalnoj izložbi u galeriji Udruženja „Krug 10“ preko pedeset radova privuklo je pažnju šabačke umetničke javnosti.
- Od tada pa do danas taj fond slika povećao se. Mislim da imam isto toliko urađenih, pa čak i više. Tu su i minijature kao i radovi u ulju. Imam ih toliko da bih mogla da napravim sasvim drugačiju izložbu u odnosu na prošlu. Sve zavisi od inspiracije u trenutku i želje šta hoćete da uradite.
Iako može da se radi i četkicom, kao što su to radili stari majstori koji su pravili ikone, ona se i dalje drži pegle koja je mnogo zahtevnija.
- Rad sa četkicom me ne privlači jer sa njom radim ulja na platnu. Ova tehnika stara je oko pet hiljada godina, a pre dvadesetak godina ponovo je zaživela, mada nedovoljno. Uče je i na akademijama ali površno. Mene je interesovala upravo zbog toga što nosi određenu težinu. Teško ju je kopirati pa je verovatno zbog toga ne upražnjavaju.
Rođena u Pančevu, udata u Šapcu, radni vek provela je u ekonomskoj struci. Slikarstvu, koje je oduvek volela, posvetila se pre petnaest godina kada je otišla u penziju. Šabac i okolina, svojevrsni kontrast pančevačkoj ravnici, za nju su nepresušna inspiracija.
- Uvek sam težila da kad odem u penziju počnem da slikam. Prvo sam počela sa uljem na platnu, a zatim i enkaustiku. Sve sam to radila u krugu kuće. Nigde nisam izlagala dok nisam, na poziv Svetlane Cece Žegarac došla u Udruženje „Krug 10“. Nisam se pokajala. Predivno mi je. Daju mi inspiraciju, družimo se. Na neki način čovek i kad poklekne, kad dođe u „Krug 10“ dobije neku snagu, inspiraciju, sve moguće lepe stvari koje mogu da se dešavaju ljudima pogotovu u našim godinama.
Radeći ono što voli predaje se svom dušom jer kako i sama kaže nijedna druga misao joj ne prolazi kroz glavu pa je tako ova tehnika odlična za sve one željne odmora od svih briga i problema današnjice.
- Samo želite da vidite šta će da izađe ispod te vaše ruke, ispod te pegle. Čovek se opusti tako da ne razmišlja ni o čemu. To je toliko dobra terapija da bi na neki način mogla da se primenjujemo i u svrhe lečenja.
Putovanja su nepresušan izvor inspiracije čiji delovi završe i na njenim slikama.
- Kad putujem saznajem mnogo o ljudima. To me uvek fasciniralo. Volim da spoznam te ljude, kakav im je način života, razmišljanja, koja su njihova stremljenja i onda ih upoređujem sa nama. Shvatila sam da su ustvari svi ljudi na svetu sa malim finesama isti. Svi imaju iste želje i svi istom streme. Kada imate mnogo inspiracije, kada imate tih tema onda možete i deci da predočite mnogo stvari. Uvek težimo nečemu što nemamo i što nije dostupno. Mislimo da je uvek negde tamo bolje. Svoje unuke učim da je najlepše ovde. Mogu da odu da vide ali da se vrate ovamo. Gde god da sam bila uvek sam jedva čekala da dođem u Šabac, da se prošetam Masarikovom i dođem do Tržnice da bi na neki način srela i ovoga i onoga. To je najlepši deo života. To ljudi možda ne mogu da shvate. Ja sam to shvatila i tako se ponašam. Volim ljude, volim život ““ poručuje Gordana.
I dok nove zamisli naviru Gordana se uveliko sprema za svoju drugu samostalnu izložbu. Ovoga puta Šapčani će imati priliku da pogledaju njena ulja na platnu i da, kako sama kaže, daju sud u čemu je bolja.
- Enkaustika je veoma interesantna. Osim voska možete kombinovati razne tehnike. Veoma je teška pošto zahteva poseban materijal. Pored papira može da se radi i na platnu ali na sasvim drugačiji način. Kombinujem tu tehniku u svom „Krugu 10“. Na neki način zabavnije je ““ kaže Gordana.
Pre par godina na samostalnoj izložbi u galeriji Udruženja „Krug 10“ preko pedeset radova privuklo je pažnju šabačke umetničke javnosti.
- Od tada pa do danas taj fond slika povećao se. Mislim da imam isto toliko urađenih, pa čak i više. Tu su i minijature kao i radovi u ulju. Imam ih toliko da bih mogla da napravim sasvim drugačiju izložbu u odnosu na prošlu. Sve zavisi od inspiracije u trenutku i želje šta hoćete da uradite.
Iako može da se radi i četkicom, kao što su to radili stari majstori koji su pravili ikone, ona se i dalje drži pegle koja je mnogo zahtevnija.
- Rad sa četkicom me ne privlači jer sa njom radim ulja na platnu. Ova tehnika stara je oko pet hiljada godina, a pre dvadesetak godina ponovo je zaživela, mada nedovoljno. Uče je i na akademijama ali površno. Mene je interesovala upravo zbog toga što nosi određenu težinu. Teško ju je kopirati pa je verovatno zbog toga ne upražnjavaju.
Rođena u Pančevu, udata u Šapcu, radni vek provela je u ekonomskoj struci. Slikarstvu, koje je oduvek volela, posvetila se pre petnaest godina kada je otišla u penziju. Šabac i okolina, svojevrsni kontrast pančevačkoj ravnici, za nju su nepresušna inspiracija.
- Uvek sam težila da kad odem u penziju počnem da slikam. Prvo sam počela sa uljem na platnu, a zatim i enkaustiku. Sve sam to radila u krugu kuće. Nigde nisam izlagala dok nisam, na poziv Svetlane Cece Žegarac došla u Udruženje „Krug 10“. Nisam se pokajala. Predivno mi je. Daju mi inspiraciju, družimo se. Na neki način čovek i kad poklekne, kad dođe u „Krug 10“ dobije neku snagu, inspiraciju, sve moguće lepe stvari koje mogu da se dešavaju ljudima pogotovu u našim godinama.
Radeći ono što voli predaje se svom dušom jer kako i sama kaže nijedna druga misao joj ne prolazi kroz glavu pa je tako ova tehnika odlična za sve one željne odmora od svih briga i problema današnjice.
- Samo želite da vidite šta će da izađe ispod te vaše ruke, ispod te pegle. Čovek se opusti tako da ne razmišlja ni o čemu. To je toliko dobra terapija da bi na neki način mogla da se primenjujemo i u svrhe lečenja.
Putovanja su nepresušan izvor inspiracije čiji delovi završe i na njenim slikama.
- Kad putujem saznajem mnogo o ljudima. To me uvek fasciniralo. Volim da spoznam te ljude, kakav im je način života, razmišljanja, koja su njihova stremljenja i onda ih upoređujem sa nama. Shvatila sam da su ustvari svi ljudi na svetu sa malim finesama isti. Svi imaju iste želje i svi istom streme. Kada imate mnogo inspiracije, kada imate tih tema onda možete i deci da predočite mnogo stvari. Uvek težimo nečemu što nemamo i što nije dostupno. Mislimo da je uvek negde tamo bolje. Svoje unuke učim da je najlepše ovde. Mogu da odu da vide ali da se vrate ovamo. Gde god da sam bila uvek sam jedva čekala da dođem u Šabac, da se prošetam Masarikovom i dođem do Tržnice da bi na neki način srela i ovoga i onoga. To je najlepši deo života. To ljudi možda ne mogu da shvate. Ja sam to shvatila i tako se ponašam. Volim ljude, volim život ““ poručuje Gordana.
I dok nove zamisli naviru Gordana se uveliko sprema za svoju drugu samostalnu izložbu. Ovoga puta Šapčani će imati priliku da pogledaju njena ulja na platnu i da, kako sama kaže, daju sud u čemu je bolja.
O. Gavrilović
Najnoviji broj
25. april 2024.
