Gradska bašta
ZDRAVI PROIZVODI STIGLI NA TRŽIŠTE
Projekat gradske bašte u Šapcu funkcioniše već godinu dana i doneo je prve rezultate. Više od trideset korisnika zemljišta ponudili su i svoje proizvode sa zajedničke ogledne parcele. Boraniju, ren, krompir, tikvice, keleraba, blitva, krastavci, spanać, šargarepa, peršun, ren, čičoka, mirođija, bosiljak i 14 sorti paradajza ( od toga 6 čeri sorti ) ponuđeni su tržištu. Novac tako zarađen biće uložen velikim delom u funkcionisanje ogledne parcele i bašte u celini a jedan deo će biti i ustupljen samim korisnicima koji rade na parceli. Iako su svi proizvodi gajeni po principima organske proizvodnje gradska bašta nema sertifikat za to. Darko Pavlović, član Udruženja „Svetlost“ koja je među pokretačima inicijative za baštu, kaže da je sertifikacija preskupa za male parcele.
- Problem je da tapiju na organsku proizvodnju mogu imati samo veliki proizvođači dok se malim jednostavno ne isplati da investiraju u ceo proces sertifikacije te to deluje demotivišuće za mala poljoprivredna gazdinstva. Sama država treba da uvede program subvencionisanja sertifikacije za sve koji imaju nameru da se bave ovim poslom i da tako stimuliše proizvođače. Verovatno je to razlog zašto se mnogo poljoprivrednika interesuje za organsku proizvodnju ali se retko ko odluči za nju kaže Pavlović.
Bez sertifikata gradska bašta baviće se organskom proizvodnjom iako će se ona podvoditi pod tradicionalnu i permakulturnu proizvodnju. Upravni odbor bašte navodi da osnovni cilj i nije sertifikacija proizvoda već razvijanje socijalnog, inkluzivnog i ekološkog poligona sa ciljem podizanja kvaliteta života građana.
-Mi se družimo i proizvodimo zdravu hranu, a da li će ona imati markicu ili ne nije bitno dok smo mi sigurni, a i građani koji od nas uzimaju proizvode, da su oni proizvedeni po principima organske proizvodnje kaže koordinator projekta bašte Branslav Vasić.
Koliko je njihov projekat zainteresovao Šapčane govori i podatak da su za godinu dana od par entuzijasta došli do više do četrdeset korisnika. I sam grad prepoznao je pozitivnu ulogu njihove ideje pa je donirao pored zemljišta i 80.000 dinara kao kofinansiranje projekta ,,Zdrava hrana svakog dana“ od strane ,,Trag“ Fondacije u iznosu od 317.000 dinara.
- Problem je da tapiju na organsku proizvodnju mogu imati samo veliki proizvođači dok se malim jednostavno ne isplati da investiraju u ceo proces sertifikacije te to deluje demotivišuće za mala poljoprivredna gazdinstva. Sama država treba da uvede program subvencionisanja sertifikacije za sve koji imaju nameru da se bave ovim poslom i da tako stimuliše proizvođače. Verovatno je to razlog zašto se mnogo poljoprivrednika interesuje za organsku proizvodnju ali se retko ko odluči za nju kaže Pavlović.
Bez sertifikata gradska bašta baviće se organskom proizvodnjom iako će se ona podvoditi pod tradicionalnu i permakulturnu proizvodnju. Upravni odbor bašte navodi da osnovni cilj i nije sertifikacija proizvoda već razvijanje socijalnog, inkluzivnog i ekološkog poligona sa ciljem podizanja kvaliteta života građana.
-Mi se družimo i proizvodimo zdravu hranu, a da li će ona imati markicu ili ne nije bitno dok smo mi sigurni, a i građani koji od nas uzimaju proizvode, da su oni proizvedeni po principima organske proizvodnje kaže koordinator projekta bašte Branslav Vasić.
Koliko je njihov projekat zainteresovao Šapčane govori i podatak da su za godinu dana od par entuzijasta došli do više do četrdeset korisnika. I sam grad prepoznao je pozitivnu ulogu njihove ideje pa je donirao pored zemljišta i 80.000 dinara kao kofinansiranje projekta ,,Zdrava hrana svakog dana“ od strane ,,Trag“ Fondacije u iznosu od 317.000 dinara.
Najnoviji broj
18. april 2024.
