POČECI ANTIČKIH OLIMPIJSKIH IGARA
ZA ČAST, SLAVU I BOGOVE OLIMPA
Najstariji pisani podaci o Olimpijskim igrama, datiraju iz osmog veka pre naše ere i perioda kada je u Antičkoj Grčkoj počelo računanje vremena prema Igrama, a one imale značaj za sve Grke koji su živeli u različitim polisima. Kako ističe Bora Kragujević, autor dela “Sa olimpijskih borilišta“, do takvog statusa igre su prešle dug put i znatno su starije od 776. godine pne.
Prema jednoj, svečanosti na Olimpu, osnovao je Zevs, u čast pobede nad ocem Kronom. Olimpijske igre, prema drugoj priči, obnovio je Herkul kako bi proslavio pobedu nad Augejom, dok neki poznavaoci mitologije ističu da je OI uobličio Zevsov unuk, Pelop, kada je uspeo da pobedi u trci bojnih kola čime je osvojio srce lepe Hipodemeje.
Jedno od osnovnih načela antičkih Igara bio je “sveti mir“. Prema predanjima, svi ratovi su prestajali tokom petodnevnih borbi na Olimpiji. Mir su, ugovorom na metalnom disku, uspostavili Kralj Ifit, vladar Eide i Likurg, lider Sparte, na nagovor Bogova, kako bi se zaustavili ratovi među Grcima.
Do petog veka pre Nove ere, Olimpijske svečanosti trajale su jedan dan, a potom produžene na pet dana. Uvek su trajale od 11. do 16. dana svetog meseca, prve mladine posle letnje ravnodnevice. Ponavljane su na svake četiri godine, odnosno svakih 1.417 dana. Ovaj period naziva se OLIMPIJADA, dok su nadmetanja OLIMPIJSKE IGRE.
Stadion dužine 215 metara i širine oko 30 metara, nalazio se na zapadu Peloponeza, u podnožju brda Kronos. Tunelom je bio povezanim sa svetilištem Altisom gde su takmičari i sudije, pre početka Igara prinosili su žrtve bogovima, a potom, kroz tunel, izlazili na borilište. Pored stadiona je proticala, kamenim blokovima, hladna voda za osveženje. Tribine nisu postojale, ali su okolne padine i veštački nasip mogli da prime oko 50 hiljada ljudi. Pravo da učestvuju imali su samo slobodni Grci, ne robovi i ne stranci. Olimpijce su, posle desetomesečnih priprema, birali olimpijski funkcioneri.
Zvaničnici koji su obavljali uloge sudija, kontrolora, žirija, nazivani su Helanodici, a njihove odluke su morale biti uvažavane, makar bile i pogrešne.
Sportovi su menjani, a vodili su borbe u trčanju na različitim distancama, rvanju, bacanju diska, skoku u dalj, bacanju koplja, pesničenju, trci dvokolica, petoboju (4 atletske discipline i rvanje), odnosno pankrationu (kombinacija pesničenja i rvanja).
Vladala su stroga pravila morala. Mito je bio strogo zabranjen, nije bilo dozvoljeno ubiti ili osakatiti protivnika, niti doći do pobede bilo kakvim nečasnim sredstvima.
Iako su Rimljani preuzeli tradiciju Grka, opadalo je interesovanje za Igre, moral je bio nizak, pravila nisu poštovali ni vladari. Rimski car Teodosije, shvativši koliko su izgubile smisao i suštinu, 394. godine pne, donosi odluku o ukidanju Igara.
Prema jednoj, svečanosti na Olimpu, osnovao je Zevs, u čast pobede nad ocem Kronom. Olimpijske igre, prema drugoj priči, obnovio je Herkul kako bi proslavio pobedu nad Augejom, dok neki poznavaoci mitologije ističu da je OI uobličio Zevsov unuk, Pelop, kada je uspeo da pobedi u trci bojnih kola čime je osvojio srce lepe Hipodemeje.
Jedno od osnovnih načela antičkih Igara bio je “sveti mir“. Prema predanjima, svi ratovi su prestajali tokom petodnevnih borbi na Olimpiji. Mir su, ugovorom na metalnom disku, uspostavili Kralj Ifit, vladar Eide i Likurg, lider Sparte, na nagovor Bogova, kako bi se zaustavili ratovi među Grcima.
Do petog veka pre Nove ere, Olimpijske svečanosti trajale su jedan dan, a potom produžene na pet dana. Uvek su trajale od 11. do 16. dana svetog meseca, prve mladine posle letnje ravnodnevice. Ponavljane su na svake četiri godine, odnosno svakih 1.417 dana. Ovaj period naziva se OLIMPIJADA, dok su nadmetanja OLIMPIJSKE IGRE.
Stadion dužine 215 metara i širine oko 30 metara, nalazio se na zapadu Peloponeza, u podnožju brda Kronos. Tunelom je bio povezanim sa svetilištem Altisom gde su takmičari i sudije, pre početka Igara prinosili su žrtve bogovima, a potom, kroz tunel, izlazili na borilište. Pored stadiona je proticala, kamenim blokovima, hladna voda za osveženje. Tribine nisu postojale, ali su okolne padine i veštački nasip mogli da prime oko 50 hiljada ljudi. Pravo da učestvuju imali su samo slobodni Grci, ne robovi i ne stranci. Olimpijce su, posle desetomesečnih priprema, birali olimpijski funkcioneri.
Zvaničnici koji su obavljali uloge sudija, kontrolora, žirija, nazivani su Helanodici, a njihove odluke su morale biti uvažavane, makar bile i pogrešne.
Sportovi su menjani, a vodili su borbe u trčanju na različitim distancama, rvanju, bacanju diska, skoku u dalj, bacanju koplja, pesničenju, trci dvokolica, petoboju (4 atletske discipline i rvanje), odnosno pankrationu (kombinacija pesničenja i rvanja).
Vladala su stroga pravila morala. Mito je bio strogo zabranjen, nije bilo dozvoljeno ubiti ili osakatiti protivnika, niti doći do pobede bilo kakvim nečasnim sredstvima.
Iako su Rimljani preuzeli tradiciju Grka, opadalo je interesovanje za Igre, moral je bio nizak, pravila nisu poštovali ni vladari. Rimski car Teodosije, shvativši koliko su izgubile smisao i suštinu, 394. godine pne, donosi odluku o ukidanju Igara.
D. Blagojević
Najnoviji broj
11. april 2024.
