Инфо

Берза

  • aero 1.699 ▼ -0,06%
  • dinnpb 3.425 ▼ -1,67%
  • dnos 1.257 ▼ -5,49%
  • enhl 735 ⚫ 0,00%
  • gfom 220 ▲ 48,65%
  • ikrb 40 ▲ 21,21%
  • kmbn 2.057 ▼ -2,05%
  • kmbnpb 681 ▲ 0,15%
  • kopb 4.800 ⚫ 0,00%
  • mtlc 2.040 ▲ 0,05%
  • niis 686 ▼ -1,01%
  • pdcl 10.360 ▼ -0,10%
  • rso17154 101,94 ▲ 1,16%
  • sjks 2.300 ▲ 0,04%
  • svrl 622 ⚫ 0,00%
  • thhm 235 ⚫ 0,00%
(7. јул 2016.)
ПОЧЕЦИ АНТИЧКИХ ОЛИМПИЈСКИХ ИГАРА

ЗА ЧАСТ, СЛАВУ И БОГОВЕ ОЛИМПА

Најстарији писани подаци о Олимпијским играма, датирају из осмог века пре наше ере и периода када је у Античкој Грчкој почело рачунање времена према Играма, а оне имале значај за све Грке који су живели у различитим полисима. Како истиче Бора Крагујевић, аутор дела “Са олимпијских борилишта“, до таквог статуса игре су прешле дуг пут и знатно су старије од 776. године пне.
Према једној, свечаности на Олимпу, основао је Зевс, у част победе над оцем Кроном. Олимпијске игре, према другој причи, обновио је Херкул како би прославио победу над Аугејом, док неки познаваоци митологије истичу да је ОИ уобличио Зевсов унук, Пелоп, када је успео да победи у трци бојних кола чиме је освојио срце лепе Хиподемеје.
Једно од основних начела античких Игара био је “свети мир“. Према предањима, сви ратови су престајали током петодневних борби на Олимпији. Мир су, уговором на металном диску, успоставили Краљ Ифит, владар Еиде и Ликург, лидер Спарте, на наговор Богова, како би се зауставили ратови међу Грцима.
До петог века пре Нове ере, Олимпијске свечаности трајале су један дан, а потом продужене на пет дана. Увек су трајале од 11. до 16. дана светог месеца, прве младине после летње равнодневице. Понављане су на сваке четири године, односно сваких 1.417 дана. Овај период назива се ОЛИМПИЈАДА, док су надметања ОЛИМПИЈСКЕ ИГРЕ.
Стадион дужине 215 метара и ширине око 30 метара, налазио се на западу Пелопонеза, у подножју брда Кронос. Тунелом је био повезаним са светилиштем Алтисом где су такмичари и судије, пре почетка Игара приносили су жртве боговима, а потом, кроз тунел, излазили на борилиште. Поред стадиона је протицала, каменим блоковима, хладна вода за освежење. Трибине нису постојале, али су околне падине и вештачки насип могли да приме око 50 хиљада људи. Право да учествују имали су само слободни Грци, не робови и не странци. Олимпијце су, после десетомесечних припрема, бирали олимпијски функционери.
Званичници који су обављали улоге судија, контролора, жирија, називани су Хеланодици, а њихове одлуке су морале бити уважаване, макар биле и погрешне.
Спортови су мењани, а водили су борбе у трчању на различитим дистанцама, рвању, бацању диска, скоку у даљ, бацању копља, песничењу, трци двоколица, петобоју (4 атлетске дисциплине и рвање), односно панкратиону (комбинација песничења и рвања).
Владала су строга правила морала. Мито је био строго забрањен, није било дозвољено убити или осакатити противника, нити доћи до победе било каквим нечасним средствима.
Иако су Римљани преузели традицију Грка, опадало је интересовање за Игре, морал је био низак, правила нису поштовали ни владари. Римски цар Теодосије, схвативши колико су изгубиле смисао и суштину, 394. године пне, доноси одлуку о укидању Игара.
Д. Благојевић

Најновији број

8. новембар 2018.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa