MOMČILO LACKOVIĆ IZ KLENjA INOVATOR U PČELARSTVU
KOŠNICA SA STAKLOM
Tragajući za najboljim tehničkim rešenjem za stanovanje svojih ljubimica, pčela, Momčilo Lacković iz Klenja, jedan od najstarijih mačvanskih pčelara, za izradu jedne manje Dadanblatove košnice upotrebio je drvo i staklo. Košnicu je smestio u dvorište ispred kuće, pod krošnju jednog starog drveta. Ona je ubrzo postala prava atrakcija za gledanje i uživanje, kako domaćin voli da kaže. Tu se često okupljaju učenici osnovnih škola iz sela i okoline, a Momčilo im na licu mesta objašnjava šta pčele unutra rade. Kroz staklo deca to mogu i praktično da vide. U košnici je samo jedan ram ali tu se savršeno dobro primeti kako “vrednice“ lageruju med u saće.
- Često i sam sednem tu na nisku stolicu kraj košnice i posmatram s velikom pažnjom njihovo kretanje. Deluje relaksirajuće i opušta, kaže domaćin.
On je dugogodišnji pčelar i prvi predsednik Društva pčelara “Mačva“ Bogatić. Ovaj slatki posao, nasledio je od oca Dragića, još kao dečak. Pažljivo je gledao kako otac neguje pčele i dosta mu pomagao. Za predan i uporan rad, oca je pored ostalih nagradio kralj Petar 1934. godine, prilikom njegovog dolaska u Mačvu. Srpski suveren dodelio mu je pre tragedije u Marseju, specijalnu diplomu za kvalitet meda i uspešno reprezentovanje države u evropskim metropolama tog doba, gde su održavani brojni sajmovi meda.
Momčilo danas ima 60 registrovanih košnica. Većinu drži kod kuće u Klenju (voćnjak ), a deo na malom imanju u Petkovici. Sa sinom Zlatkom, koji je službenik u opštini Bogatić, redovno nadgleda svoje pčele, smeštene u više košnica od kojih jedna ima izgled crkve. Priprema razne pčelinje proizvode i redovni je učesnik brojnih sajmova i izložbi meda, koje se održavaju širom Srbije.
- Živim sa suprugom na nešto više od hektara zemlje. Pčelarstvo je moja velika ljubav od malih nogu. Nekad je godina za to dobra, nekad izda, a veliki problem za pčelare u poslednje vreme predstavlja prava najezda veštačkog meda. Čovek nema ni jedne košnice, a prodaje kamione meda, primera radi ovde u našoj blizini, kaže Lacković koji pored vrhunskog kvaliteta različitih vrsta meda, priprema uspešno i razne druge pčelinje proizvode, koji su od izuzetno važnog značaja za zdravlje čoveka.
- Često i sam sednem tu na nisku stolicu kraj košnice i posmatram s velikom pažnjom njihovo kretanje. Deluje relaksirajuće i opušta, kaže domaćin.
On je dugogodišnji pčelar i prvi predsednik Društva pčelara “Mačva“ Bogatić. Ovaj slatki posao, nasledio je od oca Dragića, još kao dečak. Pažljivo je gledao kako otac neguje pčele i dosta mu pomagao. Za predan i uporan rad, oca je pored ostalih nagradio kralj Petar 1934. godine, prilikom njegovog dolaska u Mačvu. Srpski suveren dodelio mu je pre tragedije u Marseju, specijalnu diplomu za kvalitet meda i uspešno reprezentovanje države u evropskim metropolama tog doba, gde su održavani brojni sajmovi meda.
Momčilo danas ima 60 registrovanih košnica. Većinu drži kod kuće u Klenju (voćnjak ), a deo na malom imanju u Petkovici. Sa sinom Zlatkom, koji je službenik u opštini Bogatić, redovno nadgleda svoje pčele, smeštene u više košnica od kojih jedna ima izgled crkve. Priprema razne pčelinje proizvode i redovni je učesnik brojnih sajmova i izložbi meda, koje se održavaju širom Srbije.
- Živim sa suprugom na nešto više od hektara zemlje. Pčelarstvo je moja velika ljubav od malih nogu. Nekad je godina za to dobra, nekad izda, a veliki problem za pčelare u poslednje vreme predstavlja prava najezda veštačkog meda. Čovek nema ni jedne košnice, a prodaje kamione meda, primera radi ovde u našoj blizini, kaže Lacković koji pored vrhunskog kvaliteta različitih vrsta meda, priprema uspešno i razne druge pčelinje proizvode, koji su od izuzetno važnog značaja za zdravlje čoveka.
Lj. Đ.
Najnoviji broj
18. april 2024.
