Инфо

Берза

  • aero 1.699 ▼ -0,06%
  • dinnpb 3.425 ▼ -1,67%
  • dnos 1.257 ▼ -5,49%
  • enhl 735 ⚫ 0,00%
  • gfom 220 ▲ 48,65%
  • ikrb 40 ▲ 21,21%
  • kmbn 2.057 ▼ -2,05%
  • kmbnpb 681 ▲ 0,15%
  • kopb 4.800 ⚫ 0,00%
  • mtlc 2.040 ▲ 0,05%
  • niis 686 ▼ -1,01%
  • pdcl 10.360 ▼ -0,10%
  • rso17154 101,94 ▲ 1,16%
  • sjks 2.300 ▲ 0,04%
  • svrl 622 ⚫ 0,00%
  • thhm 235 ⚫ 0,00%
(14. октобар 2010.)
БРАНКА КРИЛОВИЋ ““ ПОЗОРИШНИ КРИТИЧАР

ЕНЕРГИЈА МОЈИХ ДРАГИХ

Било је лето, 1974-те године£. Радио сам преко „Студентске задруге“ у „Пластици“ у Земуну и враћао се у позне сате у Студенски град. У великој гужви у аутобусу, препознао сам Бранку Криловић. Једва смо две-три речи разменили. Дуго после, чинило ми се да сам то уморан сањао. Те јесени био сам организатор протестног скупа завичајних студената, а у делегацији која је ишла на разговор са председником шабачке општине био је и Бранкин брат, Бранко. Младић бритког ума, разговетног општења, храбар и упоран до дрскости. Истl
Касније, размишљајући о Бранки и о Бранку, веровао сам да потичу из ваљане породице и да је пријатно познавати их и бити им пријатељ. Зрачили су честитошћу и искреношћу. Имали су, како ја кажем, високу хигијену духа. Као да су ми били брат и сестра. Нажалост, Бранко нас је рано напустио.
Бранку сам, неке далеке године, упознао у Дому омладине у Шапцу. У Клубу младих стваралаца. Била је ученица гимназије. Помало издвојена тиха, посебна. Убедљиво лепо читала је своје песме. Увек смирена, озбиљна, радна. Зрачила је отмено и помало усамљено.
Данас, Бранка Криловић је веома успешна жена, најцењенији (телевизијски) позоришни критичар Радио-телевизије Београд, дакле, Србије. О њеној личности најбоље говоре њени коментари наше позоришне сцене, њен суд - веома препознатљиво образложен и високо цењен у том свету.
Силазећи у пределе младости препознајем те у часописима, зборницима. Поново читам твоје песме и питам се зашто си утихнула?
Не! Нисам. Поезија је само променила форму, мислим да је има у тв-прилозима које правим. Уосталом, недавно је уредник једног часописа инсистирао да му пошаљем песме. Послала сам, објавио је, и сасвим су у реду. Кад ме, с времена на време, неко ко ме дуже зна упозоравајуће упита; “Зашто више не пишеш“ одговорим пишем, за себе, унутра. Ако откуцам прочитам сину, који, иначе, боље пише од мене. Милован Витезовић је, кад сам објавила збирку прича „Јутарњи акт“ питао; „А песме“? Мада су те приче, у ствари песме. Читам повремено своје раније новинарске текстове. Па то је већа литература од нечијих књига. Леп је осећај да верују у вас, и вероватно ћу у то име једном сести и објавити збирку. Иначе, још понекад сретнем неког фанатика са књижевних вечери који ме рецитује, што је заиста узбудљиво. Наравно да је у мени, у свему што радим, оно што сам понела из куће, из краја. Својевремено ме је, после једне наше полемике у новинама Душко Радовић питао одакле ми храброст да критикујем величине, зар се не плашим? Зашто бих се плашила, па ја увек могу да се вратим у башту мога оца, рекла сам. Иза тога смо постали пријатељи. И заиста, енергија равнице, свих мојих драгих који су ту или су само наизглед отишли, енергија родитеља, моје браће, то је моја врховна заштита. И тако ће увек бити.

Најновији број

8. новембар 2018.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa