O SUDBINI ZGRADE DOMA JNA U ŠAPCU
ne odustajte od doma vojske
Ukupno 2.100 kvadrata ( restoran, bioskopska sala, kuglana... ) u centru grada, sedam godina “zvrji“ prazno, izloženo “zubu vremena“. Glavni gradski urbanista, trenutno ne želi da se izjašnjava, a inicijativa šabačkih arhitekata, protiv prodaje i rušenja objekta
Pompezno otvorena, pre više od pola veka ( 54 godine ) zgrada Doma JNA u samom centru Šapca, sedam godina “zvrji“ prazna. Za to vreme oko 2.100 kvadratnih metara u njoj ( bioskopska sala od 500 mesta, restoran, kuglana, prostorija za šahovska takmičenja... ) gde su se nekada odvijale žive aktivnosti, izloženo je “zubu“vremena jer se ne koriste i niko ih ne održava.
Strukturno, zgrada stoji
netaknuta
U svom obraćanju javnosti ( apelu gradonačelniku ) grupa uglednih šabačkih arhitekata, između ostalog piše da napuštena zgrada u centru grada pripada Modernoj arhitekturi koja je obeležila 20. vek. Ona predstavlja slavljenje napretka u tehnologiji građenja, funkcionalnosti i povratak čistoj geometrijskoj formi. Objekat Doma vojske je stoga kvalitetna arhitektura, koje u ovo vreme investitorskog projektovanja kod nas gotovo i da nema, zaključuju oni, tražeći od današnjih vlasnika sporne zgrade, gradske uprave da ni u kom slučaju ne odustaju od Doma vojske, jer bi se tako i u simboličkom smislu opredelili da prodaju svoje nasleđe. U ovom poslednjem stavu pridružuju im se i mnogi, mahom stariji šapčani koje za pojedine prostorije Doma vojske vezuju drage uspomene.
Autori svojevrsne peticije istovremeno optužuju nadležne da su svojim nemarom dozvolili da lopovi ulaze i kradu instalacije i čak gelendere iz kog razloga su vatrogasci, rukovodeći se svojim strogim kriterijumima, proglasili zgradu nebezbednom, pišu između ostalog ove šabačke arhitekte, naglašavajući da “strukturno, zgrada stoji netaknuta“. Još dodaju da je tokom ove godine veći broj stručnjaka bio unutra i svi su prijatno iznenađeni stanjem objekta koji je dugo neodržavan. Tako zaključuju da bi revitalizacija ovog objekta koštala mnogo manje od drugih i još manje od troškova rušenja.
- Razgovarao sam sa mnogim kolegama i svi se slažu da je reč o izuzetno vrednom objektu, reprezentativnom primeru posleratne Moderne. Kontekst u kome se zgrada nalazi takođe je značajan i urbanistički i kulturološki. S jedne strane predstavlja Domove kulture koji su građeni u brojnim selima s opštom upotrebom i za namene mladih. Zgrada Doma JNA u Šapcu je društveni, kulturni centar. Mi smo u prvom pismu ( tridesetak uglednih gradskih arhitekata i nekih kolega iz Beograda ) rekli da je za nas zgrada važna kako arhitektonski, tako i urbanistički. Grad ne bi smeo da se odrekne ni lokacije na kojoj je ova zgrada i da je uputno da tu postoji neka javna funkcija, koja je već prepoznata, kaže Marko Gavrilović mladi diplomirani inženjer arhitekture iz Šapca, prenoseći mišljenje svojih kolega.
Ništa bez politike
Bez obzira što stručnjaci u projektovanju isključuju iz ovog i mogućih sličnih slučajeva bilo kakav “sud“ politike, ona se prosto nameće kao nezaobilazan činilac. Naime, gradski odbor Nove Srbije je još pre nekoliko godina postavio pitanje očuvanja Doma JNA. Predsednik Odbora, sada i član gradskog veća Božidar Katić, navodi da se zgrada već tada nije koristila, pet-šest godina i da konstantno propada.
- Mi smo kao stranka postavili određena pitanja, zašto je Dom JNA zatvoren, kad će biti otvoren, šta se planira sa njim. Nismo imali konkretne ideje šta bi trebalo da se uradi, nego nas je zanimalo šta je u planu. Posle toga su se javile i arhitekte koje smatraju da zgrada ne treba da se sruši, kao i Udruženje građana koje se zalaže za očuvanje objekta u obliku u kom postoji, zbog arhitektonske vrednosti ali i zato što je simbol odrastanja za ljude iz tog dela grada. Zgrada se arhitektonski uklapa u tu celinu, kaže Katić i dodaje da je zgrada trenutno zapečaćena, jer nije bezbedna za korišćenje. Njegov, lični stav je da bi tu trebalo da bude univerzitetski centar.
- Postoji i ideja da se Dom JNA koristi kao Dom kulture i Dom omladine. Pitanje je za stručnjake koliko će to koštati ali grad će doneti konkretne odluke vezane za Dom i to će biti prioritet za rešavanje sledeće godine, kaže Katić.
Glavni gradski urbanista Katarina Dubljanin, diplomirani inženjer arhitekture, u ovom momentu ne želi da se izjašnjava o sudbini zgrade Doma JNA. Jasno je samo da postoji više ideja.
Pompezno otvorena, pre više od pola veka ( 54 godine ) zgrada Doma JNA u samom centru Šapca, sedam godina “zvrji“ prazna. Za to vreme oko 2.100 kvadratnih metara u njoj ( bioskopska sala od 500 mesta, restoran, kuglana, prostorija za šahovska takmičenja... ) gde su se nekada odvijale žive aktivnosti, izloženo je “zubu“vremena jer se ne koriste i niko ih ne održava.
Strukturno, zgrada stoji
netaknuta
U svom obraćanju javnosti ( apelu gradonačelniku ) grupa uglednih šabačkih arhitekata, između ostalog piše da napuštena zgrada u centru grada pripada Modernoj arhitekturi koja je obeležila 20. vek. Ona predstavlja slavljenje napretka u tehnologiji građenja, funkcionalnosti i povratak čistoj geometrijskoj formi. Objekat Doma vojske je stoga kvalitetna arhitektura, koje u ovo vreme investitorskog projektovanja kod nas gotovo i da nema, zaključuju oni, tražeći od današnjih vlasnika sporne zgrade, gradske uprave da ni u kom slučaju ne odustaju od Doma vojske, jer bi se tako i u simboličkom smislu opredelili da prodaju svoje nasleđe. U ovom poslednjem stavu pridružuju im se i mnogi, mahom stariji šapčani koje za pojedine prostorije Doma vojske vezuju drage uspomene.
Autori svojevrsne peticije istovremeno optužuju nadležne da su svojim nemarom dozvolili da lopovi ulaze i kradu instalacije i čak gelendere iz kog razloga su vatrogasci, rukovodeći se svojim strogim kriterijumima, proglasili zgradu nebezbednom, pišu između ostalog ove šabačke arhitekte, naglašavajući da “strukturno, zgrada stoji netaknuta“. Još dodaju da je tokom ove godine veći broj stručnjaka bio unutra i svi su prijatno iznenađeni stanjem objekta koji je dugo neodržavan. Tako zaključuju da bi revitalizacija ovog objekta koštala mnogo manje od drugih i još manje od troškova rušenja.
- Razgovarao sam sa mnogim kolegama i svi se slažu da je reč o izuzetno vrednom objektu, reprezentativnom primeru posleratne Moderne. Kontekst u kome se zgrada nalazi takođe je značajan i urbanistički i kulturološki. S jedne strane predstavlja Domove kulture koji su građeni u brojnim selima s opštom upotrebom i za namene mladih. Zgrada Doma JNA u Šapcu je društveni, kulturni centar. Mi smo u prvom pismu ( tridesetak uglednih gradskih arhitekata i nekih kolega iz Beograda ) rekli da je za nas zgrada važna kako arhitektonski, tako i urbanistički. Grad ne bi smeo da se odrekne ni lokacije na kojoj je ova zgrada i da je uputno da tu postoji neka javna funkcija, koja je već prepoznata, kaže Marko Gavrilović mladi diplomirani inženjer arhitekture iz Šapca, prenoseći mišljenje svojih kolega.
Ništa bez politike
Bez obzira što stručnjaci u projektovanju isključuju iz ovog i mogućih sličnih slučajeva bilo kakav “sud“ politike, ona se prosto nameće kao nezaobilazan činilac. Naime, gradski odbor Nove Srbije je još pre nekoliko godina postavio pitanje očuvanja Doma JNA. Predsednik Odbora, sada i član gradskog veća Božidar Katić, navodi da se zgrada već tada nije koristila, pet-šest godina i da konstantno propada.
- Mi smo kao stranka postavili određena pitanja, zašto je Dom JNA zatvoren, kad će biti otvoren, šta se planira sa njim. Nismo imali konkretne ideje šta bi trebalo da se uradi, nego nas je zanimalo šta je u planu. Posle toga su se javile i arhitekte koje smatraju da zgrada ne treba da se sruši, kao i Udruženje građana koje se zalaže za očuvanje objekta u obliku u kom postoji, zbog arhitektonske vrednosti ali i zato što je simbol odrastanja za ljude iz tog dela grada. Zgrada se arhitektonski uklapa u tu celinu, kaže Katić i dodaje da je zgrada trenutno zapečaćena, jer nije bezbedna za korišćenje. Njegov, lični stav je da bi tu trebalo da bude univerzitetski centar.
- Postoji i ideja da se Dom JNA koristi kao Dom kulture i Dom omladine. Pitanje je za stručnjake koliko će to koštati ali grad će doneti konkretne odluke vezane za Dom i to će biti prioritet za rešavanje sledeće godine, kaže Katić.
Glavni gradski urbanista Katarina Dubljanin, diplomirani inženjer arhitekture, u ovom momentu ne želi da se izjašnjava o sudbini zgrade Doma JNA. Jasno je samo da postoji više ideja.
M.M. / Lj. Đ.
Najnoviji broj
25. april 2024.
