ZAŠTITA SOJE OD ŠTETOČINA
PRAVOVREMENO UOČITI
Ni soja nije imuna na napad štetočina koje itekako znaju da nanesu velike štete kako količini prinosa zrna tako i kvalitetu. Žičari, gusenice podgrizajuća sovica, razne grčice i stonoge, grinje i nematode najvažnije su štetočine. Na lišću i mahunama soje pojavljuju se lisne vaši, stenice, tripsi, pipe, sovice. Naročito su štetne grinje i to u sušnim godinama. Kod nas se obično pojavljuju dve vrste grinja i to obični crveni pauk i atlantski crveni pauk.
- Grinje kao štetočine soje obično u većoj meri nalazimo u letnjem periodu kada imamo vrlo visoke temperature (25 ““ 30 ºC) i suvo vreme koje pogoduje razvoju ove štetočine. U takvim uslovima grinje razviju i više od deset generacija. Soju napada obična koprivina ili atlanska grinja. Radi se o vrlo sitnim paukolikim insektima žućkaste boje jedva vidljive golim okom. Štete čine sišući biljne sokove najčešće na naličju lista. Na licu lista štete se vide u obliku sitnih sivkastih pegica. Kod jakog napada uništava se hlorofil, list dobija žutu pa crvenkastu boju, suši se i otpada. Sa donje strane lista kod jakog napada nalazimo paučinaste prevlake u kojima se mogu lupom primetiti grinje. Ukoliko se ne prati pojava ove štetočine pri povoljnim uslovima za njihov razvoj može doći do znatnog smanjenja prinosa - kaže dipl. inž. zaštite bilja Slavica Maksimović iz Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Šabac.
Sa pregledom na prisutnost ovog štetnog insekta treba krenuti čim porastu temperature. Tom prilikom potrebno je obratiti pažnju na rubove parcela gde se štetočina obično prvo javlja, a zatim se širi u unutrašnjost parcele. Može se javiti i u unutrašnjosti parcele u oazama.
- Prilikom pregleda treba pogledati stepen oštećenja na listu kao i brojnost štetočine. Pravovremenim uočavanjem štetočine može se sprovesti suzbijanje samo na mestima njegove prve pojave i na taj način sprečiti širenje u parcelu, a pri tom smanjite upotrebu sredstava za zaštitu bilja. Akaricidi za primenu u soji su a.m. abamektin 0,3-0,5 l/ha i a.m. fenpiroksimat 0,05-0,1% l/ha. Prag za sprovođenje tretiranja protiv pauka je kada na jednom listu nađemo oko pet jedinki pauka najčešće tokom jula i avgusta - upozorava Maksimovićeva.
- Grinje kao štetočine soje obično u većoj meri nalazimo u letnjem periodu kada imamo vrlo visoke temperature (25 ““ 30 ºC) i suvo vreme koje pogoduje razvoju ove štetočine. U takvim uslovima grinje razviju i više od deset generacija. Soju napada obična koprivina ili atlanska grinja. Radi se o vrlo sitnim paukolikim insektima žućkaste boje jedva vidljive golim okom. Štete čine sišući biljne sokove najčešće na naličju lista. Na licu lista štete se vide u obliku sitnih sivkastih pegica. Kod jakog napada uništava se hlorofil, list dobija žutu pa crvenkastu boju, suši se i otpada. Sa donje strane lista kod jakog napada nalazimo paučinaste prevlake u kojima se mogu lupom primetiti grinje. Ukoliko se ne prati pojava ove štetočine pri povoljnim uslovima za njihov razvoj može doći do znatnog smanjenja prinosa - kaže dipl. inž. zaštite bilja Slavica Maksimović iz Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Šabac.
Sa pregledom na prisutnost ovog štetnog insekta treba krenuti čim porastu temperature. Tom prilikom potrebno je obratiti pažnju na rubove parcela gde se štetočina obično prvo javlja, a zatim se širi u unutrašnjost parcele. Može se javiti i u unutrašnjosti parcele u oazama.
- Prilikom pregleda treba pogledati stepen oštećenja na listu kao i brojnost štetočine. Pravovremenim uočavanjem štetočine može se sprovesti suzbijanje samo na mestima njegove prve pojave i na taj način sprečiti širenje u parcelu, a pri tom smanjite upotrebu sredstava za zaštitu bilja. Akaricidi za primenu u soji su a.m. abamektin 0,3-0,5 l/ha i a.m. fenpiroksimat 0,05-0,1% l/ha. Prag za sprovođenje tretiranja protiv pauka je kada na jednom listu nađemo oko pet jedinki pauka najčešće tokom jula i avgusta - upozorava Maksimovićeva.
O. G.
Najnoviji broj
18. april 2024.
