MILOŠ VASIĆ
BRUTALNI NAPAD TOALETNIM PAPIROM Studija slučaja: Incident kod Starog dvora
Ima ““ ko se seća ““ jedan skeč u „Letećem cirkusu Montija Pajtona“: zove se „Odbrana od napada bananom“. Dakle, pojavljuje se čovek sa bananom u ruci; spiker kaže da obratimo pažnju; na čoveka pada teg od pet tona. Drugi pokušaj: čovek napada bananom, a napadnuti ga ubija iz velikog revolvera.
Incident koji se u ponedeljak ujutro desio ispred Starog dvora, Skupštine grada Beograda, neodoljivo podseća na Leteći cirkus, što nije prvi put u nas. Nepoznati počinilac (iskopaće njega Nebojša dr Stefanović) „pokušao je atentat“ na gradonačelnika Sinišu Malog ““ rolnom toalet-papira, zamislite!
Desilo se, naime, da je par stotina pristalica žute patke (Ne davimo Beograd) pokušalo da Siniši Malom i Nikoli Nikodijeviću uruče otkaze. Pokušaj je logičan: obojica se demonstrativno „prave blesavi“ (citiramo premijera Vučića), kao da nisu „kompletni idioti“ (op.cit.), već skoro dva meseca, kao da veze nemaju sa noćnim rušenjem Savamale, pratećim krivičnim delima i prekršajima, kao i sa još nerazjašnjenim teškim kršenjem službene dužnosti policije u toj noći 25. aprila 2016.
Došlo je do guranja i naguravanja; policija i neidentifikovani ljudi u civilu otvorili su prolaz gradonačelniku i pratnji, a jedan policajac je pokušao da za vrat iz gomile izvuče Dobricu Veselinovića, ali su mu ga oteli iz ruku. Protest se smirio posle sat-dva i desetina rolni toalet papira pred Starim dvorom.
Onda nastaje eskalacija, koja je ovde najzanimljivija, jer je bila očekivana i sasvim inspirisana prethodnim ispadima Aleksandra Vučića. Dakle, ovako: prvo je Studio B izvestio o „napadu pristalica takozvane Inicijative“; „Napad“ je kasnije postao „brutalan“, a onda „TV Pink“ i „divljački“. Pominjana su „dva povređena policajca“, ali je Stefanović dr Nebojša kasnije pominjao samo jednog. Užasnutim saopštenjima su se javili: SNS (prirodno), nešto što se zove „Pokret za zaštitu mladih“ i ono još nešto što se zove „Dajte patku tati“. Ni Aleksandar Vulin nije izostao sa indigniranim i užasnutim saopštenjem.
Siniša Mali je nadmašio sebe: u Skupštini grada cvilio je da je eto jedva pretekao; da mu je „porodica ugrožena“; da šta će sada njegova deca, itd. Taj isti Siniša Mali posle Savamale izjavio je da se ne oseća nimalo nebezbedno zato što neko po noći ruši i protivzakonito lišava slobode ljude. Nikola Nikodijević, predsednik Skupštine Beograda, postupio je elegantnije: izjavio je tada da se ništa nije ni desilo i šta sad? Tu smo sada u problemu iz oblasti logike, etike i elementarne pristojnosti. Kad maskirani dripci ruše po gradu, vezuju ljude, a neko naredi policiji da ne postupa ““ to je onda „bezbednost“. Kad neko zbog toga pobesni do te mere da se lati poslednjeg sredstva ““ rolne toalet papira ““ to je onda „brutalni, divljački“ i uopšte teroristički napad na odbornike i izabrane gradske oce, pa se ““ u skladu s tim ““ podnose odmah prekršajne i krivične prijave, koje još nisu podnete za mnogo drastičnije događaje iz noći 24.-25. aprila. Svaka čast „institucijama sistema“. Na svu sreću te je Vučić bio van zemlje u datom trenutku, ali mi se nešto javlja da će i ovo biti tema iznenadnog „obraćanja narodu“.
Iz svega opisanog mogu se izvući uobičajeno zabrinjavajući zaključci. Kao prvo, ovi su sve nervozniji i nesigurniji; kao drugo, sa izvesnošću možemo očekivati dalju eskalaciju prvo retorike, a kasnije i nasilja; kao treće ““ što je uzrok dva prethodna ““ njima na pamet ne pada kako da se izvade iz ove nadasve neprijatne situacije u koju su se upleli kao patka u kučine. Po običaju, napravili su najgori mogući potez: krenuli su u prenemaganje vučićevske vrste. Te ugrožene im porodice; te ne odobravaju nasilje (osim noćom kradom u Savamali, što paze da ne pomenu); te strani plaćenici (neka kažu ko ih plaća) u sred radnog vremena hoće našim radnicima, njihovoj deci, ženama i unucima (Siniša Mali) da otmu hleb iz usta; te mrze „Beograd na vodi“ iz čistog pasjaluka; biće toga još, čekajte samo.
Slična stvar odvija se i u Novome Sadu: tamo smo već imali i kontramiting, pa profesore i patriote, sve same legaliste, a očekuje se i tamo eskalacija. Glupi i nesposobni kakvi su, oni drugo ne umeju ni da smisle; da umeju, imali bi prave doktorate.
Nema tog toalet papira koji će obrisati njihova sranja, sestre slatke i braćo moja u Hristu. Eto nama još veselja, čekajte samo.
Incident koji se u ponedeljak ujutro desio ispred Starog dvora, Skupštine grada Beograda, neodoljivo podseća na Leteći cirkus, što nije prvi put u nas. Nepoznati počinilac (iskopaće njega Nebojša dr Stefanović) „pokušao je atentat“ na gradonačelnika Sinišu Malog ““ rolnom toalet-papira, zamislite!
Desilo se, naime, da je par stotina pristalica žute patke (Ne davimo Beograd) pokušalo da Siniši Malom i Nikoli Nikodijeviću uruče otkaze. Pokušaj je logičan: obojica se demonstrativno „prave blesavi“ (citiramo premijera Vučića), kao da nisu „kompletni idioti“ (op.cit.), već skoro dva meseca, kao da veze nemaju sa noćnim rušenjem Savamale, pratećim krivičnim delima i prekršajima, kao i sa još nerazjašnjenim teškim kršenjem službene dužnosti policije u toj noći 25. aprila 2016.
Došlo je do guranja i naguravanja; policija i neidentifikovani ljudi u civilu otvorili su prolaz gradonačelniku i pratnji, a jedan policajac je pokušao da za vrat iz gomile izvuče Dobricu Veselinovića, ali su mu ga oteli iz ruku. Protest se smirio posle sat-dva i desetina rolni toalet papira pred Starim dvorom.
Onda nastaje eskalacija, koja je ovde najzanimljivija, jer je bila očekivana i sasvim inspirisana prethodnim ispadima Aleksandra Vučića. Dakle, ovako: prvo je Studio B izvestio o „napadu pristalica takozvane Inicijative“; „Napad“ je kasnije postao „brutalan“, a onda „TV Pink“ i „divljački“. Pominjana su „dva povređena policajca“, ali je Stefanović dr Nebojša kasnije pominjao samo jednog. Užasnutim saopštenjima su se javili: SNS (prirodno), nešto što se zove „Pokret za zaštitu mladih“ i ono još nešto što se zove „Dajte patku tati“. Ni Aleksandar Vulin nije izostao sa indigniranim i užasnutim saopštenjem.
Siniša Mali je nadmašio sebe: u Skupštini grada cvilio je da je eto jedva pretekao; da mu je „porodica ugrožena“; da šta će sada njegova deca, itd. Taj isti Siniša Mali posle Savamale izjavio je da se ne oseća nimalo nebezbedno zato što neko po noći ruši i protivzakonito lišava slobode ljude. Nikola Nikodijević, predsednik Skupštine Beograda, postupio je elegantnije: izjavio je tada da se ništa nije ni desilo i šta sad? Tu smo sada u problemu iz oblasti logike, etike i elementarne pristojnosti. Kad maskirani dripci ruše po gradu, vezuju ljude, a neko naredi policiji da ne postupa ““ to je onda „bezbednost“. Kad neko zbog toga pobesni do te mere da se lati poslednjeg sredstva ““ rolne toalet papira ““ to je onda „brutalni, divljački“ i uopšte teroristički napad na odbornike i izabrane gradske oce, pa se ““ u skladu s tim ““ podnose odmah prekršajne i krivične prijave, koje još nisu podnete za mnogo drastičnije događaje iz noći 24.-25. aprila. Svaka čast „institucijama sistema“. Na svu sreću te je Vučić bio van zemlje u datom trenutku, ali mi se nešto javlja da će i ovo biti tema iznenadnog „obraćanja narodu“.
Iz svega opisanog mogu se izvući uobičajeno zabrinjavajući zaključci. Kao prvo, ovi su sve nervozniji i nesigurniji; kao drugo, sa izvesnošću možemo očekivati dalju eskalaciju prvo retorike, a kasnije i nasilja; kao treće ““ što je uzrok dva prethodna ““ njima na pamet ne pada kako da se izvade iz ove nadasve neprijatne situacije u koju su se upleli kao patka u kučine. Po običaju, napravili su najgori mogući potez: krenuli su u prenemaganje vučićevske vrste. Te ugrožene im porodice; te ne odobravaju nasilje (osim noćom kradom u Savamali, što paze da ne pomenu); te strani plaćenici (neka kažu ko ih plaća) u sred radnog vremena hoće našim radnicima, njihovoj deci, ženama i unucima (Siniša Mali) da otmu hleb iz usta; te mrze „Beograd na vodi“ iz čistog pasjaluka; biće toga još, čekajte samo.
Slična stvar odvija se i u Novome Sadu: tamo smo već imali i kontramiting, pa profesore i patriote, sve same legaliste, a očekuje se i tamo eskalacija. Glupi i nesposobni kakvi su, oni drugo ne umeju ni da smisle; da umeju, imali bi prave doktorate.
Nema tog toalet papira koji će obrisati njihova sranja, sestre slatke i braćo moja u Hristu. Eto nama još veselja, čekajte samo.
(Autonomija)
Najnoviji broj
18. april 2024.
