Spomenik miŠarskim junacima

Što se tiče tačnog geografskog položaja mišarskog šanca i njegovog prostiranja na terenu sva istraživanja nisu završena. Zna se da je inicijativom Srpskog učenog društva, naš poznati naučnik Janko Šafarik 1846. godine obišao Podrinje i dao opise šančeva u Krupnju, Loznici, Mišaru i Ravnju. Međutim, na terenu šančeve niko nije obeležio. Radi obrade zemlje, meštani su ih zatrpavali i oni su vremenom zaboravljeni. Kada je u pitanju mišarski šanac treba zahvaliti Mati Krajiniću iz Mišara, Okružnom načelniku čiji je otac učestvovao u Bici, koji je na mestu nekadašnjeg šanca 1870. godine pobo veliki hrastov krst. Na tom mestu je 1906. godine Drinosavsko kolo jahača „Knez Mihailo“ iz Šapca podiglo spomenik „Karađorđu i mišarskim junacima“. U mišarskom Domu kulture danas postoji memorijalni muzej sa odgovarajućim eksponatima i odeljenje je Narodnog muzeja iz Šapca.
Godine 1999. na Godišnjicu bitke, 13. avgusta, osnovano je Zadužbinsko društvo „Prvi srpski ustanak“ - Mišar. Cilj Društva je da na mlađe generacije prenosi ranije stvorene (tradicionalne) vrednosti istorije, patriotizma, kulture i umetnosti. Jednom rečju, da se sećanjem bori protiv zaborava. U centru njegovog interesovanja je Prvi srpski ustanak i Mišarska bitka. Društvo to ostvaruje kroz različite oblike rada, kao što su:
Istorijski časovi,
Istorijsko-literarne večeri,
Izdavačka delatnost (godišnje izdaje Čitanku Mišarskog boja, istorijske knjige i publikacije),
Suorganizator je Mišarske likovne kolonije i u održavanju Galerije sa Kulturnim centrom Šabac,
Organizator je okruglih stolova i otvorenih studija,
Učestvuje u obeležavanju godišnjica Mišarske bitke,
Vrši istraživanja i obeležava značajna mesta za Mišarsku bitku,
Organizuje ekskurzije tragom Prvog srpskog ustanka i Karađorđa i druge,
U okviru Društva deluje i Omladinsko pozorište „Vožd“.
KAZIVANjE SEKULE GAVRILOVIĆA,
BARJAKTARA IZ MIOKUSA KOD ŠAPCA
Sekula Gavrilović iz Miokusa jedan je od istaknutih Podrinaca u Boju na Mišaru. Zna se da je bio barjaktar. Sem toga, on je ostavio svoje kazivanje o Mišarskoj bici, a poznati istoričar Božidar Kovačević je ovo pričanje uvrstio u svoju knjigu „Prvi srpski ustanak prema kazivanjima savremenika“, koja je štampana 1940. godine u Beogradu, u izdanju biblioteke „Luča“. Pri tome, Kovačević u predgovoru ističe da će po svoj prilici Gavrilovićevo kazivanje za čitaoce biti jedno od najzanimljivijih.
„Turci pod predvoditeljstvom vezira bosanskog pošli su od Šapca k Beogradu i došli su neki do Ušća, a drugi do Vlasenice, no ovde su ovi razbijeni od Janka Katića koji je tu i poginuo na deset dana pre Mišarskog boja.
Karađorđe dođe zatim iz Šumadije i nabavljajući vojsku sastavi do deset hiljada ljudi. Stigao je u subotu uveče, a međutim dok su se jedni bili s Turcima, drugi su šarampov načinili; i to veče sedam je turski“™ glava odsečeno i osamdeset komada marve sirotinjske od Turaka oteto. U nedelju ujutru iziđu turski konjanici da traže srpski šarampov. Onda će Gospodar reći: Ja ne dopuštam nikome da izlazi u nedelju da se bije, no sedi tu i pij, pa ako baš navale Turci, mi ćemo se tući, a ako ne navale, mi ćemo sedeti s mirom. Onda Cincar-Janko zaište: Daj mi, Gospodaru, da iziđem da ih vidim kakvi su. A Gospodar odgovori: Idi ti, a pešak i konjik drugi (bilo ga je nešto i u šarampovu) nek stoji. Cincar i Mutap se malo zatim posle neke čarke i gonidbe po polju vrate. U nedelju nije više ništa bilo. U ponedeljak ništa. Tako i u vtornik... U sredu ujutru udare Turci, najpre konjanici, a svud naokolo opkoliše šarampov; a Karađorđe izda zapovest da se ne puca dokle god blizu ne dođu (taj će dan poginuti Kulin). Od osam sati pa do podne trajao je boj i palo je nekoliko stotina Turaka, a i Srba je dosta poginulo i ranilo se.
U četvrtak ništa nije bilo, a uoči subote stiže... pismo iz one strane: Đoko Petroviću! Vojsku u planinu, presednite, utekoše Turci. - Ovde ih potom dočekaju prota Smiljanić i Pocerac Miloš i ovde je dobio Miloš Kulinovu sablju. Turci su u onaj glavni dan boja bili šarampov opkolili, pa jedni se biju, a drugi iza njih peku kavu. Srpski konjanici, dok su se iz šarampova pešaci tukli, stajali su u Žabaru, pa posle udariše kroz šumu, te od Jelenče sela zateku Turke i rasteraju.
Isti dan boja i srpski su pešaci mnogi iz šarampova iskočili i Turke bili i gonili. Turci povukli su se zatim k Savi. Što ih je moglo stati u grad, to je ostalo, a drugi nadreše u planinu... Kazuju da je udarila kumbara turska na istočnojužnu kapiju; no dva momka Gružanina isturili je onako vruću napolje iz šarampova... Posle pobede činjeno je od strane verozakone blagodarenje, kao što se i svaki dan u šarampovu jutrenja činila. - U sredu, kad su Turci, udarivši s južne strane, počli uz brdo, učinili su jednu dovu (turska molitva), pa kad dođoše malo bliže, učiniše drugu, a kad se još većma približiše, učiniše i treću, i svet se uplaši i pobeže k sredini šarampova sa svog mesta; no Karađorđe potegne sablju i povrati ga na svoje mesto. Karađorđe je po šarampovu idući držao štapić odostrag, i motrio i hrabrio ljude, a za njim je momak nosio krdžalinku, na kojoj je na jednoj kiti bilo tri litre zlata. Karađorđe imao je tu rajthozle (pantalone konjičke) i gunj, na glavi crnu šubaru, ispod koje se sa tri prsta fes vidio, na nogama opanke, za pojasom dve puške, o bedrima sablju dugačku i pravu.“
Ne ulazeći u istorijske detalje i donekle ispreturanu hronologiju zbivanja Gavrilovićevo kazivanje bez obzira na sve manjkavosti dragoceno je kao građa o najznačajnijim momentima Mišarske bitke.
Sekula Gavrilović, Karađorđev zastavnik na Mišaru, bio je posebno cenjen. Karađorđe mu je poklonio jedno imanje u okolini Šapca. Zastavnici su u vojsci oduvek veoma cenjeni. I danas je najviši vodnički (podoficirski) čin zastavnik.