MANjE POZNATI JUNACI OLIMPIJSKIH IGARA
PRIČA O DVA HEROJA
Praktično od stvaranja, a posebno od obnavljanja, Olimpijske igre bile su više od sporta. Specifičan duh Igara čini da heroji nisu samo oni koji osvajaju najviše medalja i ostvaruju najviše rekorda. Nezasluženo, o njima se malo zna
PITER NORMAN
Osvojiti srebro na Olimpijskim igrama predstavlja dostignuće koje može obeležiti čitav život. Ipak, u slučaju sprintera iz Australije, sjajan rezultat na OI u Meksiko Sitiju 1968. godine, sekundaran je u odnosu na potez koji je njega učinio herojem olimpizma, nažalost prekasno.
Van svih očekivanja, u finalu trke na 200 metara, prve favorite discipline, Amerikance Tomija Smita i Džona Karlosa “razdvojio“ je, u tom trenutku, nepoznati Piter Norman. Smit se okitio zlatom, bronzom je morao da se zadovolji Karlos, dok je srebro bilo spremno za Australijanca. Čekala se dodela medalja, a osvajači su razgovarali. Američki dvojac, afroamričke rase, najavio je Normanu na koji način žele da ukažu na loš položaj svoje rase u SAD. Odlučili su da se popnu na postolje bosi, što bi bio simbol siromaštva, sa crnim rukavicama, vid podrške pokretu “Crni panteri“ i sa značkama Pokreta za ljudska prava. Na njihovo iznenađenje, Norman ih je u potpunosti podržao i zatražio i on značku koju će nositi tokom ceremonije. Tokom intoniranja himne, Smit i Karlos podigli su ruke i stegli pesnice, simbole nasilnog otpora. Isto veče, oba atletičara su isključena iz reprezentacije Amerike i izbačena iz olimpijskog sela.
Za Normana je “pakao“ sledio po povratku u Australiju, državu gde su, u tom trenutku, na snazi bili strogi rasni zakoni. Dobijao je pretnje smrću, nije pozivan u reprezentaciju iako je bio najbolji sprinter u državi koji je normu za OI u Minhenu 1972. oborio 13 puta ! Odrekla ga se porodica, kolege iz reprezentacije, a odbio je ponudu da radi u Olimpijskom komitetu Australije jer je uslov bio da javno osudi potez Smita i Karlosa. Teško je nalazio posao, a i one koje je našao jedva su bili dovoljni da preživi. Sve kao vid “osvete“ za potez u Meksiku.
- Dok smo mi dobijali sve veću podršku, čak smo dobili i bistu ispred Univerziteta u San Hozeu, Piter je bio sam protiv cele države, patio je sam ““ istakao je jednom prilikom Karlos.
Tek 2012. godine, australijski parlament se zvanično izvinuo Normanu, ali to je već bilo posthumno. Piter je preminuo od srčanog udara 2006. godine. Kovčeg na poslednjem ispraćaju ovog velikog čoveka nosili su njegovi prijatelji, a na čelu tužne povorke bili su Tomi Smit i Džon Karlos.
Interesantno je da je Normanov rezultat iz Meksika, 20:06 još uvek državni rekord Australije.
LUC LONG
Nemačka i Nemci 30 ““ ih godina prošlog veka ne asociraju na bilo šta pozitivno kod većine ljudi. Ipak, sve ima izuzetak. Olimpijske igre u Berlinu 1936. godine ondašnja nacistička vlast iskoristila je za promociju svoje ideologije, a takmičenja su trebala da pokažu dominaciju “arijevske“ rase. Ipak, “plan“ je pokvario čuveni Džesi Ovens za zlatom u sprintu i skoku u dalj.
Ko zna da li bi se našao u finalu skoka u dalj da nije bilo domaćeg takmičara i prvog favorita Igara, Luc Longa. Bio je vodeći u kvalifikacijama, dok je Ovens u prve 2 serije imao 2 prestupa i pretilo mu je ispadanje. Long, iako svestan da je Ovens najveći rival u borbi za zlato, prišao je Amerikancu i savetovao ga da skoči korak ranije, uveravajući ga da ima snagu i tehniku za finale. Kako je rekao Ovens nekoliko godina kasnije, postupio je po tom savetu. Ušao je u finale, gde je skokom od 8,06 metara stigao do zlata. Long je bio drugi. Prijateljstvo, duh olimpizma, Long je pokazao i posle takmičenja. Sve vreme je bio uz Ovensa, zajedno su čekali dodele odličja. Državno rukovodstvo, naravno, nije blagonaklono gledalo na to.
- Trebalo je puno hrabrosti biti takav pred Hitlerom. Možete sve moje medalje i pehare istopiti u jednu posudu i to ne bi bilo ni blizu vredno koliko “24 ““ oro karatno“ prijateljstvo koje sam osećao za Luca u tom periodu i kasnije ““ naglasio je Džesi Ovens.
Nikada Longu ideologija Nacionalsocijalističke partije nije bila bliska, ali je bio Nemac u Nemačkoj, mobilisan za ratne pohode “firera“. Poginuo je 14. jula 1943. na Siciliji, prilikom savezničke invazije. Sahranjen je na istom italijanskom ostrvu, vojničkom groblju gde i danas počiva.
Sigurno Norman i Long nisu jedini primeri “olimpijskih heroja“, ali nažalost, neke priče ostale su verovatno nezabeležene, sačuvane samo u memoriji neposrednih učesnika.
Osvojiti srebro na Olimpijskim igrama predstavlja dostignuće koje može obeležiti čitav život. Ipak, u slučaju sprintera iz Australije, sjajan rezultat na OI u Meksiko Sitiju 1968. godine, sekundaran je u odnosu na potez koji je njega učinio herojem olimpizma, nažalost prekasno.
Van svih očekivanja, u finalu trke na 200 metara, prve favorite discipline, Amerikance Tomija Smita i Džona Karlosa “razdvojio“ je, u tom trenutku, nepoznati Piter Norman. Smit se okitio zlatom, bronzom je morao da se zadovolji Karlos, dok je srebro bilo spremno za Australijanca. Čekala se dodela medalja, a osvajači su razgovarali. Američki dvojac, afroamričke rase, najavio je Normanu na koji način žele da ukažu na loš položaj svoje rase u SAD. Odlučili su da se popnu na postolje bosi, što bi bio simbol siromaštva, sa crnim rukavicama, vid podrške pokretu “Crni panteri“ i sa značkama Pokreta za ljudska prava. Na njihovo iznenađenje, Norman ih je u potpunosti podržao i zatražio i on značku koju će nositi tokom ceremonije. Tokom intoniranja himne, Smit i Karlos podigli su ruke i stegli pesnice, simbole nasilnog otpora. Isto veče, oba atletičara su isključena iz reprezentacije Amerike i izbačena iz olimpijskog sela.
Za Normana je “pakao“ sledio po povratku u Australiju, državu gde su, u tom trenutku, na snazi bili strogi rasni zakoni. Dobijao je pretnje smrću, nije pozivan u reprezentaciju iako je bio najbolji sprinter u državi koji je normu za OI u Minhenu 1972. oborio 13 puta ! Odrekla ga se porodica, kolege iz reprezentacije, a odbio je ponudu da radi u Olimpijskom komitetu Australije jer je uslov bio da javno osudi potez Smita i Karlosa. Teško je nalazio posao, a i one koje je našao jedva su bili dovoljni da preživi. Sve kao vid “osvete“ za potez u Meksiku.
- Dok smo mi dobijali sve veću podršku, čak smo dobili i bistu ispred Univerziteta u San Hozeu, Piter je bio sam protiv cele države, patio je sam ““ istakao je jednom prilikom Karlos.
Tek 2012. godine, australijski parlament se zvanično izvinuo Normanu, ali to je već bilo posthumno. Piter je preminuo od srčanog udara 2006. godine. Kovčeg na poslednjem ispraćaju ovog velikog čoveka nosili su njegovi prijatelji, a na čelu tužne povorke bili su Tomi Smit i Džon Karlos.
Interesantno je da je Normanov rezultat iz Meksika, 20:06 još uvek državni rekord Australije.
LUC LONG
Nemačka i Nemci 30 ““ ih godina prošlog veka ne asociraju na bilo šta pozitivno kod većine ljudi. Ipak, sve ima izuzetak. Olimpijske igre u Berlinu 1936. godine ondašnja nacistička vlast iskoristila je za promociju svoje ideologije, a takmičenja su trebala da pokažu dominaciju “arijevske“ rase. Ipak, “plan“ je pokvario čuveni Džesi Ovens za zlatom u sprintu i skoku u dalj.
Ko zna da li bi se našao u finalu skoka u dalj da nije bilo domaćeg takmičara i prvog favorita Igara, Luc Longa. Bio je vodeći u kvalifikacijama, dok je Ovens u prve 2 serije imao 2 prestupa i pretilo mu je ispadanje. Long, iako svestan da je Ovens najveći rival u borbi za zlato, prišao je Amerikancu i savetovao ga da skoči korak ranije, uveravajući ga da ima snagu i tehniku za finale. Kako je rekao Ovens nekoliko godina kasnije, postupio je po tom savetu. Ušao je u finale, gde je skokom od 8,06 metara stigao do zlata. Long je bio drugi. Prijateljstvo, duh olimpizma, Long je pokazao i posle takmičenja. Sve vreme je bio uz Ovensa, zajedno su čekali dodele odličja. Državno rukovodstvo, naravno, nije blagonaklono gledalo na to.
- Trebalo je puno hrabrosti biti takav pred Hitlerom. Možete sve moje medalje i pehare istopiti u jednu posudu i to ne bi bilo ni blizu vredno koliko “24 ““ oro karatno“ prijateljstvo koje sam osećao za Luca u tom periodu i kasnije ““ naglasio je Džesi Ovens.
Nikada Longu ideologija Nacionalsocijalističke partije nije bila bliska, ali je bio Nemac u Nemačkoj, mobilisan za ratne pohode “firera“. Poginuo je 14. jula 1943. na Siciliji, prilikom savezničke invazije. Sahranjen je na istom italijanskom ostrvu, vojničkom groblju gde i danas počiva.
Sigurno Norman i Long nisu jedini primeri “olimpijskih heroja“, ali nažalost, neke priče ostale su verovatno nezabeležene, sačuvane samo u memoriji neposrednih učesnika.
D. B.
Najnoviji broj
18. april 2024.
