Инфо

Берза

  • aero 1.705 ▲ 0,18%
  • alfa 33.506 ▼ -1,45%
  • dinnpb 3.480 ⚫ 0,00%
  • enhl 651 ▲ 0,15%
  • infm 800 ⚫ 0,00%
  • jesv 5.052 ▼ -1,90%
  • kmbn 2.131 ▼ -3,05%
  • kmbnpb 681 ⚫ 0,00%
  • ming 500 ▲ 33,33%
  • niis 688 ⚫ 0,00%
  • rmks 2.600 ▲ 30,00%
  • sjks 2.300 ⚫ 0,00%
  • sjpt 133 ▼ -13,64%
  • tgas 10.750 ⚫ 0,00%
  • thhm 235 ⚫ 0,00%
  • tigr 41 ⚫ 0,00%
(21. јул 2016.)
ОЛИМПИЈСКИ КОЛАЖ

СТВАРАЊЕ ОЛИМПИЈСКОГ МОЗАИКА

Неизоставни чиниоци Олимпијских игара данас су: олимпијска застава са познатим олимпијским круговима; олимпијски пламен, заклетва спортиста и судија, као и медаље за најуспешније учеснике, а надметања увек трају 16 дана. Правило је да, у свечаном дефилеу на отварању најпре излазе репрезентативци Грчке, земље оснивача Игара, док на крају излазе домаћи спортисти. Ипак, свако од ових “правила“ успостављано је кроз историју и није део ОИ од 1896. године
Иако говоримо о ЛЕТЊИМ Олимпијским играма, прва манифестација, 1896. године у Атини одржана је у пролеће, од 5. до 16. априла, што је стварало велики проблем пливачима, с“™ обзиром да су пливали на отвореној и хладној води. Олимпијски кругови, бакља, пламен нису били познати, као ни три категорије медаља и подела на победничком постољу. Сва одличја кована су од сребра, а најуспешнији спортисти, било да су први, други или трећи добијали су такво признање. Наравно, уживо преноси нису били ни у машти.
Олимпијска застава и симбол пет укрштених кругова као пет континената завијорила се изнад стадиона у Антверпену 1920. године, када су први пут и спортисти и судије изговорили олимпијску заклетву. Четири године касније, атмосферу из Париза преносили су радио таласи, усвојено је гесло “брже, више, јаче“, а осам године касније, у Амстердаму (1928), упаљен је први олимпијски пламен, симбол ватре коју је Прометеј поклонио људима. Ипак, свет ни онда није знао за чин преношења пламена из Олимпије у земљу домаћина. Ова традиција успостављена је пред игре у Берлину 1936 ““ те.
ОИ у Лос Анђелесу 1932. године, уоквириле су 16 ““ дневни програм најмасовније спортске смотре, а те године, први пут је представњен логотип Игара и уведена додела медаља на победничком постољу. Званична олимпијска химна, Грка Спироса Самараса, иако први пут изведена на првим модерним Играма, као званична химна, прихваћена је тек 1958. године.
После звука који је стизао из Париза 1924 ““ те, поклоници спорта широм света, на слику су чекали још неколико деценија. Чудо послератне технике, ТВ пријемник први пут је доносио слику са олимпијских борилишта из Лондона 1948. године, но први преноси за цео свет, уприличени су у Риму 1960. године.
Када говоримо о бојкоту Олимпијских игара као неминовном наслеђу ширења идеје Игара ван спортских оквира, недолзак спортиста САД и још 55 држава у Москву 1980. односно СССР ““ а и још 13 држава у Лос Анђелес 1984. године, нису први примери. Већ у Мелбурну 1956. није било спортиста из Египта, Ирака, Либана (протест због “Суетске кризе“); Холандије, Шпаније и Швајцарске (протест због интрвенције Совјета у Мађарској) и Кине (због учешћа Тајвана као независне државе).
На првим Олимпијским играма, одржана су такмичења у 43 дисциплине, а у Рио де Жанеиру кроз неколико недеља, снагу ће одмерити представници у 306 дисциплина. Спортови су доживљавали јако много варијација, искључивања и укључивања у програме Игара да би писање на ову тему захтевало неколико страна, те ћемо је прескочити.
ПАРИЗ 1900. ГОДИНЕ
У част Пјер де Кубертена, још 1894. године, друге Олимпијске игре, 1900. године, додељене су Паризу. Много се очекивало од тих игара, а на крају је сам Кубертен иступио из организације и изјавио да је “срећа што је олимпијски покрет преживео те Игре“.
Церемоније отварања и затварања није било, Игре су трајале више од 5 месеци (14. мај ““ 28. октобар) !, званично су назване “Интернационални конкурс физичког вежбања и спорта“, а биле су само део, и то не главни, Свестке изложбе у француској престоници. Око хиљаду спортиста такмичило се у 85 дисциплина, а много спортова били су део програма ОИ само у Паризу и нигде више. Олимпијци су водили борбу у пливању са препрекама и подводном пливању; управљању балоном, баскијским балотама (слично сквошу), крикету; крокету, мотоциклизму, навлачењу конопца, а било је и 12 демонстративних “спортова“, од којих многе МОК није признао.
Уз галиматиас спортова, организација је била јако лоша. Тркачка надметања организована су на трави, спортисте нико није дочекивао, те су се сами сналазили. Исти људи су наступали за две државе, пуштане су погрешне химне победницима...
ДОСАДАШЊИ ДОМАЋИНИ
Атина (1896); Париз (1900); Ст. Луис (1904); Лондон (1908); Штокхолм (1912); Антверпен (1920); Париз (1924); Амстердам (1928); Лос Анђелес (1932); Берлин (1936); Лондон (1948); Хелсинки (1952); Мелбурн (1956); Рим (1960); Токио (1964); Мексико сити (1968); Минхен (1972); Монтреал (1976); Москва (1980); Лос Анђелес (1984); Сеул (1988); Барселона (1992); Атланта (1996); Сиднеј (2000); Атина (2004); Пекинг (2008); Лондон (2012); Рио (2016); Токио (2020).
Вихор светских ратова онемогућио је Игре 1916. 1940. и 1944. године, али су и те игре добиле свој редни број, а прве две имале и додељена домаћинства. Берлин је требало да угости спортисте пре једног века, док су ОИ 1920. биле првобитно додељене Будимпешти. Игре 1940. најпре је требало да организује Токио, а после отказа домаћина, Хелсинки стиче организационо право. Ипак, у јеку припрема почео је рат....
Душан Благојевић

Најновији број

15. новембар 2018.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa