Инфо

Берза

  • aero 1.692 ▲ 0,18%
  • agbc 500 ⚫ 0,00%
  • alfa 34.434 ▲ 2,48%
  • amsopb 545 ⚫ 0,00%
  • dinnpb 3.490 ▲ 2,47%
  • enhl 690 ⚫ 0,00%
  • hmbg 510 ⚫ 0,00%
  • jesv 5.105 ▲ 2,08%
  • kmbn 1.905 ▲ 0,26%
  • niis 684 ▲ 0,74%
  • rso1488 127,40 ⚫ 0,00%
  • svrl 600 ⚫ 0,00%
(21. јул 2016.)
ХАЈДЕ ДА КУВАМО ЗАЈЕДНО

ЗАЧИНСКО БИЉЕ СРБИЈЕ

Након серије текстова струковног менаџера гастрономије Лазара Прстојевића о светским кухињама, у наредним бројевима “Гласа Подриња“ вам доноси приче о зачинском биљу Србије
АНИС, АНИСОН
Пореклом медитеранска биљка, јавља се као зачин још код старих Египћана, Грка, а посебно код Римљана. Још од најранијих времена култивисана је у умерено топлим подручјима Европе. Иако слабије сазрева, од средњег века се гаји и у севернијим крајевима Европе, посебно у Великој Британији, а са првим насељеницима доспела је и у Северну Америку. Код нас се индустријски гаји у Војводини.
Опис: Једногодишња биљка, јаког мириса. Стабљика је висока 10-50 цм. Доњи листови су бубрежасти, назубљени, средњи перасто издељени на 3-5 јајастих режњева, а горњи су 2-3 пута перасто усечени на линеарне режњеве. Цветни штитови имају 7-15 зракова. Крунични листићи су бели. Плод је дуг 3-5 мм, јајаст је и дели се на два плодића. Цвета у јулу и августу.
Станиште: Гајена биљка.
Распрострањеност: Гаји се у Војводини.
Користи се: Плод, ређе клад лист.
Берба: Полузрели плодови одсецају се са штитовима и суше се. Кад се осуше и сазре, отресају се.
Употреба у кухињи. Млади листови имају деликатан укус. Могу се јести свежи, у салати, са поврћем или мекшим сиревима. Семе аниса се користи за зачињавање сосова и крем супа, уз јела од живине, ракова и рибе. Грчки лекар Диоскоридес је у И-веку, у Риму, препоручивао да се једна врста рибе кува искључиво у води и уљу уз додатак аниса. Александар Дима Отац је за јастога и друге љускаре препоручивао специјалан прелив од аниса.
Плод аниса се користи као додатак хлебу и као зачин за колаче. Још у старом Риму био је познат колач зачињен анисом, кумином, морачем и другим дигестивним семеном, који се јео после обилних оброка.
Анис се најчешће употребљава за ароматизацију пића. Нема медитеранске земље која као своју посебност не нуди неко пиће зачињено анисом. У Француској су то пастиси Пернод или Рикорд, у Италији су то Самбуцца и Аниссета, који се осим што су жестока пића, користе и као додаци јелима и слаткишима. У блискоисточним земљама и Турској анисом зачињено пиће назива се арак, у Грчкој узо, а у Македонији мастика.
Употреба као народни лек. Анис је једна од најпознатијих дигестивних трава, а користи се и за ублажавање кашља, кијавице и главобоље. Његово семе може да се жваће после оброка ради освежавања даха и побољшања варења. Верује се да семе аниса побољшава млечност код жена. Чај од аниса се добија тако што се 7 г смрвљеног семена кува 10 минута у 600 мл воде или млека.
Добијање етарског уља и примена. Дестилацијом помоћу водене паре, из зрелих здробљених плодова добија се 1,5-5% етарског уља које као доминантну компоненту има трансанетол (80-90%).
БАШТЕНСКА КРБУЉИЦА
Пореклом из источне Европе и западне Азије, крбуљица је данас одомаћена и у другим деловима света.
Опис: Једногодишња биљка, стабљика висока 15-70 цм. Листови су 2-3 пута перасто издељени, режњеви јајасти, такође перасто издељени, меки и голи. Цветни штитови имају 3-6 зракова. Цветови су мали, бели. Плод је ланцетаст, са кратким оштрим длачицама. Цвета од априла до јула.
Станиште: Запуштена места.
Распрострањеност: Распрострањена је скоро у целој Србији.
Користи се: Свежи листови, понекад и семе.
Берба: Листови се беру непосредно пре отварања цветова, семе се сакупља брањем штитова са полузрелим плодовима, који се суше, а потом, кад сазре, отресају.
Употреба у кухињи. Укус крбуљице је свеж, слаткаст, подсећа на анис. Ситно исецкани листови добар су прилог уз јаја или кувану и печену рибу. Супама, сосовима, салатама и раном поврћу одговара овај лаки, деликатан зачин. У храну се ставља пред крај кувања, јер дугим кувањем губи специфичност. Додаје се маслацу и крављем сиру. Један је од зачина у мешавини фине траве.
Употреба као народни лек. Крбуљица је дигестив и као једна од најранијих пролећних трава добра је за чишћење крви. Може да повећа знојење за време прехладе и грознице, има репутацију да снижава притисак. Најчешће се користе свежи листови, мада може да се направи и чај. Мацерацијом прегршти стученог семена крбуљица у 600 мл винског сирћета добија се сирћетни раствор добар против штуцања. Сок од свеже крбуљице може да се употреби као лосион за чишћење коже.
Димин прелив од аниса
- 75 мл маслиновог уља
- 1 кашика сенфа
- исецкан свежањ першуна естрагона и власца
- 1 кашика финог исецканог лука
- 12 капи соса од соје
- млевени бибер
- чашица мастике
Помешати све састојке, додати куваним козицама и добро измешати.
СоЧне ролнице од крбуљице
За десет ролница потребно је:
- квасца
- кашичице шећера
- 1,5 шоље млаке воде
- 4 шоље просејаног хлебног брашна
- со по потреби
- 2 кашике исецкане свеже крбуљице
Измрвљен квасац и шећер прелити са мало млаке воде и оставити да почне да пени. Замешати са брашном, сољу и преосталом водом и добро умесити тесто. Прекривеном салветом, оставити на топлом месту 30 минута да нарасте. Од теста обликовати ролнице и на набрашњеној тканини оставити их да расту још 15 минута, покривене другом набрашњеном тканином. Спустити ролнице на дно врелог науљеног плеха, попрскати хладном водом и пећи 8-10 минута на 250ºЦ.

Најновији број

20. септембар 2018.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa