DRUGI PIŠU
GUGL PRODAO PARADAJZ
Nedavno se na globalnoj mreži pojavio članak o tome kako je problem plasmana paradajza u Jablaničkom okrugu rešio Google. U nadi da ćemo neke od naših proizvođača podstaći da iskoriste mogućnosti interneta u razvoju sopstvenog biznisa, prenosimo vam deo teksta objavljenog na sajtu Poljoprivredne savetodavne i stručne službe u Leskovcu
Krajem juna meseca cena paradajza na leskovačkoj kvantaškoj pijaci je bila 60 dinara. Sa povećanjem temperature u plastenicima u Jablaničkom okrugu paradajz je počeo naglo da zri, veće količine su ponuđene na pijaci i cena proizvoda je pala na 20-25 dinara.
Leskovački informativni portali su ovu vest objavili 06.07.2016. godine i javnost o trenutnoj ceni paradajza. Počinje lavina natpisa o bacanju paradajza i gubicima leskovačkih povrtara. Štampani mediji i internet mediji u Srbiji počinju da više izveštavaju o trenutnoj ceni paradajza. Google kao pretraživač indeksira stranice i stavlja ih na prvo mesto. Kucanjem reči „paradajz“ i „cena“ dolazimo do rezultata pretrage. Sve informacije koje se objave preko interneta su globalne, jedan od primera je i kampanja vazana za veliki pad cene paradajza. Bugarska i Grčka preko svojih uvoznika koriste trenutnu nisku cenu i počinje izvoz paradajza za Bugarsku, Grčku i Bosnu i Hercegovinu. Polako se smanjuju viškovi paradajza na kvantaškoj pijaci i cena paradajza postepeno počinje da raste. Trenutno se paradajz izvozi za 50-60 dinara po kilogramu.
Ovo je tipičan primer kako internet mediji mogu da utiču na kretanje ponude i tražnje određenih proizvoda. Jedno je sigurno, imali smo sreće da su zemlje u okruženju i njihova tržišta bila zainteresovana za uvoz ovog proizvoda. Naši poljoprivrednici su dovoljno sposobni i edukovani da proizvode najkvalitetnije poljoprivredne proizvode. Jedna od mana je što poljoprivredni proizvođači stihijski sade određene proizvode bez ispitivanja tržišta, što je velika greška jer mogu zapasti u problem sa prodajom kao što je ovde bio slučaj. Ne postoji nikakav marketinški plan, udruživanje je na niskom nivou, ne postoji dogovor o zajedničkom nastupu na tržištu. Srpski poljoprivrednici jednostavno ne prate trendove u marketingu i promociji proizvoda preko interneta. Google pretraživač je mesto gde se sve relevantne informacije nalaze.
Pretraživajući Google uvideo sam da ne postoji nikakav sajt udruženja ili grupe proizvođača koji se nalazi u vrhu pretrage za prodaju paradajza ili o informacijama da se nudi na tržištu veća količina paradajza. Greške su velike ali možemo da ih ispravimo samo ako se stvarno potrudimo da shvatimo da ovaj globalni svet informacija počiva na Guglu, Fejsbuku i Tviteru.
Šta je potrebno da se uradi:
- Potrebno je da svaki ozbiljniji poljoprivredni proizvođač ima svoj veb sajt koji ima kvalitetan sadržaj;
- Da je sajt optimizovan za Google pretraživač;
- Da redovno obaveštava javnost o prodaji svojih proizvoda i količinama koje nudi na tržištu;
- Da ima svoju Facebook stranicu i da preko njega stalno ima kontakta sa budućim kupcima i da predstavi svoj proizvod na najbolji način.
Krajem juna meseca cena paradajza na leskovačkoj kvantaškoj pijaci je bila 60 dinara. Sa povećanjem temperature u plastenicima u Jablaničkom okrugu paradajz je počeo naglo da zri, veće količine su ponuđene na pijaci i cena proizvoda je pala na 20-25 dinara.
Leskovački informativni portali su ovu vest objavili 06.07.2016. godine i javnost o trenutnoj ceni paradajza. Počinje lavina natpisa o bacanju paradajza i gubicima leskovačkih povrtara. Štampani mediji i internet mediji u Srbiji počinju da više izveštavaju o trenutnoj ceni paradajza. Google kao pretraživač indeksira stranice i stavlja ih na prvo mesto. Kucanjem reči „paradajz“ i „cena“ dolazimo do rezultata pretrage. Sve informacije koje se objave preko interneta su globalne, jedan od primera je i kampanja vazana za veliki pad cene paradajza. Bugarska i Grčka preko svojih uvoznika koriste trenutnu nisku cenu i počinje izvoz paradajza za Bugarsku, Grčku i Bosnu i Hercegovinu. Polako se smanjuju viškovi paradajza na kvantaškoj pijaci i cena paradajza postepeno počinje da raste. Trenutno se paradajz izvozi za 50-60 dinara po kilogramu.
Ovo je tipičan primer kako internet mediji mogu da utiču na kretanje ponude i tražnje određenih proizvoda. Jedno je sigurno, imali smo sreće da su zemlje u okruženju i njihova tržišta bila zainteresovana za uvoz ovog proizvoda. Naši poljoprivrednici su dovoljno sposobni i edukovani da proizvode najkvalitetnije poljoprivredne proizvode. Jedna od mana je što poljoprivredni proizvođači stihijski sade određene proizvode bez ispitivanja tržišta, što je velika greška jer mogu zapasti u problem sa prodajom kao što je ovde bio slučaj. Ne postoji nikakav marketinški plan, udruživanje je na niskom nivou, ne postoji dogovor o zajedničkom nastupu na tržištu. Srpski poljoprivrednici jednostavno ne prate trendove u marketingu i promociji proizvoda preko interneta. Google pretraživač je mesto gde se sve relevantne informacije nalaze.
Pretraživajući Google uvideo sam da ne postoji nikakav sajt udruženja ili grupe proizvođača koji se nalazi u vrhu pretrage za prodaju paradajza ili o informacijama da se nudi na tržištu veća količina paradajza. Greške su velike ali možemo da ih ispravimo samo ako se stvarno potrudimo da shvatimo da ovaj globalni svet informacija počiva na Guglu, Fejsbuku i Tviteru.
Šta je potrebno da se uradi:
- Potrebno je da svaki ozbiljniji poljoprivredni proizvođač ima svoj veb sajt koji ima kvalitetan sadržaj;
- Da je sajt optimizovan za Google pretraživač;
- Da redovno obaveštava javnost o prodaji svojih proizvoda i količinama koje nudi na tržištu;
- Da ima svoju Facebook stranicu i da preko njega stalno ima kontakta sa budućim kupcima i da predstavi svoj proizvod na najbolji način.
Dipl.inž. Igor Ristić
Najnoviji broj
18. april 2024.
