Инфо

Берза

  • aero 1.692 ▲ 0,18%
  • agbc 500 ⚫ 0,00%
  • alfa 34.434 ▲ 2,48%
  • amsopb 545 ⚫ 0,00%
  • dinnpb 3.490 ▲ 2,47%
  • enhl 690 ⚫ 0,00%
  • hmbg 510 ⚫ 0,00%
  • jesv 5.105 ▲ 2,08%
  • kmbn 1.905 ▲ 0,26%
  • niis 684 ▲ 0,74%
  • rso1488 127,40 ⚫ 0,00%
  • svrl 600 ⚫ 0,00%
(21. јул 2016.)
Дарко СимиЋ, Шеф лабораторије за анализу земљиШта при Пољопривредној саветодавној слуЖби

СЕЈАТИ И САДИТИ СА СТРУЧЊАЦИМА

Две трећине земљишта зрело за лечење. Људи покушавају да „уштину“ са свих страна не би ли постигли неку економску корист
Шеф лабораторије за анализу земљишта Дарко Симић, тврди да је један од највећих проблема у пољопривредној производњи, време примене , количина и начин примене минералног ђубрива. Решење је у анализи и лечењу земљишта а лечити треба 70 процената њива и воћњака на подручју Шапца, Коцељеве, Владимираца и Богатића.
Нови али и стари засад воћа, сејање житарица и већина пољских радова и даље се заснивају на традицији-деда је рекао да је тако ту најбоље. Колико је истине у томе што кажу старији?
-Јесте наука настала на емпирији и на искуству старих. То је евидентно, и то не може да се пренебрегне као чињеница. Међутим прича да је наука престала када је настао трактор, ђубриво и семе направила је проблем. Причамо о директном утицају човека на земљу, на супстрат, јер се у ствари цела област зове по земљи-земљорадник. Та иста земља по којој је добио назив је заборављена прича из многих разлога.
Један је наравно и турбуленција на тржишту, непрофитабилност, и људи покушавају да „уштину“ са свих страна не би ли постигли неку економску корист. И онда се ослањају на искуства деда, комшија и слично. Има ту наравно и добар део неедукованости пољопривредних произвођача. Много је фактора који утичу да ми још увек не црпимо довољно научне методе зарад бољих приноса и зараде.
И наравно ценовна турбуленција која произвођаче ставља у подређен положај и онда мисле да ће закидањем неких агро-техничких мера моћи да се извуку те године. То штипање на нечему што мора да уради на земљи, се одрази у наредних пет година негативно на квалитет. Оно што је селекционар радио у лабораторији десет година, да би направио хибрид, не може да извуче максимум и да се оствари на терену.
Кога онда послушати, где тражити решење проблема?
-Моје колеге и ја знамо шта се дешава, знамо шта је биљка И кроз које фазе пролази. Ја се бавим једном уско стручном граном-педологијом. Кроз анализу земљишта у нашој лабораторији покушавамо да приближимо пољопривредном произвођачу информацију на каквом терену он гаји биљку. Морам сликовито да објасним: Не можеш да направиш добар хлеб ако немаш добро брашно и квасац али имаш добро брашно за хлеб али и за колаче. Значи, не можеш да тражиш од сваког земљишта да ти изнесе исто потенцијал неког хибрида или сорте. Исти хибрид у Срему иста дорада, сетва. У Срему пољопривредник улази дупло мање у њиву од нашег из Поцерине или Мачве а има три пута веће приносе. Проблем је у земљи и то сада наши пољопривредници знају.
Знамо ли каква нам је земља шта радити са њом?
-Ми смо кроз педолошке карте детерминисали нешто, што је основ. Имамо карту која приказује какве добре или лоше особине носе одређени типови и места. Могу да кажем да је , процентуално изражено, 70 посто земљишта псеудоглеј или параподзол. То су земљишта која имају врло, врло, лоше особине. Да појасним, налази се са леве стране пута ка Лозници па све до Ваљева. То су у основи јако плитка земљишта, кисела земљишта, где већ у старту мора да се ради мелиорација. Значи псеудоглејно земљиште је зрело за лечење . Не можеш да тражиш неку озбиљну производњу док не елиминишеш ту киселост. Кроз наша предавања, радионице и семинаре, у зимском периоду, објашњавамо пољопривредницима да морају, кроз анализу земљишта, да утврде параметре и да им то буде почетна основа како би могли да лече њиве. Када се дође на крају до анализе и када се види каква је Пх вредност, понекад дођете до података да би вам било где у свету рекли да ту не може никаква производња. Али исто тако та земљишта могу и да се лече са врло јефтиним методама и на врло квалитетан начин. Ми имамо три каменолома у нашем окружењу , односно два каменолома и у Пећинцима сатурациони муљ. То су калцификати који су преко потребни за било коју врсту пољопривредне производње.
Постоји ли неки генерални савет шта и где гајити, где шта може а где не?
-Ако причамо о било којој култури, све може свугде да се гаји . Најгора земљишта могу да се поправе као што и најбоља земљишта могу да се девастирају. То је утицај човека, газде или домаћина, који је радио на тој земљи. Листом су сва земљишта која се узимају у закуп врло лошег квалитета, само из разлога неулагања јер када уђеш у облигацију-то је тренд код нас- онда се размишља: „То није моја земља, онда нећу да улажем“. Само се баци семе, па шта се добије ““ добије. Само нешто мало азота и то је то. Није реално гајити воће у Мачви, која је житница, али не можеш забранити произвођачу да било шта гаји. Воћу на падинама Поцерине и Посавотамнаве јако прија, лепо изгледа и јако је успешна производња уз један део мелиоративе. Анализа је врло битна за вишегодишње засаде као почетна база да знаш шта да урадиш јер корен када заузме 90 посто површине ту више нема помоћи. Зато се ради анализа земљишта и онда ће то изаћи касније много мање по џепу и много мање ће да пати биљка.
Стручњаци увек наглашавају да је најбитнија анализа земљишта. Како се најједноставније она ради?
-За ратарство и нешто од воћарства- малина, купина и јагода ““ ради се само једна дубина, дубина ашова. Када су у питању стаблашице, оне траже две дубине. Први ашов и други ашов али не да се извади узорак па да се помеша. Сваки слој се посебно ради да би се видело кретање по вертикали и да би по основу типа земљишта и нађених параметара дала валидна препорука. По хектару је много узорака, 20 до 25 копања, међутим иако мало искачем из струке, мислим да је десетак валидних узорака врло коректно. Узети их такозваном шах методом, цик-цак, измешати добро и одвојити килограм у кесу. Убацити папирић са бројем парцеле и донети у Пољопривредну саветодавну службу. Ако има некаквих недоумица онда је најбоље свратити и пре узимања узорка јер дешавало се да пољопривредници погреше. Па ако су пољопривредни произвођачи некада у пролазу поред ПСС могу да сврате и добиће објашњење.
Десетак измешати добро и одвојити килограм у кесу. Тзв. шах метода у цик цак , убацити папирић са бројем парцеле и ми даље све урадимо. Правилно узорковање је врло битно , ако узимаш само да би задовољио форму онда није то то. Дешавало се да погрешно узму.
Колико кошта анализа земљишта?
-Она је бесплатна ако је у питању до 5. и закључно са њом класе земљишта. Начин употребе је такође врло битан, пашњак, шума и грађевинско земљиште не може да се контролише бесплатно. За ову годину пројекат траје до 15. августа али пошто папири иду у Министарство инсистирамо да се за контролу плодности земљишта папири донесу да краја јула. После 1. септембра може да се конкурише за следећу годину. Потребно је имати поседовни лист, сетвену структуру и активан статус. Мислим да је бесплатна анализа земљишта привилегија. Ко хоће да уради анализу а нема газдинство то кошта 1.760 динара по узорку. Ни то није скупо, јер се ради на сваких пет године. Неко то уради једном и више не ради али периодично давати је добро.


Најновији број

20. септембар 2018.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa