ČIJA DECA TUKU SRBIJU

Ako je „put u pakao“, koji je Srbija prošla devedesetih godina prošlog veka, a koji je bio sastavljen od sankcija, ratnih stradanja i opšteg beznađa, bio popločan „dobrim namerama“ ondašnje vlasti da sačuva suverenitet zemlje i njen narod, onda je „put u evropski raj“ u koji sadašnja vlast vodi ovu državu poliven gorkim suzama Srbije koju na tom putu tuku neka njena rođena deca.
Evo i zašto: događaji koji su se proteklih dana smenjivali brzinom većom od mogućnosti hroničara da ih zabeleži, formirali su jednu jasnu sliku naše stvarnosti, koja sa mikroskopskom preciznošću pokazuje da se između države i sistema vrednosti koje ona uspostavlja i mlade generacije koja stasava u ovoj zemlji pojavljuje jasna i mračna pukotina. Njene dubine u ovom trenutku nije moguće sagledati, ali je belodano da se ona pojavila, da se povećava i potmulim manifestacijama bezumne sile preti da će u svoje nesagledive dubine povući sve vrednosti za koje se aktuelna politička i društvena elita zalažu. Preti da Srbiju pretvori u crnu rupu na Balkanu. Jer da nije tako, ne bi u nedelju, 10. oktobra, Beograd bio demoliran. Demolirala ga je srpska mladež. Razorila su ga nečija naša deca. Da nije tako, ne bi nečija „naša“ deca, koja jesu deca Srbije u utorak, 12. oktobra ove godine, u Đenovi, na kvalifikacionoj utakmici, između Srbije i Italije, predstavila međunarodnoj javnosti jedno novo „takmičenje“, sa bakljama, motocanglama i pesmama o Kosovu i Srbiji. Cilj „takmičenja“ je potpuno iracionalan i nezabeležen u analima međunarodnog sporta, ali istinit: otići u inostranstvo kao navijač svoje reprezentacije, istući svog golmana zato što je promenio boje kluba i zbog bolje plate prešao iz „Zvezde“ u „Partizan“ i baciti baklje na teren, kako bi se omogućilo da se utakmica prekine i da Italija pobedi bez igre. Rezultati ove „igre“ naših navijača mogu biti i još „značajniji“: mogu Srbiju isključiti iz nastavka kvalifikacija za evropsko fudbalsko prvenstvo i vratiti srpski fudbal decenijama unazad.