SVETI PROROK ILIJA

Rodom iz grada Tesvita, zbog čega je prozvan Tesvićanin, u mladosti se često povlačio u pustinju, da se moli i razmišlja u tišini. U to vreme, Carstvo jevrejsko je bilo podeljeno na carstvo Judino sa dva plemena i prestonicom u Jerusalimu i carstvo Izrailjevo sa deset plemena, sa prestonicom u Samariji. Prvim su vladali potomci Solomonovi, a drugim potomci Jerovoama, sluge Solomonovog. Najveći sukob imao je prorok Ilija sa izrailjskim carem Ahavom i njegovom ženom Jezaveljom. Budući rodom iz Sirije, Jezavelja je uspela da nagovori muža da podigne hram sirijskom bogu Vaalu i odredila mnogobrojne sveštenike da mu služe. Velikim čudima Ilija je dokazao silu i moć Boga istinitog. Zatvorio je nebo da ne bude kiše tri godine i šest meseci, spustio je oganj sa neba i zapalio žrtvu Bogu svome, dok su Vaalovi žrečevi bili nemoćni, sveo je kišu molitvom sa neba, čudesno umnožio brašno i ulje u kući udovice u Sarepti vaskrsavši joj umrlog sina, koji je takođe postao prorok pod imenom Jona, prorekao Ahavu da će mu psi lizati krv i Jezakelji da će je psi pojesti, što se i dogodilo. Na Horivu je razgovarao sa Bogom. Pred smrt je uzeo Jeliseja i odredio ga za naslednika u proročkom zvanju, ogrtačem je presekao vodu u Jordanu i na posletku, uznet na nebo ognjenim kolima.
Na gori Tavoru, Sveti prorok Ilija se javio preobraženom Hristu i trojici apostola. Pred Drugi dolazak Hristov, prorok će se ponovo pojaviti i prema rečima Svetog Jovana Bogoslova “postradaće od mača Antihristova“ (Otkrovenje 11, 3-12).