Berza

  • aero 896 ⚫ 0,00%
  • dinnpb 3.650 ▲ 0,77%
  • ineu 35.000 ▲ 2,94%
  • jmbn 7.000 ▼ -2,78%
  • kmbn 3.130 ▼ -3,66%
  • kmbnpb 1.300 ▲ 0,15%
  • mtlc 2.000 ⚫ 0,00%
  • niis 685 ▲ 0,29%
  • tlkb 10.000 ⚫ 0,00%
  • vpdu 11.500 ▲ 6,05%
(14. oktobar 2010.)
OPŠTINE I GRADOVI TRAŽE TRANSFERNA SREDSTVA

SIROMAŠNI DIŠU NA ŠKRGE

Predsednici i gradonačelnici pedesetak opština i gradova u Srbiji peticijom zatražili da im se vrate transferna sredstva na nivo iz 2008. godine, tvrdeći da mnoge lokalne zajednice nemaju novca da obezbede grejanje za predstojeću zimu. Lokalne zajednice su u ovoj i prošloj godini ostale uskraćene za 35 milijardi dinara
Ukoliko država ne odreši “centralnu“ kesu, mnoge opštine u Srbiji, naročito ekonomski nerazvijene, neće moći da obezbede ni elementarne uslove građanima kao što je, recimo, grejanje. To je istaknuto u peticiji koju su predsednici i gradonačelnici pedesetak opština i gradova u Srbiji, prošle nedelje, uputili Vladi kako bi to imala u vidu prilikom donošenja budžeta za narednu godinu. U društvu onih koji su uputili peticiju našla se i opština Koceljeva.
- U ovoj i prošle godine transferna sredstva su značajno smanjena u odnosu na 2008. godinu, tačnije petnaestak procenata. Iz Republike nam mesečno stiže 5,8 miliona dinara. Upravo zbog toga smo morali uzeti kredit kako bi završili sportsku halu, kaže Veroljub Matić, predsednik opštine Koceljeva. Teško je kada morate da se odreknete stalnog izvora novca. Naročito trpe planirane investicije, a za mnogo toga morali smo da se zadužimo, što je u suštini novi teret za opštinu.
Lokalne zajednice peticijom su zatražile da se u budžetu za 2011. godinu transferna sredstva vrate na nivo od 48 milijardi dinara. Naglašeno je da ukoliko se to ne desi lokalne samouprave biće prinuđene da i dalje odustaju od važnih investicija, da se i dalje zadužuju kreditima, ali i ne plaćaju obaveze, struju i energente.
Opštine i gradovi u Srbiji, zbog smanjenja transfernih sredstava, za dve godine su ostale bez 35 milijardi dinara i nastavili se ovakva praksa taj iznos u narednoj godini mogao bi da dostigne 58 milijardi dinara. Šapcu je, primera radi, za dve godine manje dato skoro 400 miliona dinara.
Redovno nam stižu uplate, ali znatno manje nego, recimo, 2008. godine, kaže Marijana Kostadinović, načelnica Odeljenja za finansije u Šapcu. Naravno da se smanjenje transfernih sredstava odražava na tekuću likvidnost, kasnimo u izmirenju obaveza prema korisnicima i dobavljačima, a o investicijama da i ne govorim. Neka ulaganja smo odložili za srećnija ekonomska vremena.

Najnoviji broj

18. jul 2019.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa