Инфо

Берза

  • aero 1.692 ▲ 0,18%
  • agbc 500 ⚫ 0,00%
  • alfa 34.434 ▲ 2,48%
  • amsopb 545 ⚫ 0,00%
  • dinnpb 3.490 ▲ 2,47%
  • enhl 690 ⚫ 0,00%
  • hmbg 510 ⚫ 0,00%
  • jesv 5.105 ▲ 2,08%
  • kmbn 1.905 ▲ 0,26%
  • niis 684 ▲ 0,74%
  • rso1488 127,40 ⚫ 0,00%
  • svrl 600 ⚫ 0,00%
(14. октобар 2010.)
ОПШТИНЕ И ГРАДОВИ ТРАЖЕ ТРАНСФЕРНА СРЕДСТВА

СИРОМАШНИ ДИШУ НА ШКРГЕ

Председници и градоначелници педесетак општина и градова у Србији петицијом затражили да им се врате трансферна средства на ниво из 2008. године, тврдећи да многе локалне заједнице немају новца да обезбеде грејање за предстојећу зиму. Локалне заједнице су у овој и прошлој години остале ускраћене за 35 милијарди динара
Уколико држава не одреши “централну“ кесу, многе општине у Србији, нарочито економски неразвијене, неће моћи да обезбеде ни елементарне услове грађанима као што је, рецимо, грејање. То је истакнуто у петицији коју су председници и градоначелници педесетак општина и градова у Србији, прошле недеље, упутили Влади како би то имала у виду приликом доношења буџета за наредну годину. У друштву оних који су упутили петицију нашла се и општина Коцељева.
- У овој и прошле године трансферна средства су значајно смањена у односу на 2008. годину, тачније петнаестак процената. Из Републике нам месечно стиже 5,8 милиона динара. Управо због тога смо морали узети кредит како би завршили спортску халу, каже Верољуб Матић, председник општине Коцељева. Тешко је када морате да се одрекнете сталног извора новца. Нарочито трпе планиране инвестиције, а за много тога морали смо да се задужимо, што је у суштини нови терет за општину.
Локалне заједнице петицијом су затражиле да се у буџету за 2011. годину трансферна средства врате на ниво од 48 милијарди динара. Наглашено је да уколико се то не деси локалне самоуправе биће принуђене да и даље одустају од важних инвестиција, да се и даље задужују кредитима, али и не плаћају обавезе, струју и енергенте.
Општине и градови у Србији, због смањења трансферних средстава, за две године су остале без 35 милијарди динара и наставили се оваква пракса тај износ у наредној години могао би да достигне 58 милијарди динара. Шапцу је, примера ради, за две године мање дато скоро 400 милиона динара.
Редовно нам стижу уплате, али знатно мање него, рецимо, 2008. године, каже Маријана Костадиновић, начелница Одељења за финансије у Шапцу. Наравно да се смањење трансферних средстава одражава на текућу ликвидност, каснимо у измирењу обавеза према корисницима и добављачима, а о инвестицијама да и не говорим. Нека улагања смо одложили за срећнија економска времена.

Најновији број

20. септембар 2018.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa