SRBIJA, KRALjEVINA SHS, JUGOSLAVIJE, SCG, SRBIJA NA OI
SVE NAŠE TROBOJKE
Naši preci čitali su o nastupima sportista Kraljevine Srbije na Olimpijskim igrama 1912. godine, divili se pričama o Leonu Štukelju reprezentativcu velike Kraljevine, a posle rata “naši“ su bili svi predstavnici Jugoslavija, SCG, da bi od 2008. ponovo bodrili Srbiju, ovaj put republiku. U 100 godina, radovali smo se 102 medalje (29 zlatnih, 36 srebrnih i 37 bronzanih).
Kada je grčki kralj Đorđe organizovao prijem povodom prvih modernih Olimpijskih igara, jedan od gostiju bio je i naš monarh Aleksandar Obrenović. Srpski kralj prisustvovao je i nekim olimpijskim takmičenjima, a novinski izveštaji o poseti prijateljskoj Kraljevini bili su prvi kontakt naše javnosti sa idejom olimpizma.
Posle majskog prevrata, mnogi oficiri se vraćaju u Srbiju sa školovanja u inostranstvu opčinjeni brojnim sportskim idejama. Upravo oni 23. februara 1910. godine, u hotelu “Moskva“ osnivaju Srpski olimpijski klub (SOK), kasnije preimenovan u Srpski olimpijski komitet. Sve težnje postale su pobedničke kada je SOK primljen u MOK 1912. godine na zasedanju u Stokholmu. Predsednik našeg Komiteta, kapetan Svetomir Đukić potpisuje pristupnicu, a već tog leta imamo i prve takmičare pod zastavom Srbije. Dušan Milošević, fudbaler koji se, kao atletičar, nadmetao na 100 metara, ostvario je treće vreme u kvalifikacijama (11:06), no zbog trovanja hranom odustaje od polufinala. U maratonu reprezentovao nas je Dragutin Tomašević. U konkurenciji 60 maratonaca, ciljnu liniju prešao je 16 ““ ti.
U međuratnim Igrama, kada već bejasmo Kraljevina SHS (od 1929. Jugoslavija), prvo su plavo ““ belo ““ crveno nosili fudbaleri u Antverpenu 1920., medalje su osvajali isključivo gimnastičari Josip Primožič, Stane Derganc, muški tim, ali je bez premca bio.....
LEON ŠTUKELj
Verovatno najbolji i najveći sportista ovih prostora u predratnom periodu i najveći gimnastičar eks Ju država u istoriji. Debi je imao u Parizu 1924. godine. Graciozno je izašao na borilište u osam gimnastičkih kategorija, a u višeboju i vratilu pokazao više od bilo koga drugog. Novostvorena država dobila je dvostrukog olimpijskog šampiona. Da je klasa večna, Leon je pokazao posle 4 godine u Amsterdamu kada je ponovo bio u vrhu višeboja, ovaj put treći, ali je konkurenciju “pobio“ u disciplini krugova. Osam godina stariji, otputovao je u Berlin, ali godine nisu bile prepreka da i tamo dosegne vrh. Po oceni žirija, samo je jedan takmičar pokazao više od njega na krugovima. Od osam predratnih medalja, pet je poneo Leon, vrsni gimnastičar, ali i diplomirani pravnik. Postao je prvi sudija u istoriji svog zavičaja, Novog Mesta (današnja Slovenija), a priče da je tokom rata sarađivao sa pokretom generala Draže Mihailovića, dovele su ga u nemilosti posleratne vlasti. Bio je zatvaran, smenjen sa sudijskog položaja, ali je radio kao pravni savetnik. Doživeo je duboku starost, umro u 101. godini u Mariboru (1999. godine).
Posleratni period bio je znatno duži i mnogo berićetniji za naše olimpijce. Rastemo u drugim sportovima i postajemo sila u koletivnim disciplinama. Ivan Gubijan, bacač kladiva, prvi je nosilac odličja za FNRJ, a prvi kolektivni sport koji je obradovao “narode i narodnosti“ bio je fudbal. Pomenuti su doneli srebra iz Londona 1948. godine. “Zlatnom bojom ovenčani“ kući su se vratili veslači iz Helsinkija (“™52). Posle nekoliko finalnih poraza, konačno do trona, fudbaleri su stigli u Rimu “™60, a potom su usledile Igre gde su se podrazumevalo najmanje dva zlata za “Jugu“.
Posebno “plodne“ bile su 80. Kao i u politici i u sportu smo znali da iskoristimo hladni rat. Bojkot “zapada“ 1980. i “istoka“ 1984. iskoristilo smo na najlepši način. Devet medalja iz Moskve i čak 18 iz Los Anđelesa fakti su koji dovoljno govore, a odličnu deceniju zaokružio je Seul 1988. sa 12 odličja.
Svi smo bili Jugoslavija i u Atlantni i Sidneju, no kao mala SR Jugoslavija, više nismo bilo toliko moćni. Ipak i onda su Aleksandra Ivošev, Jasna Šekarić, vaterpolisti, košarkaši, odbojkaši da nas obraduju. Državna zajednica SCG putovala je u Atinu 2004. godine, a Jasna Šekarić i vaterpolisti jedini su pod nogama osetili postolje.
U Pekingu, posle 96 godina, ponovo je nastupala Srbija. Zastavu je ponela velika Jasna Šekarić, a medalje pored dvoglavog orla “smestili“ su plivač Milorad Čavić, drugi u najčuvenijoj plivačkoj trci delfin 100 metara, Novak Đoković, onda još teniska zvezda u usponu i srpski vaterpolisti. Prvo olimpijsko zlato za samostalnu Srbiju ponosno je ponela tekvondistkinja Milica Mandić, šampion iz Londona 2012, a ispratili su je Ivana Maksimović, Andrija Zlatić, srebrna i bronzani strelac i ponovo sjajni vaterpolisti.
Rio je pred nama, samo dan nas deli od velikih uzbuđenja, a o Riju, šabačkim olimpijcima i najvećoj srpskoj olimpijki, u sledećem broju.
BARSELONA 1992
Krajem maja “™92 doneta je jedna od najbesmislenijih i najsramnijih odluka. Savet bezbednosti UN, prvi i jedni put, uveo je sankcije protiv SRJ, koje su obuhvatile i sportiste. Kapitulirao je tako i zvančno sport pred politikom, ali zahvaljujući mogućnosti nastupa pod olimpijskom zastavom, imali smo predstavnike i u Kataloniji. Putovalo je 50 ““ ak naših takmičara u individualnim sportovima, a strelci su “upucali“ medalje. Drugi vazdušni pištolj OI postala je Jasna Šekarić, dok su bronze u svoju otadžbinu pod sankcijama doneli Aranka Binder (vazdušna puška) i Stevan Pletikosić (malokalibarska puška).
Kada je grčki kralj Đorđe organizovao prijem povodom prvih modernih Olimpijskih igara, jedan od gostiju bio je i naš monarh Aleksandar Obrenović. Srpski kralj prisustvovao je i nekim olimpijskim takmičenjima, a novinski izveštaji o poseti prijateljskoj Kraljevini bili su prvi kontakt naše javnosti sa idejom olimpizma.
Posle majskog prevrata, mnogi oficiri se vraćaju u Srbiju sa školovanja u inostranstvu opčinjeni brojnim sportskim idejama. Upravo oni 23. februara 1910. godine, u hotelu “Moskva“ osnivaju Srpski olimpijski klub (SOK), kasnije preimenovan u Srpski olimpijski komitet. Sve težnje postale su pobedničke kada je SOK primljen u MOK 1912. godine na zasedanju u Stokholmu. Predsednik našeg Komiteta, kapetan Svetomir Đukić potpisuje pristupnicu, a već tog leta imamo i prve takmičare pod zastavom Srbije. Dušan Milošević, fudbaler koji se, kao atletičar, nadmetao na 100 metara, ostvario je treće vreme u kvalifikacijama (11:06), no zbog trovanja hranom odustaje od polufinala. U maratonu reprezentovao nas je Dragutin Tomašević. U konkurenciji 60 maratonaca, ciljnu liniju prešao je 16 ““ ti.
U međuratnim Igrama, kada već bejasmo Kraljevina SHS (od 1929. Jugoslavija), prvo su plavo ““ belo ““ crveno nosili fudbaleri u Antverpenu 1920., medalje su osvajali isključivo gimnastičari Josip Primožič, Stane Derganc, muški tim, ali je bez premca bio.....
LEON ŠTUKELj
Verovatno najbolji i najveći sportista ovih prostora u predratnom periodu i najveći gimnastičar eks Ju država u istoriji. Debi je imao u Parizu 1924. godine. Graciozno je izašao na borilište u osam gimnastičkih kategorija, a u višeboju i vratilu pokazao više od bilo koga drugog. Novostvorena država dobila je dvostrukog olimpijskog šampiona. Da je klasa večna, Leon je pokazao posle 4 godine u Amsterdamu kada je ponovo bio u vrhu višeboja, ovaj put treći, ali je konkurenciju “pobio“ u disciplini krugova. Osam godina stariji, otputovao je u Berlin, ali godine nisu bile prepreka da i tamo dosegne vrh. Po oceni žirija, samo je jedan takmičar pokazao više od njega na krugovima. Od osam predratnih medalja, pet je poneo Leon, vrsni gimnastičar, ali i diplomirani pravnik. Postao je prvi sudija u istoriji svog zavičaja, Novog Mesta (današnja Slovenija), a priče da je tokom rata sarađivao sa pokretom generala Draže Mihailovića, dovele su ga u nemilosti posleratne vlasti. Bio je zatvaran, smenjen sa sudijskog položaja, ali je radio kao pravni savetnik. Doživeo je duboku starost, umro u 101. godini u Mariboru (1999. godine).
Posleratni period bio je znatno duži i mnogo berićetniji za naše olimpijce. Rastemo u drugim sportovima i postajemo sila u koletivnim disciplinama. Ivan Gubijan, bacač kladiva, prvi je nosilac odličja za FNRJ, a prvi kolektivni sport koji je obradovao “narode i narodnosti“ bio je fudbal. Pomenuti su doneli srebra iz Londona 1948. godine. “Zlatnom bojom ovenčani“ kući su se vratili veslači iz Helsinkija (“™52). Posle nekoliko finalnih poraza, konačno do trona, fudbaleri su stigli u Rimu “™60, a potom su usledile Igre gde su se podrazumevalo najmanje dva zlata za “Jugu“.
Posebno “plodne“ bile su 80. Kao i u politici i u sportu smo znali da iskoristimo hladni rat. Bojkot “zapada“ 1980. i “istoka“ 1984. iskoristilo smo na najlepši način. Devet medalja iz Moskve i čak 18 iz Los Anđelesa fakti su koji dovoljno govore, a odličnu deceniju zaokružio je Seul 1988. sa 12 odličja.
Svi smo bili Jugoslavija i u Atlantni i Sidneju, no kao mala SR Jugoslavija, više nismo bilo toliko moćni. Ipak i onda su Aleksandra Ivošev, Jasna Šekarić, vaterpolisti, košarkaši, odbojkaši da nas obraduju. Državna zajednica SCG putovala je u Atinu 2004. godine, a Jasna Šekarić i vaterpolisti jedini su pod nogama osetili postolje.
U Pekingu, posle 96 godina, ponovo je nastupala Srbija. Zastavu je ponela velika Jasna Šekarić, a medalje pored dvoglavog orla “smestili“ su plivač Milorad Čavić, drugi u najčuvenijoj plivačkoj trci delfin 100 metara, Novak Đoković, onda još teniska zvezda u usponu i srpski vaterpolisti. Prvo olimpijsko zlato za samostalnu Srbiju ponosno je ponela tekvondistkinja Milica Mandić, šampion iz Londona 2012, a ispratili su je Ivana Maksimović, Andrija Zlatić, srebrna i bronzani strelac i ponovo sjajni vaterpolisti.
Rio je pred nama, samo dan nas deli od velikih uzbuđenja, a o Riju, šabačkim olimpijcima i najvećoj srpskoj olimpijki, u sledećem broju.
BARSELONA 1992
Krajem maja “™92 doneta je jedna od najbesmislenijih i najsramnijih odluka. Savet bezbednosti UN, prvi i jedni put, uveo je sankcije protiv SRJ, koje su obuhvatile i sportiste. Kapitulirao je tako i zvančno sport pred politikom, ali zahvaljujući mogućnosti nastupa pod olimpijskom zastavom, imali smo predstavnike i u Kataloniji. Putovalo je 50 ““ ak naših takmičara u individualnim sportovima, a strelci su “upucali“ medalje. Drugi vazdušni pištolj OI postala je Jasna Šekarić, dok su bronze u svoju otadžbinu pod sankcijama doneli Aranka Binder (vazdušna puška) i Stevan Pletikosić (malokalibarska puška).
D. B.
Najnoviji broj
18. april 2024.
