CRKVA U PRNjAVORU OBELEŽILA HRAMOVNU SLAVU
ISTORIJA DUGA 107 GODINA
Sveštenstvo Hrama Svetog proroka Ilije i vernici, proslavili su 2. avgust, dan sveca kojem je posvećena njihova crkva
Kada bi zidovi mogli da govore, crkva u Prnjavoru bi imala da ispriča mnogo toga. Hram Svetog proroka Ilije je tokom 107 godina postojanja bio svedok razaranja, paljevina i stradanja naroda. Meštani Prnjavora i sveštenici svake godine, proslavljajući dan Svetog Ilije sećaju se i ovih događaja. Tako je bilo i prošlog utorka, na dan obeležavanja hramovne slave.
- Sveta liturgija održana je u jutarnjim satima, nakon čega je obavljen ophod oko hrama, sa čitanjem četiri jevanđelja i molitvama. Domaćini ovogodišnje slave, odnosno kumovi naše crkve potom su izneli slavski kolač, žito i sveću, a sveštenici su obavili svečani obred. Bila je pripremljena i svečana trpeza, kojom smo poslužili sve naše goste. Drago nam je da smo osim meštana Prnjavora ugostili ljude i iz drugih mesta, koji su sa radošću učestvovali u našoj svetkovini. Počastvovani smo i što su sveštenici iz drugih crkvenih opština došli da sa nama proslave naš praznik. Zajedno smo održali pravu duhovnu smotru i dokazali da smo dostojni naslednici naših predaka koji su obeležavali ovakve dane kroz istoriju. Sve molitve koje se prinose od 1909. godine do danas su na ponos naših Prnjavoraca, koji žive u mučeničkom mestu. Naše mesto je stradalo u Prvom, ali i u Drugom svetskom ratu. Neprijatelj je, u oba slučaja, bio isti. Svega pet godina posle izgradnje crkve, Austrougarska vojska je posle Cerske bitke u znak odmazde zbog poraza iskalila bes i mržnju nad meštanima Prnjavora, u kom su tada većinu činili žene i deca. Nezapamćeni teror, klanja, spaljivanja živih ljudi i najstrašnije maltretiranje do smrti, obeležilo je stradanje koje je opisao divan čovek i veliki prijatelj srpskog naroda dr Arčibald Rajs. On je na najbolji način opisao strašne sudbine naših meštana, u zločinu kakvog do tada nije bilo. Tada je stradao i lokalni pop, a ista sudbina je zadesila i sveštenika Dragutina, koji je ubijen u Drugom svetskom ratu, kada su nemačke snage od crkve napravile zatvor. Naša crkva je, uz Božiju pomoć i podršku meštana, sve to preživela i dočekala da se u njenoj porti i danas okupljaju neke nove generacije, koje ne zaboravljaju kakvu su golgotu, u više navrata, prošli njihovi preci, kaže protojerej-stavrofor Miroslav Jakovljević iz Hrama Svetog proroka Ilije u Prnjavoru.
Hram Svetog proroka Ilije zadužbina je Mihajla i Drage Samurović. Počela je da se gradi 1907. godine, a osveštao ju je episkop Sergije 1909. godine. Samuroviću su crkvi tada, osim hrama, poklonili i 20 hektara zemlje u blizini obale Drine.
- Sveta liturgija održana je u jutarnjim satima, nakon čega je obavljen ophod oko hrama, sa čitanjem četiri jevanđelja i molitvama. Domaćini ovogodišnje slave, odnosno kumovi naše crkve potom su izneli slavski kolač, žito i sveću, a sveštenici su obavili svečani obred. Bila je pripremljena i svečana trpeza, kojom smo poslužili sve naše goste. Drago nam je da smo osim meštana Prnjavora ugostili ljude i iz drugih mesta, koji su sa radošću učestvovali u našoj svetkovini. Počastvovani smo i što su sveštenici iz drugih crkvenih opština došli da sa nama proslave naš praznik. Zajedno smo održali pravu duhovnu smotru i dokazali da smo dostojni naslednici naših predaka koji su obeležavali ovakve dane kroz istoriju. Sve molitve koje se prinose od 1909. godine do danas su na ponos naših Prnjavoraca, koji žive u mučeničkom mestu. Naše mesto je stradalo u Prvom, ali i u Drugom svetskom ratu. Neprijatelj je, u oba slučaja, bio isti. Svega pet godina posle izgradnje crkve, Austrougarska vojska je posle Cerske bitke u znak odmazde zbog poraza iskalila bes i mržnju nad meštanima Prnjavora, u kom su tada većinu činili žene i deca. Nezapamćeni teror, klanja, spaljivanja živih ljudi i najstrašnije maltretiranje do smrti, obeležilo je stradanje koje je opisao divan čovek i veliki prijatelj srpskog naroda dr Arčibald Rajs. On je na najbolji način opisao strašne sudbine naših meštana, u zločinu kakvog do tada nije bilo. Tada je stradao i lokalni pop, a ista sudbina je zadesila i sveštenika Dragutina, koji je ubijen u Drugom svetskom ratu, kada su nemačke snage od crkve napravile zatvor. Naša crkva je, uz Božiju pomoć i podršku meštana, sve to preživela i dočekala da se u njenoj porti i danas okupljaju neke nove generacije, koje ne zaboravljaju kakvu su golgotu, u više navrata, prošli njihovi preci, kaže protojerej-stavrofor Miroslav Jakovljević iz Hrama Svetog proroka Ilije u Prnjavoru.
Hram Svetog proroka Ilije zadužbina je Mihajla i Drage Samurović. Počela je da se gradi 1907. godine, a osveštao ju je episkop Sergije 1909. godine. Samuroviću su crkvi tada, osim hrama, poklonili i 20 hektara zemlje u blizini obale Drine.
M.S.M.
Najnoviji broj
18. april 2024.
