Инфо

Берза

  • aero 1.689 ▼ -0,06%
  • alfa 33.600 ▲ 0,28%
  • dinnpb 3.406 ▼ -2,41%
  • enhl 690 ⚫ 0,00%
  • hmbg 510 ⚫ 0,00%
  • jesv 5.001 ▲ 0,02%
  • lsta 399 ▼ -0,25%
  • niis 679 ⚫ 0,00%
  • svrl 600 ⚫ 0,00%
  • thhm 235 ⚫ 0,00%
  • vzas 80 ⚫ 0,00%
(28. јул 2016.)

ВУЧИЋУ, ИДИ НА МАУРИЦИЈУС

У свету тренутно има неколико диктатора разних сорти. Неограничену власт неки од њих прикривају комунистичком идеологијом или национализмом. Србији је запао најгори облик огољеног криминогеног апсолутизма који се заснива искључиво на менталним поремећајима Александра Вучића.
У децембру 2010. године, кад је прочитао рукопис моје прве књиге о Вучићу („Вучићев речник“), Војислав Шешељ ми се јавио из Хага и рекао: „Добро си погодио природу његовог лудила“. Нажалост, од тада је лудило метастазирало, раширило се и заразило све сегменте друштва и државе. Нелечен, владар у тој болести ужива, а народ пати.
Свим потезима и изјавама Вучић спроводи лоботомију над поданицима, претварајући целу Србију у властито огледно добро. Самовољно, вођен личним хировима, управља свим институцијама. Полицију је претворио у преторијанску гарду која служи за заштиту императора и његове дворске свите. Наоружане одреде дао је на управљање Небојши др Стефановићу, који, бахат и примитиван, поводом масакра у Житишту изјављује: „Кад приметите нешто сумњиво, одмах зовите полицију“. Вучићева полиција ће помоћи грађанима, осим ако их хапсе и злостављају режимски мафијаши под фантомкама, као у Савамали или на видиковачкој пијаци, где је бруталност комуналаца плаћена једним животом.
У још теже стање Вучић је довео правосудни систем. Његови судови ослободили су кривичне одговорности за најтежа дела Станка Суботића Цанета, Михаља Кертеса, Звонка Веселиновића и поништили првостепену пресуду нарко-босу Дарку Шарићу. Уместо режиму подобних шверцера и превараната, судови драконски кажњавају нормалне грађане. Тортура је толико узела маха да људе који нису платили прекршајне казне хапсе на граници. Ко је ухваћен у аутобусу без карте и није подмирио цех од 6.000 динара, не може да иде на летовање. Е, кад Жељко Митровић дугује шест милиона евра неплаћеног пореза, то нема везе, без проблема може да Медитераном крстари својом јахтом вредном десет милиона евра. Кад мајстори из Електродистрибуције ухвате Лепу Брену да у неколико својих објеката помоћу „шокатора“ краде струју вредну преко 40.000 евра, ником ништа. Штету ће надокнадити судски извршитељи, који прогоне обичне пролетерске породице које, услед неимаштине, дугују по неколико хиљада динара.
Истовремено док уништава остатке српске привреде, мандатар се минхаузенски маштовито и упорно диви непостојећим успесима своје власти.
““ Били смо на рубу пропасти, сада само међу најбогатијим државама у Европи ““ руга се Вучић жртвама економске катастрофе коју је лично креирао.
С намером да опсени и опет превари лаковерне гласаче, током изборне кампање свакодневно је сецкао црвене врпце и садио камен-темељце, отварајући незавршене путеве и најављујући изградњу предузећа. Како то у пракси изгледа види се на примеру фабрике муниције у Узићима код Пожеге. Крајем априла председник Српске напредне странке положио је темељац и обећао да ће у тој фирми бити упослено 350 радника који ће годишње производити 140 милиона комада разне муниције. Инвестицију од 90 милиона евра обезбедио је „Борбени сложени систем“, ћерка-фирма Југоимпорт-СДПР-а. Два и по месеца касније, у Узићима је никла велелепна ливада. Једног дана у далекој будућности, кад ископају Вучићев камен-темељац, археолози неће успети да растумаче зашто га је неко закопао усред недођије.
До краја ове године још 60.000 радника остаће без посла. Пошто Вучић прича да је Србија постала „економски тигар“, отпуштени радници могу да се придруже пензионерима, па да заједно растерују псе луталице од контејнера, борећи се за кору сувог хлеба.
Поносан на своје визионарске способности, Вучић весело објављује како је српску економију заштитио од потреса које је у светском привредном систему изазвао излазак Велике Британије из Европске уније. Девалвирали су фунта и евро, али, захваљујући мудрим потезима наше власти, динар је стабилан и неуништив. Вучић је на време, каже, припремио план за одбрану привреде.
Најуспешнији српски стенд-ап комичар, актуелни мандатар, користи сваку прилику да увесељава публику. Повод није битан, једнако страсно износи све врсте емоција. Кад „Фијат“ најави укидање једне смене и отпуштање 900 радника из фабрике у Крагујевцу, мандатар одржи конференцију за новинаре и, сав скрушен, призна да је то лоша, јако лоша вест. Онда оде у Торино, разговара с портиром у „Фијату“, врати се у Београд и свечано објави много радосну вест ““ италијански аутомобилски гигант заиста ће укинути једну смену, али наставља да ради у две, бар још неко време, ако добије нови пакет субвенција.
Као прави Србин с дна бугојанске каце, владар одбија терапију и лечи се сам. Управо на конференцијама за медије. Нема тог лека који боље смирује живце од истресања нервозе на новинаре. Статисти из режимских медија бомбардују га жестоким питањима, попут: „Да ли је могуће да има и оних који не виде да сте ви у праву“, „Зашто улажу напор да вам се супротставе кад се зна да сте непобедиви“ и сл. После таквог петинга, у другом чину хорор-представе реч добије и понеки новинар из независног медија, тек да би Вучићу набацио шлагворт за режање. Сценарио је увек исти. Владар се прво снужди, мало предише и колута очима, згрожен чињеницом да, ето, ипак има и оних који сумњају у његове маестралне успехе. Али, нека, зна он да је та сумња неискрена, да њу подјарују домаћи издајници и страни плаћеници. После дахтања и пренемагања, Вучић скида маску и показује своје право лице ““ агресивне бабе пиљарице.
““ Драга Јелена, и ви знате да докази за ваше тврдње не постоје, иако бисте ви силно желели да вам неко поверује. Драга, немојте да се љутите што вас се не плашим. Ја никада нећу“¦ ““ и онда почиње сиктање које нема везе с постављеним питањем.
Замена теза успеваће док се не нађе новинар који ће му одговорити како заслужује:
““ Драги Александре, нисам вас то питао.
У оквиру припрема за конституисање нове владе, мандатар консултације води преко насловних страна „Курира“ и „Информера“. На њима таргетује Зорану Михајловић, богаташицу која бесрамно иритира сиротињу својим скупим фирмираним сатовима. Ивица Дачић је још гори. Не само што је узимао мито у коферу и пословао с најопаснијим нарко-босовима на свету Родољубом Радуловићем, званим Миша Банана, и Дарком Шарићем, него има и помамљене љубавнице које шенлуче по партији и јавним предузећима. Вучићеви билтени су саблажњени Дачићевим понашањем. Некада се хвалио да је ћерку Андреу направио у једном хотелу на Шанзелизеу, где ноћење кошта 3.000 евра, а сад се, по много већим ценама, тамо проводи с несташним сарадницама. Ни Александар Антић није бољи. Изгледа туњаво, али спреман је на свако непочинство, па и да рекетира кога стигне.
Све њих, кад за то дође време, Вучић ће скинути са стуба срама, на који их је сам окачио, па ће их убацити у владу и дати им, таквима какви су, најодговорније функције. Но, ко хоће да се ухвати у коло с њим, мора да прође кроз курирско сито и информерско решето.
Исти третман могу да очекују и остали Вучићеви савезници који се надају уласку у власт. Дакле, нека се на блато припреме Ненад Поповић, Велимир Илић, Драган Марковић Палма“¦ Дрхтаће док мандатар не подели ресоре и не напише експозе.
Како са коалиционим партнерима, Вучић се тако понаша и према онима који су га довели и који га још трпе на власти. Американци су још прошлог лета затегли поводац, покушавајући да припитоме и дресирају свог љубимца. Отворено су му дали до знања да неће толерисати нерешавање случаја убиства браће Битићи, некажњавање учесника корупционашке афере у којој је страдала фирма Марка Крандала и Лидије Удовички, као и завођење медијског мрака. Вучић је покушао да балансира, али карактер је јачи од интелигенције. Прво је лажирао резултате избора, а онда је, као комплетни идиот, организовао ноћно рушење објеката у Савамали и злостављање грађана. Довољно да Американци финансијски и логистички подрже покрет „Не да(ви)мо Београд“.
Неки од гласова који се мешају у Вучићевој глави рекао му је да амбасадора Кајла Скота третира као Дачића, да га мало сатанизује кроз своје медије, а сам да, на конференцијама, покаже мушке мишице херојским изјавама како рачуне полаже само свом народу. Преиграо се. Не иде то тако, не с Американцима.
Иако им је познато с каквим шарлатаном имају посла, Американци Вучића још третирају врло озбиљно, што може да се процени бар по захтевима које му испостављају. Уз многе ултиматуме везане за Косово и Републику Српску, амбасадор Скот од Вучића тражи и конкретне кадровске промене у врху званичне и неформалне власти.
Основни захтев је једноставан ““ елиминација Николе Петровића из Вучићевог окружења и одузимање свих јавних функција. Американце не занимају „ситне“ чињенице попут те да је Петровић моћнији од Вучића. Вашигнтонска администрација је на исти начин, занемарујући реалност на српској политичкој сцени, од Слободана Милошевића тражила да Албанцима преда Косово, а касније од Зорана Ђинђића да цео бивши државни и војни врх изручи Хашком трибуналу и да се обрачуна с мафијом. Милошевић и Ђинђић нису имали снаге да изврше те задатке, ни Вучић не може да се реши двоструког кума.
Напротив, одлучан да тера до краја, Вучић је Петровићу наменио место генералног директора ЕПС-а. Инаћењем и бесмисленом заштитом свог консиљереа, Вучић не може да профитира. Напротив, ако је бирао најкраћи и најбржи пут за пропаст, добро је изабрао.
Пун комплекса, свестан да његов дилетантски авантуризам нема подршку нормалних грађана, Александар Вучић се јавно идентификовао с Миланом Стојадиновићем. Каже, једног дана имаће исти третман.
Делимично је у праву. Као председник владе у Краљевини Југославији, Стојадиновић је покушао да потпише конкордат, на штету Србије. Није успео. Пао је с власти и, на захтев Британаца, прогнан је на Маурициус. После Другог светског рата, у емиграцији, сарађивао је са Антом Павелићем.
С обзиром да сличност заиста постоји, треба подржати Вучићеву идеју да што пре и заувек отпутује на Маурициус.
Иза Александра Вучића и мене налази се скоро 20 година турбулентног односа у коме су подједнак значај имали периоди у којима смо се сукобили, игнорисали и сарађивали. На исти начин, игром случаја, у исто време, у складу с личним афинитетима, карактерима и могућностима, одредили смо своје судбине. Он је ушао у политику, ја у новинарство.
Кад сам прихватио сарадњу с Вучићем, погрешио сам. Стидим се и кајем због тога. Сигуран сам да се и он каје.
КЊИГЕ ПРЕДРАГА ПОПОВИЋА НАРУЧИТЕ НА 063/123-2702
Предраг Поповић

Најновији број

20. септембар 2018.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa