SVI SMO LjUDI ALI...

Nakon 16 godina fizičke i psihičke torture, ucenjivanja i pretnji, O. G. je skupila hrabrosti i podigla glas protiv muža nasilnika. Slomljena ruka i brojni podlivi posledica su batina koje je pretrpela u prošlu nedelju.
Navodi da je nasilje počelo još kada je bila trudna sa sada petnaestogodišnjom ćerkom. Kaže da je do sada preko 40 puta zvala policiju koja je uredno podnosila prijave protiv njenog nevenčanog supruga Z.M. iz Varne. Međutim, ona ih je sve povlačila jer je ruska državljanka, a on joj je pretio proterivanjem iz zemlje i time da više neće videti decu.
-Došao je kući iz kafane mrtav pijan i umokren, jer se uneredio koliko je popio. Odmah je počeo da mi psuje oca i majku, pljunuo me je i lagao da spava na terasi. Tražila sam da se presvuče da ga deca ne gledaju takvog, ali on je zaspao. Inače, kada se umokri, ja moram da ga namažem dečjim bojicama po nogama, tako da on kada dođe sebi mora da se okupa, jer je to jedini način da ga nateram da se presvuče, priča O.G.
Navodi da je on kada se probudio počeo pred decom da je tuče oklagijom, a zatim upalio auto i jurio je po putu da je pogazi. Uspela je da se sakrije u žbunje pored puta, a nakon nekog vremena se vratila kući jer je mislila da se smirio. Međutim, agonija se nastavila.
-Gađao me je nožem i komadima cigle. Onda me je uhvatio za kosu i svukao niz stepenice u dovrište gde me je šutirao po glavi i telu i udarao štapom koji je bio u dvorištu. Na kraju je počeo da me davi. Uspela sam da sa decom pobegnem kod komšije koji je pozvao policiju i hitnu pomoć. Mene je hitna odvela kod doktora i vratila kući, a njega je odvela policija, priča O.G.
Kaže da se plaši i za svoju decu jer ih naziva “ruskim kopiladima“ i iako ih do sada nije tukao, strahuje da ne počne. Posle batina koje je pretrela u februaru ostala joj je trajna dislokacija rebra. Tada mu je “razlog“ da je tučeo bio taj što mu je smanjena satnica na poslu, jer je dolazio pijan na radno mesto.
-Izuzetno sam uplašena za svoj život, jer mi je više puta stavljao nož pod grlo kada smo sami i pretio da će me ubiti. Stalno mi preti da će srušiti spomenik mog oca u Varni, da će njegove kosti baciti na put, a mene proterati iz Srbije jer sam strani državljanin. Mene je Srbija odgajila. Tu živim od svoje devete godine. Molim nadležne da me zaštite, jer nemam kuće sem ove u kojoj živim i u koju sam uložila ceo svoj život.
O.G. je posle svega otišla u Ambasadu Rusije i pokrenula postupak za dobijanje srpskog državljanstva. Poziva sve žene da ne trpe nasilje godinama kao ona, već da reaguju posle prvog udarca.
-Pojedini prijatelji, za koje sam se zalagala uprkos svojoj teškoj situaciji, sada su mi okrenuli leđa. Svi smo ljudi, ali je teško biti čovek, kaže O.G.
Mene je Srbija odgajila. Tu živim od svoje devete godine. Molim nadležne da me zaštite.
Gađao me je nožem i komadima cigle. Onda me je uhvatio za kosu i svukao niz stepenice u dovrište gde me je šutirao po glavi i telu i udarao štapom koji je bio u dvorištu. Na kraju je počeo da me davi.
Zahvalnost za pruženu pomoć
O.G. se posebno zahvalila Zoranu Tešiću, policajcu iz Šapca i Milošu Nikoliću, policajcu sa Volujca jer su, kako kaže rizikovali svoj život dok su savladavali njenog muža. Pored toga, zahvalna je i doktorkama sa Urgentnog prijema Opšte bolnice, dr Mirjani Ilić i dr Brankici, koje su, pored medicinske pomoći imale i izuzetan ljudski pristup prema njoj. Takođe, ističe i da su joj inspektori Aleksandar Petrović i Saša Stevanić pružili nesebičnu moralnu podršku.