ŠAPČANI NA OLIMPIJSKIM IGRAMA
ČIVIJA OBASJANA PROMETEJSKOM VATROM
Naši kajakaši, Grujić, Pajić i Zorić, kao i treneri Uroš Pavlović, odnosno Miroslav Aleksić, uz državni grb, nosiće ime svog grada u srcu i biće reprezenti Šapca u dalekom Brazilu. Kajakaši su ime grada pronosili i u Londonu pre 4 godine, a “čivijaši“ su u Britaniji bili pojačani tekvondo predstavnicom i rukometnim selektorom
Više o nastupima Šapčana u Riju na narednim stranama, a za kraj olimpijskih tema u našem listu, podsećamo se, ako ne svih, onda bar većine nastupa naših sugrađana na najmasovnijoj i najstarijoj sportskoj smotri.
LONDON 2012
Srpski rukomet je deceniju i po u “rezultatskom mraku“, a jedini izuzetak je 2012. godina. Predvođena Veselinom Vukovićem, reprezentacija je stigla do evropske vicešampionske titule u Beogradu, a potom u Španiji izborila, posle 12 godina, plasman na Igre u Londonu. Nažalost, boravak u Britaniji nije bio dug. U grupi sa: Španijom, Hrvatskom, Danskom, Korejom i Mađarskom ostvarili su jednu pobedu i četiri poraza. Karakteristično za naše nastupe bile su dobre igre u prvom delu protiv Španije na startu i u odlučujućem meču sa Mađarima. Nikada se ne može tvrditi sa sigurnošću, ali porazu od suseda kumovao je jedan, ne baš sportski potez njihovog rukometaša koji je sjajnu seriju odbranu Darka Stanića prekinuo šutem u glavu. Bilo kako bilo, peto mesto u grupi nije bilo dovoljno za drugi krug.
Šabačka tekvondistkinja Dragana Gladović svoj sportski san ostvarila je već sa 20 godina. Briljirala je tokom 2011. godine, a potom u januaru 2012. izborila London. Nije Dragana imala sreće u žrebu. Već u prvom kolu suočila se sa domaćom Džejd Džons, kasnijom šampionkom. Trema je učinila svoje i poražena je 15:1, a kako je poražena od šampionke, imala je još jednu priliku. Izgubila je od Japanke Hamade.
Šabački kajak na ostrvu je reprezentovao četverac u sastavu: Aleksić, Zorić, Terzić, Holpert. Veslali su kilometarsku deonicu. U prvom nastupu imali su velikih problema i kvalifikacije su okončali na začelju. No, dobili su drugu priliku u polufinalu, gde im je, u zanimljivoj trci, finale izmaklo za 343 hiljaditinke, koliko je bila brža posada Danske.
OD AMSTERDAMA DO PEKINGA
Prvi ovdašnji olimpijci koji su imali sponu sa našim gradom bili su fudbaleri. Dobro poznati Mikica Arsenijević ““ Balerina i Ivica Bek bili su u sastavu reprezentacije Kraljevine Jugoslavije 1928. Veliki Bek, baš u tim godinama nastupao je za Mačvu, dok je Arsenijević, iako rođeni Smederevac, detinjstvo i mladost proveo u Šapcu. Kraj Save je i “fudbalski rođen“. Za razliku od Urugvaja dve godine kasnije, duo Igre u Amsterdamu nije pamtio po dobrom. Bili su u sastavu protiv Portugala, ali je Jugoslavija poražena 2:1, što je značilo kraj kratkog putešestvija.
Prvo rukometno zlato za SFRJ osvojili su reprezentativci na OI u Minhenu 1972. godine, a “šraf“ šampionskog mehanizma bio je i Petar Fajfrić, kasnije igrač Metaloplastike. Da je Šabac grad rukometa znamo već dugo, a u zlatnim 80 ““ im, u “žetvi medalja“ šabački vanzemaljci imali su vodeće uloge. Los Anđeles je protekao u znaku jugoslovenskog rukometa. Titule su osvojile i muška i ženska selekcija. Na putu do trona, damama je sigurnost ulivala Dragica Đurić na golu, dok su plavi dres među rukometašima nosili “plastičari“: Bašić, Isaković, Kuzmanovski, Vujović i Vuković. Mile Isaković i Jasmin Mrkonja nosili su državni dres i u Moskvi četiri godine ranije kada je Jugoslavija bila šesta, dok su bronzu iz Seula “™88 doneli: Bašić, Kuzmanovski, Portner, Vujović. Dragica Đurić bila je deo ženske selekcije koja je, na dalekom istoku osvojila 4. mesto.
Na nove šabačke fudbalere olimpijce čekali smo sve do Atine i prvih igara u ovom veku. Standardni prvotimac SCG u Grčkoj bio je Bojan Neziri. Uživao je veliko poverenje selektora Vladimira Petrovića, stigao do srebra na omladinskom EP 2004. i izborio mesto u Atini. Suočena sa mnogo problema (bili smo jedina selekcija koja nije u sastavu imala nijednog od tri dozvoljena igrača starija od 23 godine) reprezentacija nije mogla mnogo. Pretrpeli smo ubedljive poraze od Argentine (0:6), Australije (1:5) i minimalni od Tunisa (2:3). Četiri godine kasnije na selektorskom mestu bio je Miroslav Đukić. Iako je imao srebro sa Evropskog prvenstva 2007. nije imao nikakvu podršku ondašnjeg rukovodstva FSS. Osuđen na “borbu sa vetrenjačama“ a naučen da ostaje uz svoj tim i kada je najteže. Put u Peking bio je osuđen na neuspeh. Remi na startu sa Australijom 1:1, praćen je porazima od Obale Slonovače 2:4 i Argentine 0:2.
Vremena je bilo malo, a olimpijaca svih naših država mnogo. Nadamo se da nismo nikoga izostavili od olimpijaca koji imaju spone sa našim gradom. Ukoliko jesmo, izvinjavamo se zbog nenamernog propusta.
LONDON 2012
Srpski rukomet je deceniju i po u “rezultatskom mraku“, a jedini izuzetak je 2012. godina. Predvođena Veselinom Vukovićem, reprezentacija je stigla do evropske vicešampionske titule u Beogradu, a potom u Španiji izborila, posle 12 godina, plasman na Igre u Londonu. Nažalost, boravak u Britaniji nije bio dug. U grupi sa: Španijom, Hrvatskom, Danskom, Korejom i Mađarskom ostvarili su jednu pobedu i četiri poraza. Karakteristično za naše nastupe bile su dobre igre u prvom delu protiv Španije na startu i u odlučujućem meču sa Mađarima. Nikada se ne može tvrditi sa sigurnošću, ali porazu od suseda kumovao je jedan, ne baš sportski potez njihovog rukometaša koji je sjajnu seriju odbranu Darka Stanića prekinuo šutem u glavu. Bilo kako bilo, peto mesto u grupi nije bilo dovoljno za drugi krug.
Šabačka tekvondistkinja Dragana Gladović svoj sportski san ostvarila je već sa 20 godina. Briljirala je tokom 2011. godine, a potom u januaru 2012. izborila London. Nije Dragana imala sreće u žrebu. Već u prvom kolu suočila se sa domaćom Džejd Džons, kasnijom šampionkom. Trema je učinila svoje i poražena je 15:1, a kako je poražena od šampionke, imala je još jednu priliku. Izgubila je od Japanke Hamade.
Šabački kajak na ostrvu je reprezentovao četverac u sastavu: Aleksić, Zorić, Terzić, Holpert. Veslali su kilometarsku deonicu. U prvom nastupu imali su velikih problema i kvalifikacije su okončali na začelju. No, dobili su drugu priliku u polufinalu, gde im je, u zanimljivoj trci, finale izmaklo za 343 hiljaditinke, koliko je bila brža posada Danske.
OD AMSTERDAMA DO PEKINGA
Prvi ovdašnji olimpijci koji su imali sponu sa našim gradom bili su fudbaleri. Dobro poznati Mikica Arsenijević ““ Balerina i Ivica Bek bili su u sastavu reprezentacije Kraljevine Jugoslavije 1928. Veliki Bek, baš u tim godinama nastupao je za Mačvu, dok je Arsenijević, iako rođeni Smederevac, detinjstvo i mladost proveo u Šapcu. Kraj Save je i “fudbalski rođen“. Za razliku od Urugvaja dve godine kasnije, duo Igre u Amsterdamu nije pamtio po dobrom. Bili su u sastavu protiv Portugala, ali je Jugoslavija poražena 2:1, što je značilo kraj kratkog putešestvija.
Prvo rukometno zlato za SFRJ osvojili su reprezentativci na OI u Minhenu 1972. godine, a “šraf“ šampionskog mehanizma bio je i Petar Fajfrić, kasnije igrač Metaloplastike. Da je Šabac grad rukometa znamo već dugo, a u zlatnim 80 ““ im, u “žetvi medalja“ šabački vanzemaljci imali su vodeće uloge. Los Anđeles je protekao u znaku jugoslovenskog rukometa. Titule su osvojile i muška i ženska selekcija. Na putu do trona, damama je sigurnost ulivala Dragica Đurić na golu, dok su plavi dres među rukometašima nosili “plastičari“: Bašić, Isaković, Kuzmanovski, Vujović i Vuković. Mile Isaković i Jasmin Mrkonja nosili su državni dres i u Moskvi četiri godine ranije kada je Jugoslavija bila šesta, dok su bronzu iz Seula “™88 doneli: Bašić, Kuzmanovski, Portner, Vujović. Dragica Đurić bila je deo ženske selekcije koja je, na dalekom istoku osvojila 4. mesto.
Na nove šabačke fudbalere olimpijce čekali smo sve do Atine i prvih igara u ovom veku. Standardni prvotimac SCG u Grčkoj bio je Bojan Neziri. Uživao je veliko poverenje selektora Vladimira Petrovića, stigao do srebra na omladinskom EP 2004. i izborio mesto u Atini. Suočena sa mnogo problema (bili smo jedina selekcija koja nije u sastavu imala nijednog od tri dozvoljena igrača starija od 23 godine) reprezentacija nije mogla mnogo. Pretrpeli smo ubedljive poraze od Argentine (0:6), Australije (1:5) i minimalni od Tunisa (2:3). Četiri godine kasnije na selektorskom mestu bio je Miroslav Đukić. Iako je imao srebro sa Evropskog prvenstva 2007. nije imao nikakvu podršku ondašnjeg rukovodstva FSS. Osuđen na “borbu sa vetrenjačama“ a naučen da ostaje uz svoj tim i kada je najteže. Put u Peking bio je osuđen na neuspeh. Remi na startu sa Australijom 1:1, praćen je porazima od Obale Slonovače 2:4 i Argentine 0:2.
Vremena je bilo malo, a olimpijaca svih naših država mnogo. Nadamo se da nismo nikoga izostavili od olimpijaca koji imaju spone sa našim gradom. Ukoliko jesmo, izvinjavamo se zbog nenamernog propusta.
D. Blagojević
Najnoviji broj
18. april 2024.
