Инфо

Берза

  • aero 1.705 ▲ 0,18%
  • alfa 33.506 ▼ -1,45%
  • dinnpb 3.480 ⚫ 0,00%
  • enhl 651 ▲ 0,15%
  • infm 800 ⚫ 0,00%
  • jesv 5.052 ▼ -1,90%
  • kmbn 2.131 ▼ -3,05%
  • kmbnpb 681 ⚫ 0,00%
  • ming 500 ▲ 33,33%
  • niis 688 ⚫ 0,00%
  • rmks 2.600 ▲ 30,00%
  • sjks 2.300 ⚫ 0,00%
  • sjpt 133 ▼ -13,64%
  • tgas 10.750 ⚫ 0,00%
  • thhm 235 ⚫ 0,00%
  • tigr 41 ⚫ 0,00%
(4. август 2016.)
ЕВРОПА ТРАЖИ ОД СРБИЈЕ ДА ИЗМЕНИ ЗАКОН О ГЕНЕТСКИ МОДИФИКОВАНОЈ ХРАНИ

НЕ ТРЕБА ЖУРИТИ СА ПРОМЕНАМА

Будућа ресорна министарства морати да се позабаве изменама постојећег Закона о генетски модификованој храни, па чак и да дозволе промет ГМ производа. То су, између осталог, и водећи услови приступања Европској унији и Светској трговинској организацији.
Стручњаци у Србији већ дуго упозоравају да наши грађани, упркос свим забранама, увелико једу храну насталу од генетски модификованих производа. Није непознаница да се на нашем тржишту налазе млечни и месни производи од животиња које су храњене ГМ сојином сачмом, јер је то дозвољено у „западном“ свету.
“Уколико будуће Министарство пољопривреде промени постојећи Закон о ГМО, а Европска унија престане да постоји у облику какву је данас познајемо, то би била најгора могућа солуција“, упозорава агроекономиста Миладин Шеварлић.
“За сада не видим журбу да било шта мењамо, пре него што буде извесно када ћемо ући у ЕУ. Притисци сигурно постоје. Нарочито од Светске трговинске организације, ГМО лобиста у ЕУ и САД, одакле је и најзначајнија компанија „Монсанто“. То су огромни економски интереси, али не само произвођача ГМ семена, већ и оних који се баве тоталним хербицидима. Без тога, већина ГМ семена не би могла да буде примењена у пољопривредној производњи“, објашњава он.

Најновији број

15. новембар 2018.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa