Mogućnost gajenje južnog voća u Mačvi
KRASTAVAC
Ako vas je naslov začudio, znači da imate predznanje o jednoj od najzastupljenijih povrtarskih kultura-krastavcu. Ipak, ni naslov nije baš „daleko promašio“ jer krastavac vodi poreklo iz Jugoistočne Azije a do nas je stigao preko Grčke. To je jednogodišnja zeljasta biljka sa stablom u obliku loze sa krupnim listovima. Sam sadržaj krastavca je do 97 procenata voda pa je potrebno konstantno navodnjavanje. Stručnjaci navode da je potrebno čak dva litra vode dnevno za jednu biljku.
-Krastavac ima slabo razvijen korenov sistem i zato je potrebno konstantno navodnjavanje odnosno svakodnevna vlažnost zemljišta. Sa sistemom „kap po kap“ u periodu prvog rasta daje se jedan litar vode a kasnije dva litra dnevno. Zato je bitno kod zasnivanja proizvodnje prvo misliti na mogućnost navodnjavanja. Zatim je obavezna i analiza zemljišta. Kada se sve uradi kako valja, po teoriji se mogu dobiti prinosi od 7 do 10 kilograma po kvadratnom metru ali kod nas u praksi se dobija duplo manje, kaže stručnjak Stručne savetodavne službe Darko Simić.
Zemljište za gajenje krastavaca mora biti lako propusno ili srednje teško i Ph oko 7. Sama proizvodnja nije jeftina jer je seme skupo i potrebna je velika zaštita. Kod nas je najrasprostranjenija proizvodnja direktnom setvom. Zemljište se zastire malč papirom i polietilenskom folijom ili se proizvodi na žici, takozvani vertikalni uzgoj. Zastiranjem se postiže lakša berba, nema okopavanja, izbegava se upotreba herbicida a plodovi su čistiji. Folija čuva i temperaturu zemljišta pa su prinosi veći za trećinu, jer krastavac voli toplotu.
Horizontalno gajenje omogućava izbor između dva tipa: američki ili holandski način.
Pri američkom načinu, noseći stubovi se postavljaju na svaka četiri metra, donja žica na 15 do 20 centimetara a gornja na 1,5 do 1,8 metara. Vertikalne žice su na 25 centimetara. Holandski način predviđa konstrukciju na visini od 1,8 do 2 metra, biljke se do gornje žice vode kanapom i vode se 30 do 40 centimetara vodoravno.
Izgleda komplikovano, skoro kao pre 3.000 godina kada je krastavac nastao. Ipak i tada i danas imao je jednu prednost-dugo ostaje svež.
-Krastavac ima slabo razvijen korenov sistem i zato je potrebno konstantno navodnjavanje odnosno svakodnevna vlažnost zemljišta. Sa sistemom „kap po kap“ u periodu prvog rasta daje se jedan litar vode a kasnije dva litra dnevno. Zato je bitno kod zasnivanja proizvodnje prvo misliti na mogućnost navodnjavanja. Zatim je obavezna i analiza zemljišta. Kada se sve uradi kako valja, po teoriji se mogu dobiti prinosi od 7 do 10 kilograma po kvadratnom metru ali kod nas u praksi se dobija duplo manje, kaže stručnjak Stručne savetodavne službe Darko Simić.
Zemljište za gajenje krastavaca mora biti lako propusno ili srednje teško i Ph oko 7. Sama proizvodnja nije jeftina jer je seme skupo i potrebna je velika zaštita. Kod nas je najrasprostranjenija proizvodnja direktnom setvom. Zemljište se zastire malč papirom i polietilenskom folijom ili se proizvodi na žici, takozvani vertikalni uzgoj. Zastiranjem se postiže lakša berba, nema okopavanja, izbegava se upotreba herbicida a plodovi su čistiji. Folija čuva i temperaturu zemljišta pa su prinosi veći za trećinu, jer krastavac voli toplotu.
Horizontalno gajenje omogućava izbor između dva tipa: američki ili holandski način.
Pri američkom načinu, noseći stubovi se postavljaju na svaka četiri metra, donja žica na 15 do 20 centimetara a gornja na 1,5 do 1,8 metara. Vertikalne žice su na 25 centimetara. Holandski način predviđa konstrukciju na visini od 1,8 do 2 metra, biljke se do gornje žice vode kanapom i vode se 30 do 40 centimetara vodoravno.
Izgleda komplikovano, skoro kao pre 3.000 godina kada je krastavac nastao. Ipak i tada i danas imao je jednu prednost-dugo ostaje svež.
Najnoviji broj
18. april 2024.
