Berza

  • aero 850 ▲ 0,59%
  • enhl 700 ⚫ 0,00%
  • fint 554 ▼ -1,07%
  • fito 2.900 ▲ 0,03%
  • glos 350 ⚫ 0,00%
  • gsfd 350 ▼ -15,25%
  • impl 3.300 ⚫ 0,00%
  • ineu 37.400 ⚫ 0,00%
  • jesv 5.620 ▼ -3,09%
  • jgpk 2.020 ⚫ 0,00%
  • niis 689 ▲ 0,58%
  • rso1478 115,77 ▲ 0,77%
  • rso15102 124,10 ▲ 0,33%
  • rso19186 104,79 ▲ 0,13%
  • svrl 520 ⚫ 0,00%
  • vbse 2.000 ⚫ 0,00%
(4. avgust 2016.)
NASTAVLjEN RAST CENA TOVLjENIKA

VISOKE CENE PLAŠE PROIZVOĐAČE I POTROŠAČE

Godinama se u avgustu tradicionalno povećava otkupna cena tovljenika ali na žalost i trgovci u prodavnicama podižu cenu mesa tako da to nikome ne ide na ruku
Trenutna cena je od 180 do 200 dinara za kilogram tovljenika i posledica je svih dešavanja od proletos i prošle jeseni, konstatuje zamenik direktora Direkcije za poljoprivredu Predrag Srdanović.
-Nema dovoljno tovljenika. Veliki broj krmača je izbačen iz priploda i to će se odraziti na povećanje cene prasadi. I dogodine će taj nedostatak sigurno biti jer nije baš lako obnoviti broj priplodnih krmača niti doći do kvalitetnih. Na žalost to se već dešava u govedarstvu, loša politika sa mlekom dovela je do uništavanja krava i imamo već nedostatak teladi na našem tržištu. Ne samo teladi, već kvalitetnih teladi pa se najavljuju mere uvoza kvalitetnih grla iz istočnih zemalja a znamo da te zemlje, Bugarska ili Rumunija, nemaju kvalitet koji mi imamo. Nekada smo izvozili i čak sada Slovenci kažu: “Od kada nema srpskih teladi nemamo ni kvalitetnog tova“, navodi Srdanović.
Ova godina obećava dobar rod kukuruza, soje i suncokreta, energetski i proteinskih hraniva i daje nadu za bolje dane u stočarstvu, naročito u tovu svinja i tovu junadi. Poznato je, što više rodi niža je troškovna cena u kalkulaciji u tovu. Neće se ulaziti u tov sa cenom kukuruza dvadeset dinara već sa nižom cenom tog hraniva. Takođe i sa proteinskim hranivima sojom i suncokretom, što će olakšati kalkulativnu cenu za tov i proizvođači će moći da podnesu i niže cene tovljenika ako dođe do toga. Proizvođači u našem području vrlo malo kukuruza sa svojih njiva prodaju na tržištu. Imamo sitne posede, ne kao u Vojvodini sa 100, 200 ili 300 hektara sa kukuruzom, već imamo posede od 4 do 5 hektara i to su u glavnom proizvođači koji se bave stočarstvom jer tako svoju proizvodnju mogu da dodatno. Za veliki broj poljoprivrednika, čak 70 procenata, situacija sa vremenskim prilikama odgovara zbog useva i daje im nadu u bolje dane u stočarstvu. Uslov za oporavak stočarstva, samim tim i uzgoja tovljenika, je stabilnost cena na tržištu. Nagli skokovi ne idu u prilog ni proizvođačima ni kupcima.
Nagli skok bio je i 1997. godine čak je cena bila i viša u poređenju na realne vrednosti troškova života. Bila je 3,3 marke za kilogram, što je bila odlična cena ali već na proleće smo imali proteste i štrajkove na mostovima i na ulicama. Oni koji su izdržali tu utakmicu i imali strpljenja, već su u avgustu i septembru imali povoljne cene. Sličan scenario bio je i 2005. godine. Stočarska proizvodnja ne trpi tolike varijacije u cenama i proizvođači nisu srećni kada se dese nagli skokovi jer znaju da posle dolazi do kolapsa i drastičnog pada cena.
Inicijativa od proizvođača je da se napravi sistem sa stabilnim cenama, da se uradi kalkulacija koja bi pokrila troškove proizvodnje i gde bi proizvođač imao profit. Ne enormne zarade već svi samo žele da žive pristojno.
Srdanović naglašava da je rešenje problema Republičkih robnih rezervi ključno za stabilnost cena u stočarstvu.
-Država mora konačno da aktivira robne rezerve koje su u svakoj evropskoj zemlji balans na tržištu. One konačno moraju početi da funkcionišu i da intervenišu kada se javi nedostatak robe na tržištu- kako sa sirovinom tako i sa robom u prodavnicama- a takođe i kada se pojavi višak da otkupe deo, da proizvođač ne gubi. U svim zemljama Evropske unije robne rezerve reaguju i tako država, ne direktno već indirektno, može da održava stabilnost tržišta. Republičke robne rezerve su ključ opstanka poljoprivrede a naročito u vreme tranzicije i puta ka EU, navodi Srdanović.
U poslednjih deset godina ovo je najviši skok cene tovljenika za samo mesec dana. Procenjuje se da ga je izazvao i nedostatak mesa u zemljama okruženja. U EU postoji suficit i ako tamo padne cena pašće i cena tovljenika u Srbiji. Ako dođe do toga cene u prodavnicama ne bi smele da ostanu ovako visoke. Poučeni prethodnim iskustvima, trgovci ne obaraju cene kada je oborena cena tovljenika.

Najnoviji broj

15. avgust 2019.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa