Svinje osetile rodnu godinu
DIVLjE SVINjE HARAJU DRENOVAČKIM ATAROM
Dobar i kvalitetan rod kukuruza osetile su i divlje svinje pa su zaposele njive u ataru sela Drenovca. Ugroženo je oko 1.000 hektara površina zasejanih kukuruzom. Borba za očuvanje imanja će biti teška jer je i protivnik napredovao-sve se manje plaši
Na imanju Vojislava Vukovića već je zabeležena znatna šteta iako je letinu branio čime je stigao i kako je znao.
„ Moja njiva je u ataru Drenovca, na pet kilometara od sela imam 2 hektara i 25 ari posejanih kukuruzom. Sada je oštećena sigurno 20 do 30 ari. Ove godine divljih svinja je daleko više nego prošle, a pretprošle godine je bila ista situacija. Čoveku je za noć 40 ari sravnjeno. Pitanje je koliko će se i da li će se šteta isplatiti. Ima ljudi koji ne odu u lovačko društvo da prijave, a moraš da odeš. Moraš i da braniš. Stavljali smo sumpor jer kažu da miris tera divlje svinje. U apoteci su mi rekli da ga stavim u plastične čaše na 10-12 mesta. Tata i ja smo stavili na 25 mesta, otišli posle par dana i ništa. One su prošle i oborile to, i teraj dalje“, priča Vuković.
Ne vredi ni lupanje. Divlje svinje su prestale da se boje. Voja Vuković navodi da je imao konflikt sa lovnom inspektorkom koja je rekla da ogradi parcelu.
„Pa kako da ogradim 2,25 hektara i koliko će to da me košta. Što se toliko štite te divlje svinje meni nije jasno. Pitanje je kako će lovačko društvo da plati štetu i kada dobijem na sudu. Njima je znak kada izađu na teren da si palio i da si branio. Ipak, ta nadoknada nije ni 30 procenata od onoga šta su one meni uradile“, kaže.
Ali problem nije samo sa kukuruzom. Zna se da su svojevremeno svinje pojele i „trabant“ i masnu torbu. Kukuruz koji su ove godine sabile u zemlju, i to se kasnije uzore ““ a bilo je već primera- i kada zbog plodoreda dođe na red pšenica, one osete kukuruz u zemlji i opet prave štetu i na pšenici tako što riju.
Nikada nisu u jednom krdu. Najčešće ide krmača sa nazimadima, njih pet šest od po 30 kilograma, i kada ulete naprave štetu. Nikada ne pojedu ceo klip već samo zagrizu i ostave a lovci, mogu da odstrele samo jednu. Procenjuje se da ih ima od 300 do 500 u pojasu od Čevrntije do stare šećerane. Sada je idealno vreme za njih jer se kukuruz nalazi u fazi mlečnog zrenja, što divlje svinje obožavaju.
Divlje svinje u većem broju pojavile su se 2003. godine, kada su zbog niskog vodostaja lako prešle iz Srema u Mačvu preko Save. Tada su i zabeležene prve veće štete na usevima. Problem od tada traje i izgleda nema mu kraja.
Na imanju Vojislava Vukovića već je zabeležena znatna šteta iako je letinu branio čime je stigao i kako je znao.
„ Moja njiva je u ataru Drenovca, na pet kilometara od sela imam 2 hektara i 25 ari posejanih kukuruzom. Sada je oštećena sigurno 20 do 30 ari. Ove godine divljih svinja je daleko više nego prošle, a pretprošle godine je bila ista situacija. Čoveku je za noć 40 ari sravnjeno. Pitanje je koliko će se i da li će se šteta isplatiti. Ima ljudi koji ne odu u lovačko društvo da prijave, a moraš da odeš. Moraš i da braniš. Stavljali smo sumpor jer kažu da miris tera divlje svinje. U apoteci su mi rekli da ga stavim u plastične čaše na 10-12 mesta. Tata i ja smo stavili na 25 mesta, otišli posle par dana i ništa. One su prošle i oborile to, i teraj dalje“, priča Vuković.
Ne vredi ni lupanje. Divlje svinje su prestale da se boje. Voja Vuković navodi da je imao konflikt sa lovnom inspektorkom koja je rekla da ogradi parcelu.
„Pa kako da ogradim 2,25 hektara i koliko će to da me košta. Što se toliko štite te divlje svinje meni nije jasno. Pitanje je kako će lovačko društvo da plati štetu i kada dobijem na sudu. Njima je znak kada izađu na teren da si palio i da si branio. Ipak, ta nadoknada nije ni 30 procenata od onoga šta su one meni uradile“, kaže.
Ali problem nije samo sa kukuruzom. Zna se da su svojevremeno svinje pojele i „trabant“ i masnu torbu. Kukuruz koji su ove godine sabile u zemlju, i to se kasnije uzore ““ a bilo je već primera- i kada zbog plodoreda dođe na red pšenica, one osete kukuruz u zemlji i opet prave štetu i na pšenici tako što riju.
Nikada nisu u jednom krdu. Najčešće ide krmača sa nazimadima, njih pet šest od po 30 kilograma, i kada ulete naprave štetu. Nikada ne pojedu ceo klip već samo zagrizu i ostave a lovci, mogu da odstrele samo jednu. Procenjuje se da ih ima od 300 do 500 u pojasu od Čevrntije do stare šećerane. Sada je idealno vreme za njih jer se kukuruz nalazi u fazi mlečnog zrenja, što divlje svinje obožavaju.
Divlje svinje u većem broju pojavile su se 2003. godine, kada su zbog niskog vodostaja lako prešle iz Srema u Mačvu preko Save. Tada su i zabeležene prve veće štete na usevima. Problem od tada traje i izgleda nema mu kraja.
M.Ž.
Najnoviji broj
18. april 2024.
