OBELEŽENA GODIŠNjICA STRADANjA KRAJIŠKIH SRBA
KRAJINA U SRCU I MISLIMA
Prošlog četvrtka navršila se 21 godina od hrvatske akcije „Oluja“, u kojoj je područje nekadašnje Republike Srpske Krajine gotovo u potpunosti etnički očišćeno
U Sabornoj crkvi Svetih apostola Petra i Pavla, prošlog petka održan je parastos žrtvama „Oluje“. Pre 21 godinu hrvatske oružane snage proterale su više od 200.000 Srba sa područja Republike Srpske Krajine, ubile oko 2.000 ljudi, spalile 80 crkava i uništile 180 grobalja. U „Oluji“ je opljačkano i uništeno više hiljada domaćinstava i privrednih objekata. Sveštenici šabačke crkve, koje je tokom prošlonedeljnog parastosa predvodio vladika šabački Lavrentije, ističu da duboko saosećaju sa patnjama kroz koje su prošli krajiški Srbi.
- Ako postoji neka konstanta koja može povezati sve tačke naše istorije onda je to stradanje. Ovaj put se sećamo jednog od stradanja našeg naroda, pogroma koji je neko nazvao „Oluja“. Iz svojih domova, škola i crkava, sa svojih grobalja tada je proterano 200.000 ljudi. Kilometarske kolone i izbeglištvo koje traje više od 20 godina su obeležili ovo stradanje. Na prvom mestu, molitvom i parastosom, sećamo se onih koji su u tom pogromu nevino stradali, dali svoje živote, a takvih je skoro 2.000. Moleći se za njih, sećamo se njihovih žrtava za veru, istovremeno duboko osećajući da budući život, odnosno Carstvo božije, ne može da nam oduzme nijedan silnik niti moćnik. To carstvo pripada stradalnicima, jer Carstvo božije ne mogu da naslede dželati ni mučitelji, nego samo žrtve i mučenici. Oni koji su sa Hristom postradali, sa Hristom će i vaskrsnuti, reako je protojerej Ilija Mitrić.
Mnogi prognani Srbi spas od „Oluje“ našli su u Šapcu i okolnim mestima. Najveći nevoljnici su od 1995. godine boravili u izbegličkom centru u „Varni“. Veliki broj stanovnika ovog centra se od maja ove godine nalazi u zgradi kolektivnog stanovanja u zaštićenim uslovima, u ulici Zeke Buljubaše u Šapcu.
- Sećanja ne blede ni posle više od 20 godina. Sa porodicom sam iz Gline 4. avgusta u koloni krenuo za Srbiju, ostaviviši za sobom čitav svoj život na Baniji. Dobro se sećam i bombordovanja kolone u kojoj smo se nalazili i nevinih civilnih žrtava. Po odlasku u Srbiju smo lutali od jednog do drugog izbegličkog kampa, dok se nismo smestili u Varnu. Od pre par meseci imamo daleko bolje uslove za život, ali rane koje su nastale pre 21 godinu nikako ne mogu da zacelim, kaže jedan od prognanih Srba.
Pre „Oluje“ Srbi su činili 12.2 odsto stanovništva Hrvatske, pri čemu su u velikom broju opština u Lici, severnoj Dalmaciji, Kordunu, Baniji i Slavoniji imali aposlutnu većinu. Po rezultatima popisa iz 2011. godine, računajući i sve povratnike u zavičaj, čine tek nešto više od 4 odsto stanovništva Hrvatske.
- Ako postoji neka konstanta koja može povezati sve tačke naše istorije onda je to stradanje. Ovaj put se sećamo jednog od stradanja našeg naroda, pogroma koji je neko nazvao „Oluja“. Iz svojih domova, škola i crkava, sa svojih grobalja tada je proterano 200.000 ljudi. Kilometarske kolone i izbeglištvo koje traje više od 20 godina su obeležili ovo stradanje. Na prvom mestu, molitvom i parastosom, sećamo se onih koji su u tom pogromu nevino stradali, dali svoje živote, a takvih je skoro 2.000. Moleći se za njih, sećamo se njihovih žrtava za veru, istovremeno duboko osećajući da budući život, odnosno Carstvo božije, ne može da nam oduzme nijedan silnik niti moćnik. To carstvo pripada stradalnicima, jer Carstvo božije ne mogu da naslede dželati ni mučitelji, nego samo žrtve i mučenici. Oni koji su sa Hristom postradali, sa Hristom će i vaskrsnuti, reako je protojerej Ilija Mitrić.
Mnogi prognani Srbi spas od „Oluje“ našli su u Šapcu i okolnim mestima. Najveći nevoljnici su od 1995. godine boravili u izbegličkom centru u „Varni“. Veliki broj stanovnika ovog centra se od maja ove godine nalazi u zgradi kolektivnog stanovanja u zaštićenim uslovima, u ulici Zeke Buljubaše u Šapcu.
- Sećanja ne blede ni posle više od 20 godina. Sa porodicom sam iz Gline 4. avgusta u koloni krenuo za Srbiju, ostaviviši za sobom čitav svoj život na Baniji. Dobro se sećam i bombordovanja kolone u kojoj smo se nalazili i nevinih civilnih žrtava. Po odlasku u Srbiju smo lutali od jednog do drugog izbegličkog kampa, dok se nismo smestili u Varnu. Od pre par meseci imamo daleko bolje uslove za život, ali rane koje su nastale pre 21 godinu nikako ne mogu da zacelim, kaže jedan od prognanih Srba.
Pre „Oluje“ Srbi su činili 12.2 odsto stanovništva Hrvatske, pri čemu su u velikom broju opština u Lici, severnoj Dalmaciji, Kordunu, Baniji i Slavoniji imali aposlutnu većinu. Po rezultatima popisa iz 2011. godine, računajući i sve povratnike u zavičaj, čine tek nešto više od 4 odsto stanovništva Hrvatske.
M.S.M.
Najnoviji broj
18. april 2024.
