Инфо

Берза

  • aero 1.700 ▲ 0,30%
  • akdm 350 ⚫ 0,00%
  • alfa 34.000 ▲ 0,03%
  • dinnpb 3.425 ⚫ 0,00%
  • epen 13.000 ▼ -2,26%
  • fito 2.800 ⚫ 0,00%
  • impl 3.002 ▼ -4,73%
  • infm 800 ▲ 6,67%
  • jesv 5.052 ▲ 0,04%
  • mtlc 2.041 ▲ 0,05%
  • niis 687 ⚫ 0,00%
  • nssj 500 ⚫ 0,00%
  • sjpt 154 ▲ 2,67%
  • svrl 622 ⚫ 0,00%
  • tgas 10.802 ▼ -1,80%
  • thhm 235 ⚫ 0,00%
  • vitl 900 ▼ -0,11%
  • ztpk 418 ▼ -0,48%
(4. август 2016.)
ОТВОРЕНА ЈОШ ЈЕДНА РАНА ЗДРАВСТВА У СРБИЈИ

ДРЖАВНЕ АПОТЕКЕ НЕСПРЕМНЕ ЗА ТРЖИШНУ УТАКМИЦУ СА ПРИВАТНИЦИМА

Док државне апотеке лекове набављају преко тендера, приватне директно робу наручују од произвођача, односно дистрибутера. Неконкурентност цена, различити системи набавке лекова, неравномерна распрострањеност фармацеутских установа, само су неки од проблема због којих је пословање државних апотека доведено у питање
Због вишемилионских дугова према добављачима, из ког су проистекли остали проблеми у пословању, државне апотеке у Србији су на ивици колапса, а према писању медија, многима прети гашење. Као главне кривце за лошу финансијску ситуацију, руководства ових установа наводе неизједначене услове рада државне и приватне праксе. Њих је креирала држава, која би требало да се изјасни да ли лекове третира као робу и тако доводи у питање заштиту јавног здравља грађана Србије.
Оправданост модела по ком су државне апотекарске установе имале обавезу да у мањим срединама, приградским насељима и селима, отварају апотеке и тиме омогуће грађанима да остваре једно од загарантованих права из Устава, а то је право на здравствену заштиту, доводи се у питање, најпре због економске (не)оправданости.
Држава и даље једе своје труле плодове. Апотеке у државној својини убацила је у утакмицу за коју ове нису биле спремне ““ оклизнуле су се на терену тржишта и конкуренције.
Када је држава 2013. године омогућила приватним апотекама да склапају уговор са Републичким фондом за здравствено осигурање и тако издају грађанима лекове на рецепт, под истим условима као и државне апотеке, могла се наслутити судбина државних апотека. Поред губитка монополског положаја, оне су тада добиле и обавезу спровођења тендера, што им значајно отежава набавку лекова, док приватници немају ту обавезу. Иначе, држава је имала неколико покушаја одобравања издавања лекова на рецепт приватним апотекама: 1998. и 2003. године, да би тек 2013. то омогућила формално, а практично од прошле године.
Постоји много нерентабилних апотека у малим насељима и удаљеним селима, чији су приходи проширењем конкуренције неминовно смањени. Зато су оне врло брзо дошле у незавидну ситуацију без плана како ће решавати финансијску неликвидност, што и није могуће без хитне државне интервенције. На то су упозоравали из Фармацеутске коморе Србије, Савеза фармацеутских удружења Србије и Савеза приватних апотекара Србије. Они су такође, уз оцену да је одлука ипак за сваку похвалу, јер је Србија већ 20 година једина земља у свету у којој пацијенти не могу да остваре своја права у приватним апотекама, изразили бојазан о могућим последицама примене ове одлуке у актуелним околностима и сходно проблемима у досадашњој пракси, из којих могу проистећи дугорочно негативни ефекти, како за све здравствене осигуранике, тако и за апотекарску делатност.
Овде се поставља и морално питање: Да ли економски интерес треба да превлада здравствени? Развијене земље баве се овим питањем и озбиљно разматрају све аспекте. Посла има и за Европски суд. Препоруке и закључци почивају на ставу да апотекарска делатност не може бити препуштена суровим условима тржишта јер се тиме угрожава здравствена безбедност пацијената. О томе се у земљама Европске уније посебно води рачуна. Здравствена безбедност пацијената има предност над светињом капитализма ““ слободним тржиштем. Финансијска конструкција се свакако затвори.
Не преко леђа грађана.
Нелојална конкуренција
Примена јавних набавки у државним апотекама онемогућава да се у сваком моменту обезбеди потребна терапија за сваког пацијента. Сваки пацијент има право на једнаку здравствену заштиту, како у државним, тако и у приватним апотекама, што у овом тренутку није увек оствариво, јер се Закон о јавним набавкама односи само на државне апотеке. Државне апотеке, на пример, у случају увођења новог лека на Листу лекова морају да прођу кроз врло сложену и компликовану процедуру јавне набавке, што зна да траје и дуже од 45 дана, а приватне апотеке могу лек да обезбеде за неколико сати. На овај начин долази до одлива пацијената из државних апотека у приватне, што државне апотеке доводи у тешку материјалну ситуацију.
План мреже
План мреже апотека је неопходан, јер у сваком организованом здравственом систему тачно се зна која је удаљеност између апотека, као и на који број становника се отвара нова апотека. Државне апотеке јесу у оквиру Плана мреже, али за приватне апотеке нема плана и државне апотеке немају никакав утицај на отварање нових апотека.

Најновији број

8. новембар 2018.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa