OTVORENA JOŠ JEDNA RANA ZDRAVSTVA U SRBIJI
DRŽAVNE APOTEKE NESPREMNE ZA TRŽIŠNU UTAKMICU SA PRIVATNICIMA
Dok državne apoteke lekove nabavljaju preko tendera, privatne direktno robu naručuju od proizvođača, odnosno distributera. Nekonkurentnost cena, različiti sistemi nabavke lekova, neravnomerna rasprostranjenost farmaceutskih ustanova, samo su neki od problema zbog kojih je poslovanje državnih apoteka dovedeno u pitanje
Zbog višemilionskih dugova prema dobavljačima, iz kog su proistekli ostali problemi u poslovanju, državne apoteke u Srbiji su na ivici kolapsa, a prema pisanju medija, mnogima preti gašenje. Kao glavne krivce za lošu finansijsku situaciju, rukovodstva ovih ustanova navode neizjednačene uslove rada državne i privatne prakse. Njih je kreirala država, koja bi trebalo da se izjasni da li lekove tretira kao robu i tako dovodi u pitanje zaštitu javnog zdravlja građana Srbije.
Opravdanost modela po kom su državne apotekarske ustanove imale obavezu da u manjim sredinama, prigradskim naseljima i selima, otvaraju apoteke i time omoguće građanima da ostvare jedno od zagarantovanih prava iz Ustava, a to je pravo na zdravstvenu zaštitu, dovodi se u pitanje, najpre zbog ekonomske (ne)opravdanosti.
Država i dalje jede svoje trule plodove. Apoteke u državnoj svojini ubacila je u utakmicu za koju ove nisu bile spremne ““ okliznule su se na terenu tržišta i konkurencije.
Kada je država 2013. godine omogućila privatnim apotekama da sklapaju ugovor sa Republičkim fondom za zdravstveno osiguranje i tako izdaju građanima lekove na recept, pod istim uslovima kao i državne apoteke, mogla se naslutiti sudbina državnih apoteka. Pored gubitka monopolskog položaja, one su tada dobile i obavezu sprovođenja tendera, što im značajno otežava nabavku lekova, dok privatnici nemaju tu obavezu. Inače, država je imala nekoliko pokušaja odobravanja izdavanja lekova na recept privatnim apotekama: 1998. i 2003. godine, da bi tek 2013. to omogućila formalno, a praktično od prošle godine.
Postoji mnogo nerentabilnih apoteka u malim naseljima i udaljenim selima, čiji su prihodi proširenjem konkurencije neminovno smanjeni. Zato su one vrlo brzo došle u nezavidnu situaciju bez plana kako će rešavati finansijsku nelikvidnost, što i nije moguće bez hitne državne intervencije. Na to su upozoravali iz Farmaceutske komore Srbije, Saveza farmaceutskih udruženja Srbije i Saveza privatnih apotekara Srbije. Oni su takođe, uz ocenu da je odluka ipak za svaku pohvalu, jer je Srbija već 20 godina jedina zemlja u svetu u kojoj pacijenti ne mogu da ostvare svoja prava u privatnim apotekama, izrazili bojazan o mogućim posledicama primene ove odluke u aktuelnim okolnostima i shodno problemima u dosadašnjoj praksi, iz kojih mogu proisteći dugoročno negativni efekti, kako za sve zdravstvene osiguranike, tako i za apotekarsku delatnost.
Ovde se postavlja i moralno pitanje: Da li ekonomski interes treba da prevlada zdravstveni? Razvijene zemlje bave se ovim pitanjem i ozbiljno razmatraju sve aspekte. Posla ima i za Evropski sud. Preporuke i zaključci počivaju na stavu da apotekarska delatnost ne može biti prepuštena surovim uslovima tržišta jer se time ugrožava zdravstvena bezbednost pacijenata. O tome se u zemljama Evropske unije posebno vodi računa. Zdravstvena bezbednost pacijenata ima prednost nad svetinjom kapitalizma ““ slobodnim tržištem. Finansijska konstrukcija se svakako zatvori.
Ne preko leđa građana.
Nelojalna konkurencija
Primena javnih nabavki u državnim apotekama onemogućava da se u svakom momentu obezbedi potrebna terapija za svakog pacijenta. Svaki pacijent ima pravo na jednaku zdravstvenu zaštitu, kako u državnim, tako i u privatnim apotekama, što u ovom trenutku nije uvek ostvarivo, jer se Zakon o javnim nabavkama odnosi samo na državne apoteke. Državne apoteke, na primer, u slučaju uvođenja novog leka na Listu lekova moraju da prođu kroz vrlo složenu i komplikovanu proceduru javne nabavke, što zna da traje i duže od 45 dana, a privatne apoteke mogu lek da obezbede za nekoliko sati. Na ovaj način dolazi do odliva pacijenata iz državnih apoteka u privatne, što državne apoteke dovodi u tešku materijalnu situaciju.
Plan mreže
Plan mreže apoteka je neophodan, jer u svakom organizovanom zdravstvenom sistemu tačno se zna koja je udaljenost između apoteka, kao i na koji broj stanovnika se otvara nova apoteka. Državne apoteke jesu u okviru Plana mreže, ali za privatne apoteke nema plana i državne apoteke nemaju nikakav uticaj na otvaranje novih apoteka.
Zbog višemilionskih dugova prema dobavljačima, iz kog su proistekli ostali problemi u poslovanju, državne apoteke u Srbiji su na ivici kolapsa, a prema pisanju medija, mnogima preti gašenje. Kao glavne krivce za lošu finansijsku situaciju, rukovodstva ovih ustanova navode neizjednačene uslove rada državne i privatne prakse. Njih je kreirala država, koja bi trebalo da se izjasni da li lekove tretira kao robu i tako dovodi u pitanje zaštitu javnog zdravlja građana Srbije.
Opravdanost modela po kom su državne apotekarske ustanove imale obavezu da u manjim sredinama, prigradskim naseljima i selima, otvaraju apoteke i time omoguće građanima da ostvare jedno od zagarantovanih prava iz Ustava, a to je pravo na zdravstvenu zaštitu, dovodi se u pitanje, najpre zbog ekonomske (ne)opravdanosti.
Država i dalje jede svoje trule plodove. Apoteke u državnoj svojini ubacila je u utakmicu za koju ove nisu bile spremne ““ okliznule su se na terenu tržišta i konkurencije.
Kada je država 2013. godine omogućila privatnim apotekama da sklapaju ugovor sa Republičkim fondom za zdravstveno osiguranje i tako izdaju građanima lekove na recept, pod istim uslovima kao i državne apoteke, mogla se naslutiti sudbina državnih apoteka. Pored gubitka monopolskog položaja, one su tada dobile i obavezu sprovođenja tendera, što im značajno otežava nabavku lekova, dok privatnici nemaju tu obavezu. Inače, država je imala nekoliko pokušaja odobravanja izdavanja lekova na recept privatnim apotekama: 1998. i 2003. godine, da bi tek 2013. to omogućila formalno, a praktično od prošle godine.
Postoji mnogo nerentabilnih apoteka u malim naseljima i udaljenim selima, čiji su prihodi proširenjem konkurencije neminovno smanjeni. Zato su one vrlo brzo došle u nezavidnu situaciju bez plana kako će rešavati finansijsku nelikvidnost, što i nije moguće bez hitne državne intervencije. Na to su upozoravali iz Farmaceutske komore Srbije, Saveza farmaceutskih udruženja Srbije i Saveza privatnih apotekara Srbije. Oni su takođe, uz ocenu da je odluka ipak za svaku pohvalu, jer je Srbija već 20 godina jedina zemlja u svetu u kojoj pacijenti ne mogu da ostvare svoja prava u privatnim apotekama, izrazili bojazan o mogućim posledicama primene ove odluke u aktuelnim okolnostima i shodno problemima u dosadašnjoj praksi, iz kojih mogu proisteći dugoročno negativni efekti, kako za sve zdravstvene osiguranike, tako i za apotekarsku delatnost.
Ovde se postavlja i moralno pitanje: Da li ekonomski interes treba da prevlada zdravstveni? Razvijene zemlje bave se ovim pitanjem i ozbiljno razmatraju sve aspekte. Posla ima i za Evropski sud. Preporuke i zaključci počivaju na stavu da apotekarska delatnost ne može biti prepuštena surovim uslovima tržišta jer se time ugrožava zdravstvena bezbednost pacijenata. O tome se u zemljama Evropske unije posebno vodi računa. Zdravstvena bezbednost pacijenata ima prednost nad svetinjom kapitalizma ““ slobodnim tržištem. Finansijska konstrukcija se svakako zatvori.
Ne preko leđa građana.
Nelojalna konkurencija
Primena javnih nabavki u državnim apotekama onemogućava da se u svakom momentu obezbedi potrebna terapija za svakog pacijenta. Svaki pacijent ima pravo na jednaku zdravstvenu zaštitu, kako u državnim, tako i u privatnim apotekama, što u ovom trenutku nije uvek ostvarivo, jer se Zakon o javnim nabavkama odnosi samo na državne apoteke. Državne apoteke, na primer, u slučaju uvođenja novog leka na Listu lekova moraju da prođu kroz vrlo složenu i komplikovanu proceduru javne nabavke, što zna da traje i duže od 45 dana, a privatne apoteke mogu lek da obezbede za nekoliko sati. Na ovaj način dolazi do odliva pacijenata iz državnih apoteka u privatne, što državne apoteke dovodi u tešku materijalnu situaciju.
Plan mreže
Plan mreže apoteka je neophodan, jer u svakom organizovanom zdravstvenom sistemu tačno se zna koja je udaljenost između apoteka, kao i na koji broj stanovnika se otvara nova apoteka. Državne apoteke jesu u okviru Plana mreže, ali za privatne apoteke nema plana i državne apoteke nemaju nikakav uticaj na otvaranje novih apoteka.
Najnoviji broj
18. april 2024.
