OBRATITE PAŽNjU I BUDITE OPREZNI
S“™ jedne strane životne obale želja za odmorom, begom od svakodnevice i pritiska, a s“™ druge krajnje ograničene finansijske mogućnosti. Treba izgraditi most, a najbolji i najefektniji „materijal“ je pronalazak smeštaja pomoću interneta. Ipak, nekada taj način, na kraju bude skuplji od bilo kog ekskluzivnog hotela i destinacije. Priča koja sledi nije inspirisana istinitim događajem, ona je potpuno istinita, samo su, zbog zakonskih ograničenja, imena promenjena
Nezvanične stranice privatnog smeštaja na primorju, odavno su postale najbolje i najjeftinije mesto za oglašavanje i reklamiranje usluga, a ove stranice, tokom leta, spadaju među najposećenije. Budva, Crna Gora su omiljena destinacija Minje i Marije iz Šapca, a u potrazi za desetodnevnim smeštajem, vrlo primamljivim učinila je jedna ponuda Pere Nepoznankovića koja je objedinjavala: cenu vrlo prihvatljivu za „špic“ sezone, malu udaljenost od plaže i sobe, bar na slici, lepo sređene sa svim sadržajima potrebnim za letovanjem.
-Ne tražimo prvi put smeštaj na ovaj način, ali do sada nikada nismo imali problema. Povoljan prvi utisak pojačala je i ažurnost „vlasnika“ izmišljenog smeštaja. Na svako naše pitanje postavljeno na stranici, odgovarao je vrlo brzo, brže nego većina drugih ““ ističe Marija.
Ponuda je bila povoljna, ali ne toliko bolja od drugih da bi se primenila poslovica „suviše dobro da bi bilo istinito“.
-Svaki evro koji uštedite nije zanemarljiv, ali nije to bila niža cena da bi se reklo „ma nemoguće“. Crv sumnje se pojavio, ali i dalje smo to pripisivali preteranoj predostrožnosti ““ dodaje ista Marija.
Prvi znak „upozorenja“ bilo je insistiranje dotičnog Pere na uplati avansa od 120 evra. Naravno, „preporuku“ za što ranijom uplatom avansa, pratilo je „opravdanje“ da se baš tih dana u Srbiji nalazi njegova majka, te da se postnet uplata može izvršiti povoljnije. Na svu sreću, Marija i Minja nisu uplatile avans, a pravu istinu o „povoljnom smeštaju“ otkrile su nešto kasnije.
Sreća u nesreći bila je da je, u vreme pregovora oko smeštaja, u blizini Budve na odmoru bila Minjina drugarica. Već sumnjičava, zamolila je poznanicu da uživo proveri ono što je navedeno na fejsbuku. U nekoliko navrata, ona se čula telefonom sa našim glavnim junakom Perom Nepoznankovićem, međutim, kada god bi bilo želela da obiđe sobe, uvek bi, vrlo ljubazno, objašnjavao da je to neizvodljivo u tom momentu.
Najpre je objasnio da su tu “turisti iz Rusije“, ali da izlaze 3. avgusta, a potom je, 3. avgusta rekao kako nije tu, uz preporuku da se vide sutradan. Ujutru nije odgovarao na pozive ““ još uvek iznenađeno priča Minja.
Srećom, nije Budva daleko, niti je prevelika. Autobusom je njena drugarica doputovala do Budve i pronašla navedenu adresu, no kuće predstavljene na internetu nije bilo nigde. Dva puta je prošla ulicom, obavila duplu proveru, ali bez rezultata. U tim trenucima potražila je stanovnike, a one koje je pronašla upitala za “vlasnika“, objašnjavajući kojim povodom se raspituje.
-Nisu valjda uplatile avans? ““ odgovorili su pitanjem meštani.
-Ne ““ odgovorila je Minjina drugarica.
-Dobro je, imale su sreće, njega je samo od jutros potražilo nekoliko porodica/turista koji su već uplatile avans i rezervisale smeštaj u isto vreme, od 4. avgusta ““ usledilo je kratko i jasno objašnjenje velike prevare
-Razumem ““ kratko, jasno i sasvim dovoljno zaključi ona.
Podrazumeva se, „misteriozni“ nestanak prevaranta pratilo je i gašenje telefona i njegove ponude na veb stranici.
Na kraju, svakako možemo reći da su Marija i Minja dobro prošle. Novac nije izgubljen, alternativa pronađena, te ni odmor na moru neće propasti, ali mnogo drugih nije bilo te sreće.
ZLATIBORSKA PREVARA
Druga priča razlikuje se samo u nijansama u odnosu na prethodnu, ali je suština praktično identična.
Ovaj put bračni par Janko i Jana s“™dvoje male dece, odabrali su Zlatibor kao mesto gde će nedelju dana “puniti baterije“ i uživati u prirodi. Ovaj put, fejsbuk je bio put kojim su uspostavili kontakt sa “vlasnikom“apartmana Zlatkom Lažićem. Vrlo ljubazan prevarant vrlo lako se dogovorio sa Jankom i Janom. Avans su uplatili na žiro račun i radosni otputovali na našu poznatu planinu. Problemi počinju odmah po dolasku.
Adresa je prava, slike apartmana realne, sve je tu osim vlasnika, odnosno “vlasnika“ Zlatka, potpuno nepoznatog istinskom vlasniku. Vidno uplašeni pozvali su telefonom čoveka kome su već uplatili avans. Na veliko iznenađenje, on se javio uz objašnjenje da nisu došli do tih apartmana koje su uplatili, uputivši ih na znatno dalju lokaciju. Situacija u kojoj se porodica našla nije davala druge opcije do da krenu tragom njegovih smernica. Kada su stigli, umesto apartmana sa slike, zatekli su staru neurednu kuću, koja nije jako dugo čišćenja i svakako daleko od smeštaja koji bi izabrala porodica sa decom. Još jednom je u mobilini telefon ukucan broj Zlatka Lažića.
Stigi smo na tu lokaciju, ali ova kuća nema nikakve veze sa smeštajem koji ste nam prezentovali na fejsbuku ? ““ upitao je rezignirani Janko.
To Vam je što Vam je, nema druge opcije ““ kratko i bezobrazno je odgovorio glavni “junak“ naše priče, a odmah potom prekinuo vezu i isključio telefon.
Kroz razgovor sa vlasnikom kuće, Jana i Janko saznali su da on ne zna za bilo kakvu ponudu i slike koje su postavljene na fejsbuku, te da je njega Zlatko nekoliko dana ranije pitao da li bi iznajmio pomoćnu kuću u kojoj inače niko ne živi, bez bilo kakve druge informacije !
Epilog priče je da su odmor proveli u pretplaćenom i neadekvatnom smeštaju. Povratna karta bila je rezervisana za sedam dana, avans “otišao u nepovrat“.
ŠTA POSLE
Prema rečima advokata, ovakvi slučajevi su eklatantni primeri krivičnog dela prevare, odnosno prevare u pokušaju, bez obzira što nisu u pitanju zvanične turističke agencije. Naredni korak koji treba da preduzmu oštećeni je prijavljivanje slučaja tužilaštvu. Ipak, kapaciteti tužilaštva po pitanju internet prevara, krajnje su ograničeni.
- Ukoliko je reč o fejsbuk prevari, situacija se dodatno komplikuje. Svako može otvoriti profil pod bilo kojim imenom, a utvrđivanje pravog identiteta zahtevalo bi stupanje u kontakt sa centralom Fejsbuka u SAD, što je komplikovana i vrlo skupa procedura. Ako je prevara izvršena kroz neku drugu veb stranicu, nešto je lakše doći do podataka o identitetu prevaranta, ali i dalje je to složen postupak ““ dodaje naš sagovornik.
Ipak, neosporno je da je slučaj neophodno prijaviti jer je to jedini način da se, možda, povrati izgubljen novac, a predstavlja i vid društvene odgovornosti kako bi se sprečile nove prevare.
Naše zakonodavstvo ne prepoznaje internet prevaru kao poseban vid prevare, iako kroz različite članove, naše zakonodavstvo poznaje zloupotrebu interneta kao krivično delo, u ovim slučajevima reč je o prevari koja se definiše kao lažno prikazivanje ili prikrivanje činjenica kako bi se jedna ili više osoba dovela ili zadržala u zabludi, a sve u cilju da ona/oni, na štetu svoje ili tuđe imovine, nešto učine ili ne učine. Predviđene kazne prema važećem Krivičnom zakoniku Republike Srbije kreću se od šest meseci do deset godina, zavisno od iznosa štete koja je načinjena oštećenom licu/licima.
Kažu da je učiti na tuđim greškama najbolje, te ovakva „lekcija“ treba da bude za nauk svima, naročito kada se uzme u obzir jako sužen broj pravnih mogućnosti da se prevarant privede pravdi, a nije nerealno da je novac koji su neki uplatili avansno, zauvek izgubljen. Da je život film, prevarant bi bio nasamaren, novac vraćen, a prevareni klijenti sa osmehom, uz laganu muziku u pozadini odlazili negde. Ipak, život nije film, a nasamarenima ostaje gorak ukus u ustima i praznina u novčaniku da seća na njihovu lakovernost.
Nezvanične stranice privatnog smeštaja na primorju, odavno su postale najbolje i najjeftinije mesto za oglašavanje i reklamiranje usluga, a ove stranice, tokom leta, spadaju među najposećenije. Budva, Crna Gora su omiljena destinacija Minje i Marije iz Šapca, a u potrazi za desetodnevnim smeštajem, vrlo primamljivim učinila je jedna ponuda Pere Nepoznankovića koja je objedinjavala: cenu vrlo prihvatljivu za „špic“ sezone, malu udaljenost od plaže i sobe, bar na slici, lepo sređene sa svim sadržajima potrebnim za letovanjem.
-Ne tražimo prvi put smeštaj na ovaj način, ali do sada nikada nismo imali problema. Povoljan prvi utisak pojačala je i ažurnost „vlasnika“ izmišljenog smeštaja. Na svako naše pitanje postavljeno na stranici, odgovarao je vrlo brzo, brže nego većina drugih ““ ističe Marija.
Ponuda je bila povoljna, ali ne toliko bolja od drugih da bi se primenila poslovica „suviše dobro da bi bilo istinito“.
-Svaki evro koji uštedite nije zanemarljiv, ali nije to bila niža cena da bi se reklo „ma nemoguće“. Crv sumnje se pojavio, ali i dalje smo to pripisivali preteranoj predostrožnosti ““ dodaje ista Marija.
Prvi znak „upozorenja“ bilo je insistiranje dotičnog Pere na uplati avansa od 120 evra. Naravno, „preporuku“ za što ranijom uplatom avansa, pratilo je „opravdanje“ da se baš tih dana u Srbiji nalazi njegova majka, te da se postnet uplata može izvršiti povoljnije. Na svu sreću, Marija i Minja nisu uplatile avans, a pravu istinu o „povoljnom smeštaju“ otkrile su nešto kasnije.
Sreća u nesreći bila je da je, u vreme pregovora oko smeštaja, u blizini Budve na odmoru bila Minjina drugarica. Već sumnjičava, zamolila je poznanicu da uživo proveri ono što je navedeno na fejsbuku. U nekoliko navrata, ona se čula telefonom sa našim glavnim junakom Perom Nepoznankovićem, međutim, kada god bi bilo želela da obiđe sobe, uvek bi, vrlo ljubazno, objašnjavao da je to neizvodljivo u tom momentu.
Najpre je objasnio da su tu “turisti iz Rusije“, ali da izlaze 3. avgusta, a potom je, 3. avgusta rekao kako nije tu, uz preporuku da se vide sutradan. Ujutru nije odgovarao na pozive ““ još uvek iznenađeno priča Minja.
Srećom, nije Budva daleko, niti je prevelika. Autobusom je njena drugarica doputovala do Budve i pronašla navedenu adresu, no kuće predstavljene na internetu nije bilo nigde. Dva puta je prošla ulicom, obavila duplu proveru, ali bez rezultata. U tim trenucima potražila je stanovnike, a one koje je pronašla upitala za “vlasnika“, objašnjavajući kojim povodom se raspituje.
-Nisu valjda uplatile avans? ““ odgovorili su pitanjem meštani.
-Ne ““ odgovorila je Minjina drugarica.
-Dobro je, imale su sreće, njega je samo od jutros potražilo nekoliko porodica/turista koji su već uplatile avans i rezervisale smeštaj u isto vreme, od 4. avgusta ““ usledilo je kratko i jasno objašnjenje velike prevare
-Razumem ““ kratko, jasno i sasvim dovoljno zaključi ona.
Podrazumeva se, „misteriozni“ nestanak prevaranta pratilo je i gašenje telefona i njegove ponude na veb stranici.
Na kraju, svakako možemo reći da su Marija i Minja dobro prošle. Novac nije izgubljen, alternativa pronađena, te ni odmor na moru neće propasti, ali mnogo drugih nije bilo te sreće.
ZLATIBORSKA PREVARA
Druga priča razlikuje se samo u nijansama u odnosu na prethodnu, ali je suština praktično identična.
Ovaj put bračni par Janko i Jana s“™dvoje male dece, odabrali su Zlatibor kao mesto gde će nedelju dana “puniti baterije“ i uživati u prirodi. Ovaj put, fejsbuk je bio put kojim su uspostavili kontakt sa “vlasnikom“apartmana Zlatkom Lažićem. Vrlo ljubazan prevarant vrlo lako se dogovorio sa Jankom i Janom. Avans su uplatili na žiro račun i radosni otputovali na našu poznatu planinu. Problemi počinju odmah po dolasku.
Adresa je prava, slike apartmana realne, sve je tu osim vlasnika, odnosno “vlasnika“ Zlatka, potpuno nepoznatog istinskom vlasniku. Vidno uplašeni pozvali su telefonom čoveka kome su već uplatili avans. Na veliko iznenađenje, on se javio uz objašnjenje da nisu došli do tih apartmana koje su uplatili, uputivši ih na znatno dalju lokaciju. Situacija u kojoj se porodica našla nije davala druge opcije do da krenu tragom njegovih smernica. Kada su stigli, umesto apartmana sa slike, zatekli su staru neurednu kuću, koja nije jako dugo čišćenja i svakako daleko od smeštaja koji bi izabrala porodica sa decom. Još jednom je u mobilini telefon ukucan broj Zlatka Lažića.
Stigi smo na tu lokaciju, ali ova kuća nema nikakve veze sa smeštajem koji ste nam prezentovali na fejsbuku ? ““ upitao je rezignirani Janko.
To Vam je što Vam je, nema druge opcije ““ kratko i bezobrazno je odgovorio glavni “junak“ naše priče, a odmah potom prekinuo vezu i isključio telefon.
Kroz razgovor sa vlasnikom kuće, Jana i Janko saznali su da on ne zna za bilo kakvu ponudu i slike koje su postavljene na fejsbuku, te da je njega Zlatko nekoliko dana ranije pitao da li bi iznajmio pomoćnu kuću u kojoj inače niko ne živi, bez bilo kakve druge informacije !
Epilog priče je da su odmor proveli u pretplaćenom i neadekvatnom smeštaju. Povratna karta bila je rezervisana za sedam dana, avans “otišao u nepovrat“.
ŠTA POSLE
Prema rečima advokata, ovakvi slučajevi su eklatantni primeri krivičnog dela prevare, odnosno prevare u pokušaju, bez obzira što nisu u pitanju zvanične turističke agencije. Naredni korak koji treba da preduzmu oštećeni je prijavljivanje slučaja tužilaštvu. Ipak, kapaciteti tužilaštva po pitanju internet prevara, krajnje su ograničeni.
- Ukoliko je reč o fejsbuk prevari, situacija se dodatno komplikuje. Svako može otvoriti profil pod bilo kojim imenom, a utvrđivanje pravog identiteta zahtevalo bi stupanje u kontakt sa centralom Fejsbuka u SAD, što je komplikovana i vrlo skupa procedura. Ako je prevara izvršena kroz neku drugu veb stranicu, nešto je lakše doći do podataka o identitetu prevaranta, ali i dalje je to složen postupak ““ dodaje naš sagovornik.
Ipak, neosporno je da je slučaj neophodno prijaviti jer je to jedini način da se, možda, povrati izgubljen novac, a predstavlja i vid društvene odgovornosti kako bi se sprečile nove prevare.
Naše zakonodavstvo ne prepoznaje internet prevaru kao poseban vid prevare, iako kroz različite članove, naše zakonodavstvo poznaje zloupotrebu interneta kao krivično delo, u ovim slučajevima reč je o prevari koja se definiše kao lažno prikazivanje ili prikrivanje činjenica kako bi se jedna ili više osoba dovela ili zadržala u zabludi, a sve u cilju da ona/oni, na štetu svoje ili tuđe imovine, nešto učine ili ne učine. Predviđene kazne prema važećem Krivičnom zakoniku Republike Srbije kreću se od šest meseci do deset godina, zavisno od iznosa štete koja je načinjena oštećenom licu/licima.
Kažu da je učiti na tuđim greškama najbolje, te ovakva „lekcija“ treba da bude za nauk svima, naročito kada se uzme u obzir jako sužen broj pravnih mogućnosti da se prevarant privede pravdi, a nije nerealno da je novac koji su neki uplatili avansno, zauvek izgubljen. Da je život film, prevarant bi bio nasamaren, novac vraćen, a prevareni klijenti sa osmehom, uz laganu muziku u pozadini odlazili negde. Ipak, život nije film, a nasamarenima ostaje gorak ukus u ustima i praznina u novčaniku da seća na njihovu lakovernost.
D.B.
Najnoviji broj
18. april 2024.
