PROSLAVLjENO 210 GODINA OD BOJA NA MIŠARU
POTOMCI PRECIMA
Na svečanosti održanoj na mestu velike pobede u Prvom srpskom ustanku prošle subote, 13. avgusta, poručeno da je srpski narod uvek i iznad svega cenio slobodu. Ministar Aleksandar Vulin: „ Svaka generacija u istoriji srpskog naroda bar jednom dobije pitanje jesi li spreman da prihvatiš vladavinu jačeg. Do ove i od ove nijedna generacija u istoriji srpskog naroda nije dala pogrešan odgovor. Ni na Mišaru ni na Košarama“. Gradonačelnik Nebojša Zelenović: „Mišarski šanac treba da se kopa za nekim stolom uz veliku pamet i veliku mudrost“
Odnevši 13. avgusta daleke 1806. godine pobedu u znamenitom Boju na Mišaru srpski ustanici pružili su primer bezmerne hrabrosti i patriotizma koji je ostao utkan u kolektivnu svest nacije tokom čitava dva naredna stoleća. Svoje rodoljublje srpski ustanici iskazivali su boreći se protiv viševekovnog zavojevača. Veliki broj njih stradao je u toj borbi utkavši svoju žrtvu u temelje naše slobode. Danas više od dva veka kasnije patriotizam nije potrebno pokazivati na bojnom polju već u daljem osnaživanju Republike Srbije zasnovane na poštovanju ljudskih i građanskih prava, ravnopravnosti svih svojih građana opredeljene za dalji sveopšti napredak regiona u kome se nalazi, čulo se protekle subote na centralnoj državnoj svečanosti kod spomenika Mišarskim junacima.
- Danas stojimo na ovom mestu, na mestu velike pobede u Prvom srpskom ustanku. Na mestu koje su zajedno izvojevali Mačvani, Pocerci, Posavotamnavci, Srbi koje je okupio Karađorđe u veliku važnu vojsku. Danas slavimo pobedu. Slaveći pobedu mi slavimo i našu hrabrost, slavimo slobodu, ali slavimo i umešnost. I to je ono što karakteriše naš narod. Nakon svih ovih godina i nakon dvesta deset godina iskušenja, izazova treba da se zapitamo da li smo pobedili i možemo li da nastavimo da pobeđujemo. Mi u Šapcu mislimo da možemo. Mišarski šanac treba da se kopa za nekim stolom uz veliku pamet i veliku mudrost. I mislim da smo za to takođe spremni. Trebalo je sinoć da budete ovde u Domu kulture u Mišaru gde su mladi glumci odigrali predstavu pred punom salom. Mi smo se u Šapcu odlučili za kulturu, za kulturu sećanja, za kulturu tradicije ali za kulturu kao osnovni temelj našeg društva. Na njemu treba da gradimo sve buduće vrednosti ““ rekao je gradonačelnik Nebojša Zelenović.
U ime Vlade Republike Srbije okupljenima se obratio Aleksandar Vulin, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.
- Srbi su narod koji iznad svega ceni slobodu. Slobodu koju ne daje ni za šta, nikada i nikome. I traži od njega šta hoćeš i dobićeš više nego što tražiš, ali nemoj mu tražiti slobodu. Ne traži od Srbina da se odrekne sebe, uspomene na sebe, da se odrekne svog jezika, pisma, svoje vere, istorije, svoje kuće, svoje tradicije, jer tada će se pretvoriti u ljudsko biće koje iznad svog života ceni slobodu. I znaju Srbi da kad god nisu bili ustanici, bili su prognanici. Kad god nisu pobeđivali, drugi su odlučivali za njima. I jeste da nije bilo Mišarskog šanca ne bi bilo Ičkovoga mira. I da nije bilo Karađorđevog junaštva ne bi bilo Miloševe mudrosti. Znaju Srbi da nema mudrosti bez hrabrosti kao što znaju Srbi da nema hrabrosti bez mudrosti jer mudrost bez hrabrosti obično završi u kukavičluku. A hrabrost bez mudrosti u porazu i mahnitosti. A Srbi umeju da pobede. A Srbi umeju da budu narod pobednika. Kad mogu da biraju Srbi obično izaberu da budu seljaci, da budu radnici. Kad mogu da biraju Srbi obično izaberu da oru svoje njive, da grade svoje male, niske, široke kuće uz drumove, da gledaju bosonogu decu kako rastu, da stare sa njima i nadaju se i raduju se da im sinovi i unuci oči i ruke sklope. Kad mogu da biraju, ali kad ne mogu da biraju onda se bore kao mnogo veći i mnogo brojniji. Svaka generaciji u istoriji srpskog naroda bar jednom dobije pitanje jesi li spreman da prihvatiš vladavinu jačeg. Do ove i od ove nijedna generacija u istoriji srpskog naroda nije dala pogrešan odgovor. Ni na Mišaru ni na Košarama.
Posle centralne državne ceremonije okupljeni su obišli postavku u Muzeju na Mišaru gde su mogli čuti sve ono što ih je interesovalo u vezi ovog velikog istorijskog datuma u Prvom srpskom ustanku. Tom prilikom gradonačelniku Šapca uručeno je deset brojeva „Čitanke Mišarskog boja“ koji je obećao da će u godinama pred nama Mišar biti važno istorijsko, ali i turističko mesto.
Retrospektivna izložba Mišarske kolonije 1999. - 2015.
„Kojekude po dušite! Ja sam Đorđe Petrović Karađorđe. Jest! Rođen sam u selu Viševcu...“ odjeknule su dobro poznate reči na otvaranju izložbe „Retrospektiva Mišarske kolonije“ u izvođenju Filipa Rajkovića, direktora Omladinskog pozorišta „Vožd“ prošlog četvrtka u Mišarskoj galeriji. Pored dela autora od prve, ratne likovne kolonije, 1999. godine do 2015., posetioci su imali priliku da pogledaju slajd šou prošlogodišnje radionice skulptura šabačkih vajara koju je vodio istoričar umetnosti Filip Kovačević.
- Od te prve ratne kolonije imali smo umetnike iz Srbije, Crne Gore, Bugarske, Bosne i Hercegovine tako da mislim da je kolonija bila internacionalna i da u tom smislu treba i dalje raditi na tome da se pozivaju umetnici ne samo iz naše zemlje nego i iz inostranstva. S druge strane mislim da je ta priča sa skulpturama jedna sasvim nova priča koja otvara širom vrata novim vajarima, poznatim i onim manje poznatim. Ovo je jedna priča koju treba negovati jer je Mišar deo naše tradicije, istorije nadomak Šapca i može da bude jedna dobra kulturološko-istorijska priča. To je nešto na čemu svi zajedno treba da radimo. Da slavu Mišara pronosimo kroz celu zemlju, a i šire u našem okruženju ““ poručila je Sonja Petrović Jagić, direktorka Kulturnog centra, dodajući da sve ono što su sa dušom nosili i unosili u koloniju potrudiće se da živi u Kulturnom centru i gradu kroz umetnost.
Uručujući zahvalnice i povelje predsednik Zadužbinskog društva „Prvi srpski ustanak“ Dragiša Marsenić istakao je da je i jedno i drugo dato od srca iz poštovanja ljudima koji su pomagali i izlazili u susret, ali i pokazali veliku ljubav prema Zadužbinskom društvu.
- Nama je svima stalo da jednoga dana Mišar po svom izgledu i po mogućnostima dovede, primi ljude i pokaže šta može. Na ovim mladim ljudima svet ostaje i mi to poštujemo i volimo ih mnogo kao da su i naša deca - rekao je Marsenić uručujući zahvalnice članovima Omladinskog pozorišta „Vožd“ Nikoli Đukiću, Tamari Bastaji, Marku Ribiću, Đorđu Mitroviću, Nini Stokić.
Povelje za izuzetnu saradnju i veliku pomoć dodeljene su Bati Joksimoviću, Novaku Šljivančaninu i Milutinu Rankoviću.
„Čovek kad se rodi dužan je od Boga da radi i stvara. Stvara svoju porodicu, svoj narod i svoga Boga. Kad umire čovek za sobom ostavlja svojoj porodici i svom narodu kulturna i materijalna dela, a Bogu ostavlja dušu i duhovna dela“, napisao je u posveti zahvalnica zaslužnima za Trbušac dr Marko Todorović koje su između ostalih uručene Vladimiru Milijančeviću i Slobodanu Ostojiću.
Mišarci neće izneveriti!
Idući stopama svojih predaka Mišarci na čelu sa entuzijastima iz Zadužbinskog društva „Prvi srpski ustanak“ Mišar nisu izneverili očekivanja kad je u pitanju organizacija Mišarskih svečanosti. Iako zbog nedostatka finansija nisu mogli da organizuju likovnu koloniju i štampaju novi broj „Čitanke Mišarskog boja“, svojom istrajnošću u očuvanju tradicije pokazali su i više od viđenog. To su potvrdili i mladi naraštaji okupljeni u Omladinskom pozorištu „Vožd“ premijerom predstave „Zona Zamfirova“ u prepunoj sali oduševljene publike u Domu kulture u predvečerje centralne svečanosti posvećene junacima Mišarskog boja.
ODAVANjE POČASTI
Ceremoniji polaganja venaca i odavanja visokih državnih i vojnih počasti pristupili su u ime Vlade Republike Srbije Aleksandar Vulin, ministar za ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, predstavnici Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, diplomatski kor Rusije, Francuske, Grčke, Amerike, Gvineje, Palestine, gradonačelnik Šapca Nebojša Zelenović, prestolonaslednik Aleksandar II Karađorđević, Zadužbinsko društvo „Prvi srpski ustanak“ Mišar, Društvo za negovanje tradicije Šabac, Gradski odbori SPS Šabac, SNS Šabac, Udruženja socijalista Šabac, Nove stranke Šabac, Savez boraca Šabac, Savez potomaka Republike Srbije 1912.- 1920. GO Kikinda.
Pre početka centralne državne ceremonije sveštenstvo Šabačke crkve na čelu sa episkopom Lavrentijem služilo je pomen izginulima.
Odnevši 13. avgusta daleke 1806. godine pobedu u znamenitom Boju na Mišaru srpski ustanici pružili su primer bezmerne hrabrosti i patriotizma koji je ostao utkan u kolektivnu svest nacije tokom čitava dva naredna stoleća. Svoje rodoljublje srpski ustanici iskazivali su boreći se protiv viševekovnog zavojevača. Veliki broj njih stradao je u toj borbi utkavši svoju žrtvu u temelje naše slobode. Danas više od dva veka kasnije patriotizam nije potrebno pokazivati na bojnom polju već u daljem osnaživanju Republike Srbije zasnovane na poštovanju ljudskih i građanskih prava, ravnopravnosti svih svojih građana opredeljene za dalji sveopšti napredak regiona u kome se nalazi, čulo se protekle subote na centralnoj državnoj svečanosti kod spomenika Mišarskim junacima.
- Danas stojimo na ovom mestu, na mestu velike pobede u Prvom srpskom ustanku. Na mestu koje su zajedno izvojevali Mačvani, Pocerci, Posavotamnavci, Srbi koje je okupio Karađorđe u veliku važnu vojsku. Danas slavimo pobedu. Slaveći pobedu mi slavimo i našu hrabrost, slavimo slobodu, ali slavimo i umešnost. I to je ono što karakteriše naš narod. Nakon svih ovih godina i nakon dvesta deset godina iskušenja, izazova treba da se zapitamo da li smo pobedili i možemo li da nastavimo da pobeđujemo. Mi u Šapcu mislimo da možemo. Mišarski šanac treba da se kopa za nekim stolom uz veliku pamet i veliku mudrost. I mislim da smo za to takođe spremni. Trebalo je sinoć da budete ovde u Domu kulture u Mišaru gde su mladi glumci odigrali predstavu pred punom salom. Mi smo se u Šapcu odlučili za kulturu, za kulturu sećanja, za kulturu tradicije ali za kulturu kao osnovni temelj našeg društva. Na njemu treba da gradimo sve buduće vrednosti ““ rekao je gradonačelnik Nebojša Zelenović.
U ime Vlade Republike Srbije okupljenima se obratio Aleksandar Vulin, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.
- Srbi su narod koji iznad svega ceni slobodu. Slobodu koju ne daje ni za šta, nikada i nikome. I traži od njega šta hoćeš i dobićeš više nego što tražiš, ali nemoj mu tražiti slobodu. Ne traži od Srbina da se odrekne sebe, uspomene na sebe, da se odrekne svog jezika, pisma, svoje vere, istorije, svoje kuće, svoje tradicije, jer tada će se pretvoriti u ljudsko biće koje iznad svog života ceni slobodu. I znaju Srbi da kad god nisu bili ustanici, bili su prognanici. Kad god nisu pobeđivali, drugi su odlučivali za njima. I jeste da nije bilo Mišarskog šanca ne bi bilo Ičkovoga mira. I da nije bilo Karađorđevog junaštva ne bi bilo Miloševe mudrosti. Znaju Srbi da nema mudrosti bez hrabrosti kao što znaju Srbi da nema hrabrosti bez mudrosti jer mudrost bez hrabrosti obično završi u kukavičluku. A hrabrost bez mudrosti u porazu i mahnitosti. A Srbi umeju da pobede. A Srbi umeju da budu narod pobednika. Kad mogu da biraju Srbi obično izaberu da budu seljaci, da budu radnici. Kad mogu da biraju Srbi obično izaberu da oru svoje njive, da grade svoje male, niske, široke kuće uz drumove, da gledaju bosonogu decu kako rastu, da stare sa njima i nadaju se i raduju se da im sinovi i unuci oči i ruke sklope. Kad mogu da biraju, ali kad ne mogu da biraju onda se bore kao mnogo veći i mnogo brojniji. Svaka generaciji u istoriji srpskog naroda bar jednom dobije pitanje jesi li spreman da prihvatiš vladavinu jačeg. Do ove i od ove nijedna generacija u istoriji srpskog naroda nije dala pogrešan odgovor. Ni na Mišaru ni na Košarama.
Posle centralne državne ceremonije okupljeni su obišli postavku u Muzeju na Mišaru gde su mogli čuti sve ono što ih je interesovalo u vezi ovog velikog istorijskog datuma u Prvom srpskom ustanku. Tom prilikom gradonačelniku Šapca uručeno je deset brojeva „Čitanke Mišarskog boja“ koji je obećao da će u godinama pred nama Mišar biti važno istorijsko, ali i turističko mesto.
Retrospektivna izložba Mišarske kolonije 1999. - 2015.
„Kojekude po dušite! Ja sam Đorđe Petrović Karađorđe. Jest! Rođen sam u selu Viševcu...“ odjeknule su dobro poznate reči na otvaranju izložbe „Retrospektiva Mišarske kolonije“ u izvođenju Filipa Rajkovića, direktora Omladinskog pozorišta „Vožd“ prošlog četvrtka u Mišarskoj galeriji. Pored dela autora od prve, ratne likovne kolonije, 1999. godine do 2015., posetioci su imali priliku da pogledaju slajd šou prošlogodišnje radionice skulptura šabačkih vajara koju je vodio istoričar umetnosti Filip Kovačević.
- Od te prve ratne kolonije imali smo umetnike iz Srbije, Crne Gore, Bugarske, Bosne i Hercegovine tako da mislim da je kolonija bila internacionalna i da u tom smislu treba i dalje raditi na tome da se pozivaju umetnici ne samo iz naše zemlje nego i iz inostranstva. S druge strane mislim da je ta priča sa skulpturama jedna sasvim nova priča koja otvara širom vrata novim vajarima, poznatim i onim manje poznatim. Ovo je jedna priča koju treba negovati jer je Mišar deo naše tradicije, istorije nadomak Šapca i može da bude jedna dobra kulturološko-istorijska priča. To je nešto na čemu svi zajedno treba da radimo. Da slavu Mišara pronosimo kroz celu zemlju, a i šire u našem okruženju ““ poručila je Sonja Petrović Jagić, direktorka Kulturnog centra, dodajući da sve ono što su sa dušom nosili i unosili u koloniju potrudiće se da živi u Kulturnom centru i gradu kroz umetnost.
Uručujući zahvalnice i povelje predsednik Zadužbinskog društva „Prvi srpski ustanak“ Dragiša Marsenić istakao je da je i jedno i drugo dato od srca iz poštovanja ljudima koji su pomagali i izlazili u susret, ali i pokazali veliku ljubav prema Zadužbinskom društvu.
- Nama je svima stalo da jednoga dana Mišar po svom izgledu i po mogućnostima dovede, primi ljude i pokaže šta može. Na ovim mladim ljudima svet ostaje i mi to poštujemo i volimo ih mnogo kao da su i naša deca - rekao je Marsenić uručujući zahvalnice članovima Omladinskog pozorišta „Vožd“ Nikoli Đukiću, Tamari Bastaji, Marku Ribiću, Đorđu Mitroviću, Nini Stokić.
Povelje za izuzetnu saradnju i veliku pomoć dodeljene su Bati Joksimoviću, Novaku Šljivančaninu i Milutinu Rankoviću.
„Čovek kad se rodi dužan je od Boga da radi i stvara. Stvara svoju porodicu, svoj narod i svoga Boga. Kad umire čovek za sobom ostavlja svojoj porodici i svom narodu kulturna i materijalna dela, a Bogu ostavlja dušu i duhovna dela“, napisao je u posveti zahvalnica zaslužnima za Trbušac dr Marko Todorović koje su između ostalih uručene Vladimiru Milijančeviću i Slobodanu Ostojiću.
Mišarci neće izneveriti!
Idući stopama svojih predaka Mišarci na čelu sa entuzijastima iz Zadužbinskog društva „Prvi srpski ustanak“ Mišar nisu izneverili očekivanja kad je u pitanju organizacija Mišarskih svečanosti. Iako zbog nedostatka finansija nisu mogli da organizuju likovnu koloniju i štampaju novi broj „Čitanke Mišarskog boja“, svojom istrajnošću u očuvanju tradicije pokazali su i više od viđenog. To su potvrdili i mladi naraštaji okupljeni u Omladinskom pozorištu „Vožd“ premijerom predstave „Zona Zamfirova“ u prepunoj sali oduševljene publike u Domu kulture u predvečerje centralne svečanosti posvećene junacima Mišarskog boja.
ODAVANjE POČASTI
Ceremoniji polaganja venaca i odavanja visokih državnih i vojnih počasti pristupili su u ime Vlade Republike Srbije Aleksandar Vulin, ministar za ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, predstavnici Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, diplomatski kor Rusije, Francuske, Grčke, Amerike, Gvineje, Palestine, gradonačelnik Šapca Nebojša Zelenović, prestolonaslednik Aleksandar II Karađorđević, Zadužbinsko društvo „Prvi srpski ustanak“ Mišar, Društvo za negovanje tradicije Šabac, Gradski odbori SPS Šabac, SNS Šabac, Udruženja socijalista Šabac, Nove stranke Šabac, Savez boraca Šabac, Savez potomaka Republike Srbije 1912.- 1920. GO Kikinda.
Pre početka centralne državne ceremonije sveštenstvo Šabačke crkve na čelu sa episkopom Lavrentijem služilo je pomen izginulima.
Tekst: O. Gavrilović, Foto: B. Stanić
Najnoviji broj
25. april 2024.
