GRAD SPROVODI NIZ PROJEKATA IZ OBLASTI ENERGETIKE, A IMA PRIPREMLjENA I NOVA REŠENjA
PIONIRI U SRBIJI
Pored postojećih projekata iz oblasti energetike, grad planira implementaciju novih programa, koji su implementirani u državama Evropske unije
U poslednjih 10-tak godina grad Šabac je počeo intenzivno da razmišlja o energetskoj efikasnosti i racionalnijoj upotrebi energenata. Jedan od prvih projekata koji je počeo da se sprovodi u ovaj oblasti odnosi se na izolaciju stambenih zgrada.
- Ovaj projekat se sprovodi od 2010. godine. Do sada je izolovano oko 70.000 kvadratnih metara stambenih zgrada. Da bi se ovaj projekat sproveo na svim zgradama kolektivnog stanovanja neophodna su velika finansijska sredstva. Zbog toga tražimo najpovoljnija rešenja, u vidu grantova, kod Vlade Republike Nemačke, ali i na drugim mestima, kako bi se ovaj posao ubrzao i priveo kraju. Cilj nam je da svi građani, bez obzira da li su povezani na toplanski ili gasovodni sistem, ili imaju sopstveno grejanje, budu korisnici ovog projekta, kako bi živeli u energetski efikasnim objektima - kaže Slobodan Jerotić, gradski menadžer za energetiku.
Uporedo sa projektom izolacije stambenih zgrada, grad i JKP „Toplana Šabac“ sprovode projekte koji su dogovoreni u saradnji sa Nemačkom razvojnom bankom. Obnova postrojenja i mreže doprinosi racionalnom korišćenju energenata i stabilnim cenama grejanja.
- Nemačka razvojna banka pruža podršku rehabilitaciji toplanskog sistema. Već nekoliko godina radimo na ovom projektu, koji podrazumeva modernizaciju postrojenja i smanjenje gubitaka na mreži, kako bi cena grejanja u što dužem periodu ostala nepromenjena, ili čak i niža nego danas. Otežavajući faktor za realizaciju naše ideje je to što cena energenata nije u našoj nadležnosti. Toplana u proizvodnji toplotne energije za grejanje stambenog i poslovnog prostora koristi 96 odsto prirodni gas. Od 1. jula, odlukom „Srbijagasa“, cena prirodnog gasa povećana je za 25 odsto, što je u medijima prošlo nezapaženo. Stiče se utisak da pojedinci na republičkom nivou žele da predstave poslovanje svih toplana u Srbiji kao nedomaćinsko i nerentabilno, da ih optuže za neefikasnost i gubitke, a niko ne govori o ceni energenta koji toplane koriste, upozorava Jerotić.
Grad ima spremne i nove projekte, koji su osmišljeni na bazi pozitivnih iskustava lokalnih samouprava Evropske unije.
- Najvažniji od njih je toplana na biomasu, koja će biti priključena postojećem sistemu daljinskog grejanja. Ideja nam je da koristimo poljoprivrednu, i u manjoj meri, šumsku biomasu. Realizacijom ovog projekta omogućava se dugoročna stabilnost sistema grejanja, uz niže račune. Moramo da razmišljamo dugoročno, jer kako stvari stoje, sledeće godine će dovod gasa preko Ukrajine u Evropu biti nemoguć, što znači da Srbija možda uopšte neće moći da nabavlja gas, ili će ga nabaljati preko Nemačke i Severnog toka, što značajno povećava njegovu cenu. Zato je veoma važno da grad krene putem energetske nezavisnosti i iskoristi potencijale biomase, jeftinog lokalnog goriva. Postoji mnogo obnovljivih izvora energije na našem području koji mogu doprineti tome da naša sredina u velikoj meri bude energetski nezavisna, naglašava Jerotić.
Ideja našeg sagovornika je da i stanovništvo na seoskom području bude uključeno u realizaciji ovog projekta.
- Biomasu želimo da koristimo i u seoskim sredinama, u malim sistemima daljinskog grejanja. U okviru projekta „Horizon 2020“, koji finansira Evropska komisija, postoji obaveza da napravimo sistem daljinskog grejanja koji će da snabdeva manji broj korisnika, uz korišćenje obnovljivih izvora energije. Pokušaćemo da u svim seoskim i prigradskim sredinama postavimo model malih mreža daljinskog grejanja koji će funkcionisati na ovaj način. Konzum i resurse imamo, samo treba pronaći odgovarajući model finansiranja kako bi ta ideja na najbolji mogući način funkcionisala u praksi.
Kao jedan od potencijalnih projekata navodi se i iskorišćavanje energije reke Save.
- Sa privatnim partnerom “River ponjer“ razgovaramo o izgradnji postrojenja koje bi koristilo energiju reke Save za proizvodnju toplotne energije, zahvaljujući toplotnoj pumpi, kapaciteta 4.5 megavata u prvoj, odnosno 9 megavata u drugoj fazi. Ovaj projekat je veoma dobar, radio bi se po modelu javno-privatnog partnerstva, ali on zahteva realizaciju projekta izolacije stambenih zgrada, kako bi rezultati bili najbolji, kaže gradski menadžer za energetiku.
POMOĆ GRAĐANA DOBRODOŠLA
Na internet prezentaciji grada (njnjnj.sabac.rs) Šapčani mogu popuniti anketu, čiji rezultati pomažu pri osmišljavanju projekata iz oblasti energetike.
- Na osnovu upitnika mi stičemo jasnu predstavu o kvalitetu trenutnih usluga koje JKP „Toplana Šabac“ pruža. Dobijamo podatke i o pristupu energentima individualnih korisnika, odnosno o nabavci i potrošnji drveta, uglja, električne energije, lož ulja i drugih energenata koje ljudi u Šapcu koriste. Proučavamo kolika ja potrošnja energenata i koliko novca ljudi izdvajaju za njih. Ti podaci nam pružaju jasniju sliku o tenutnim, ali i budućim energetskim potrebama građana Šapca, navodi Jerotić.
- Ovaj projekat se sprovodi od 2010. godine. Do sada je izolovano oko 70.000 kvadratnih metara stambenih zgrada. Da bi se ovaj projekat sproveo na svim zgradama kolektivnog stanovanja neophodna su velika finansijska sredstva. Zbog toga tražimo najpovoljnija rešenja, u vidu grantova, kod Vlade Republike Nemačke, ali i na drugim mestima, kako bi se ovaj posao ubrzao i priveo kraju. Cilj nam je da svi građani, bez obzira da li su povezani na toplanski ili gasovodni sistem, ili imaju sopstveno grejanje, budu korisnici ovog projekta, kako bi živeli u energetski efikasnim objektima - kaže Slobodan Jerotić, gradski menadžer za energetiku.
Uporedo sa projektom izolacije stambenih zgrada, grad i JKP „Toplana Šabac“ sprovode projekte koji su dogovoreni u saradnji sa Nemačkom razvojnom bankom. Obnova postrojenja i mreže doprinosi racionalnom korišćenju energenata i stabilnim cenama grejanja.
- Nemačka razvojna banka pruža podršku rehabilitaciji toplanskog sistema. Već nekoliko godina radimo na ovom projektu, koji podrazumeva modernizaciju postrojenja i smanjenje gubitaka na mreži, kako bi cena grejanja u što dužem periodu ostala nepromenjena, ili čak i niža nego danas. Otežavajući faktor za realizaciju naše ideje je to što cena energenata nije u našoj nadležnosti. Toplana u proizvodnji toplotne energije za grejanje stambenog i poslovnog prostora koristi 96 odsto prirodni gas. Od 1. jula, odlukom „Srbijagasa“, cena prirodnog gasa povećana je za 25 odsto, što je u medijima prošlo nezapaženo. Stiče se utisak da pojedinci na republičkom nivou žele da predstave poslovanje svih toplana u Srbiji kao nedomaćinsko i nerentabilno, da ih optuže za neefikasnost i gubitke, a niko ne govori o ceni energenta koji toplane koriste, upozorava Jerotić.
Grad ima spremne i nove projekte, koji su osmišljeni na bazi pozitivnih iskustava lokalnih samouprava Evropske unije.
- Najvažniji od njih je toplana na biomasu, koja će biti priključena postojećem sistemu daljinskog grejanja. Ideja nam je da koristimo poljoprivrednu, i u manjoj meri, šumsku biomasu. Realizacijom ovog projekta omogućava se dugoročna stabilnost sistema grejanja, uz niže račune. Moramo da razmišljamo dugoročno, jer kako stvari stoje, sledeće godine će dovod gasa preko Ukrajine u Evropu biti nemoguć, što znači da Srbija možda uopšte neće moći da nabavlja gas, ili će ga nabaljati preko Nemačke i Severnog toka, što značajno povećava njegovu cenu. Zato je veoma važno da grad krene putem energetske nezavisnosti i iskoristi potencijale biomase, jeftinog lokalnog goriva. Postoji mnogo obnovljivih izvora energije na našem području koji mogu doprineti tome da naša sredina u velikoj meri bude energetski nezavisna, naglašava Jerotić.
Ideja našeg sagovornika je da i stanovništvo na seoskom području bude uključeno u realizaciji ovog projekta.
- Biomasu želimo da koristimo i u seoskim sredinama, u malim sistemima daljinskog grejanja. U okviru projekta „Horizon 2020“, koji finansira Evropska komisija, postoji obaveza da napravimo sistem daljinskog grejanja koji će da snabdeva manji broj korisnika, uz korišćenje obnovljivih izvora energije. Pokušaćemo da u svim seoskim i prigradskim sredinama postavimo model malih mreža daljinskog grejanja koji će funkcionisati na ovaj način. Konzum i resurse imamo, samo treba pronaći odgovarajući model finansiranja kako bi ta ideja na najbolji mogući način funkcionisala u praksi.
Kao jedan od potencijalnih projekata navodi se i iskorišćavanje energije reke Save.
- Sa privatnim partnerom “River ponjer“ razgovaramo o izgradnji postrojenja koje bi koristilo energiju reke Save za proizvodnju toplotne energije, zahvaljujući toplotnoj pumpi, kapaciteta 4.5 megavata u prvoj, odnosno 9 megavata u drugoj fazi. Ovaj projekat je veoma dobar, radio bi se po modelu javno-privatnog partnerstva, ali on zahteva realizaciju projekta izolacije stambenih zgrada, kako bi rezultati bili najbolji, kaže gradski menadžer za energetiku.
POMOĆ GRAĐANA DOBRODOŠLA
Na internet prezentaciji grada (njnjnj.sabac.rs) Šapčani mogu popuniti anketu, čiji rezultati pomažu pri osmišljavanju projekata iz oblasti energetike.
- Na osnovu upitnika mi stičemo jasnu predstavu o kvalitetu trenutnih usluga koje JKP „Toplana Šabac“ pruža. Dobijamo podatke i o pristupu energentima individualnih korisnika, odnosno o nabavci i potrošnji drveta, uglja, električne energije, lož ulja i drugih energenata koje ljudi u Šapcu koriste. Proučavamo kolika ja potrošnja energenata i koliko novca ljudi izdvajaju za njih. Ti podaci nam pružaju jasniju sliku o tenutnim, ali i budućim energetskim potrebama građana Šapca, navodi Jerotić.
M.S.M.
Najnoviji broj
18. april 2024.
