OMLADINSKO POZORIŠTE „VOŽD“ USPEŠNOM PREMIJEROM OTVORILO SEZONU 2016/2017.
I BI PRIČA...
Na dan smrti Stevana Sremca, tvorca dela „Zona Zamfirova“, napisanog na osnovu istinitog događaja koji se odigrao u Prištini, prošlog petka u režiji Dušana Simića i Marka Ribića, uspešno izvedena predstava koju je publika u prepunoj sali Doma kulture Mišar sa oduševljenjem propratila
Duh Niša s kraja devetnaestog veka, u koji je pretočena istinita prištinska priča o Zoni, u maestralnom delu Stevana Sremca „Zona Zamfirova“, oživljen je prošlog petka u sali Doma kulture Mišar. Omladinsko pozorište „Vožd“ i ovoga puta nije izneverilo očekivanja mnogobrojne publike. Iz ugla rediteljskog dvojca Dušana Simića i Marka Ribića izazov je bio veliki, ali na osnovu viđenog delu srpske dramske literature dodali su dah novog u dramaturškoj obradi.
Dokazani rediteljski dvojac uspeo je ovom premijerom da prevaziđe i prošlogodišnju predstavu „Putujuće pozorište Šopalović“ sa kojom su uspešno prošli na festivalima. Glumački ansambl u sastavu Olivera Guconić (Zona), Đorđe Mitrović (Hadži Zamfir), Milica Popović (Tašana), Vanja Pavlović (Taska), Anja Gligorić (Vaska), Dušan Simić (Mane kujundžija), Nina Stokić (Jevda), Tamara Bastaja (Doka), Filip Rajković (Ujka Tasko), Nikola Đukić (Pote), Nikola Jovanović (Čorbadži Jordan), Kristina Vuletić (Persa), Marko Ribić (Manulać) i Jelena Brkić (Pevačica Lela/Kalina) uspeo je da iznese više nego odličnu priču u kojoj veliku ulogu ima dijalekt. Prva prepreka odlično je savladana što su, pored izuzetne glume potkrepljene scenskim pokretom, koreografijom, mimikom, dokazali poletnošću na sceni koja je od kraja do početka držala pažnju publike.
Autentični kostimi Ljubice Simić doprineli su sveopštem utisku koji je nesumnjivo sve prisutne vratio u stari Niš, kao i songovi Miloša Tojića. Autorski projekat od dramaturške obrade, preko koreografije i muzike, do kostima pokazao je da se uz mnogo ljubavi i volje može mnogo toga postići. Uz činjenicu da su loši tehnički uslovi, kao i uvek, bili jedan od većih problema ovog pozorišta, možemo samo „skinuti kapu“ ovim mladim ljudima koji su čak i na premijeri uspešno prevazišli manji problem u funkcionisanju scenografije. On je skoro neprimetno rešen u trenutku tako da se predstava do kraja odvijala u zamišljenom pravcu. Smeh i aplauz, tokom cele predstave, to su nesumnjivo potvrdili. Ostaje samo da im poželimo još mnogo izvođenja kako u gradu i okolini tako i na festivalima jer imaju šta da kažu i pokažu.
Impresionira njihova potpuna predanost svemu. Ovoga puta sebi su zadali jako teške zadatke od dramatizacije, preko kompozicije, koreografije, odličnih kostima. Sve su sami uradili. Potpuno je neverovatna predanost i vera s kojom oni to rade. To toliko pleni da čovek takođe mora da im poveruje.
Zoran Karajić, direktor Šabačkog pozorišta
Dokazani rediteljski dvojac uspeo je ovom premijerom da prevaziđe i prošlogodišnju predstavu „Putujuće pozorište Šopalović“ sa kojom su uspešno prošli na festivalima. Glumački ansambl u sastavu Olivera Guconić (Zona), Đorđe Mitrović (Hadži Zamfir), Milica Popović (Tašana), Vanja Pavlović (Taska), Anja Gligorić (Vaska), Dušan Simić (Mane kujundžija), Nina Stokić (Jevda), Tamara Bastaja (Doka), Filip Rajković (Ujka Tasko), Nikola Đukić (Pote), Nikola Jovanović (Čorbadži Jordan), Kristina Vuletić (Persa), Marko Ribić (Manulać) i Jelena Brkić (Pevačica Lela/Kalina) uspeo je da iznese više nego odličnu priču u kojoj veliku ulogu ima dijalekt. Prva prepreka odlično je savladana što su, pored izuzetne glume potkrepljene scenskim pokretom, koreografijom, mimikom, dokazali poletnošću na sceni koja je od kraja do početka držala pažnju publike.
Autentični kostimi Ljubice Simić doprineli su sveopštem utisku koji je nesumnjivo sve prisutne vratio u stari Niš, kao i songovi Miloša Tojića. Autorski projekat od dramaturške obrade, preko koreografije i muzike, do kostima pokazao je da se uz mnogo ljubavi i volje može mnogo toga postići. Uz činjenicu da su loši tehnički uslovi, kao i uvek, bili jedan od većih problema ovog pozorišta, možemo samo „skinuti kapu“ ovim mladim ljudima koji su čak i na premijeri uspešno prevazišli manji problem u funkcionisanju scenografije. On je skoro neprimetno rešen u trenutku tako da se predstava do kraja odvijala u zamišljenom pravcu. Smeh i aplauz, tokom cele predstave, to su nesumnjivo potvrdili. Ostaje samo da im poželimo još mnogo izvođenja kako u gradu i okolini tako i na festivalima jer imaju šta da kažu i pokažu.
Impresionira njihova potpuna predanost svemu. Ovoga puta sebi su zadali jako teške zadatke od dramatizacije, preko kompozicije, koreografije, odličnih kostima. Sve su sami uradili. Potpuno je neverovatna predanost i vera s kojom oni to rade. To toliko pleni da čovek takođe mora da im poveruje.
Zoran Karajić, direktor Šabačkog pozorišta
O. Gavrilović
Najnoviji broj
25. april 2024.
