VODU IZ ARTESKIH BUNARA TREBA ČEŠĆE KONTROLISATI
ZDRAVLjE IZ SIROČIĆA GRADA
Pored osveženja, voda iz gradskih česmi je mekša , lakša ali i nepouzdanija za piće. Stiže najčešće sa dubine od 150 metara iz 23 bunara na teritoriji grada i prigradskih naselja. I pored manjkavosti, za veliki broj građana, ona je u prednosti u odnosu na vodu iz gradskog vodovoda, koja je po kvalitetu izuzetno dobra
Ugledni engleski list, sa dugom tradicijom, “Dejli mejl“, nedavno je objavio listu evropskih država u kojima nije preporučljivo piti vodu sa česme, a među njima je i Srbija. Gotovo alarmantna poruka ovog svetski poznatog dnevnika ne važi za Šabac i okolinu ali nema sumnje da je potrebna maksimalna pažnja i kontrola kod korišćenja vode.
- S obzirom na neredovne analize vode iz gradskih česmi stiče se utisak da su one postale“ siročići“ grada, prepuštene same sebi, a s druge strane veoma korisne. Pored toga što je ova voda lakša i mekša, arteske česme iz kojih dolazi mogu veoma dobro da posluže u slučaju elementarnih nepogoda i eventualnih havarija, kaže diplomirani inženjer tehnologije Dragan Isailović, zaposlen u gradskom vodovodu napominjući da je kvalitet vode iz vodovodne mreže izuzetno dobar i značajno bolji od arteskih voda ali je dobro imati i njih.
Zagorka Janković ( penzioner ) iz Mačvanske ulice broj sedam u Šapcu na putu do sestre Dragice Erić, nikako ne mimoilazi česmu u ulici Žike Popovića na Živinarniku. Tu se, kako sama kaže često napije vode i nastavi dalje, bez obzira na upozorenje kolege Vitomira Boškovića iz neposredne blizine česme ( Ustanička ulica ) koji kaže da često ovde pije vodu, ali nikada nije primetio da neko kontroliše njenu ispravnost.
Srboljub Jovanović iz ulice Đure Jakšića, uglavnom se ovde snabdeva vodom za piće, bez obzira što ima i onu iz gradskog vodovoda.
- Nekako mi više prija ova. Lakša je i mekša za piće. Ne opterećuje stomak, dodaje on.
Ovde radi konzumiranja vode dolazi i veliki broj učenika iz susedne škole “Jevrem Obrenović“ ali primetan je i veći broj građana iz drugih delova grada.
Milić Trifunović je doneo nekoliko kanistera da bi ih napunio, a kaže da ovde sa istom namerom dolazi čovek čak iz Klenka.
Stručnjaci tvrde da se po kvalitetu vode ističe ona iz arteskog bunara u ulici Nikole Pašića sa dubine od 150 metara. Hvale je da je konstantno hemijski i bakteriološki ispravna, kao i ona iz bunara u Pocerskom Pričinoviću koja dolazi sa dubine od 80 metara ( kod Senića kafane).
Sve u svemu, prema rečima Dragana Isailovića, do 2004. godine gradski vodovod je imao ugovorenu obavezu da kontroliše ispravnost vode iz arteskih bunara, a posle toga to se izgubilo. U Fondu za građevinsko zemljište rukovodilac tehničke službe Vladimir Radosavljević tvrdi da je njihova obaveza koju sprovode efikasno samo sanacija onoga što je oko bušotine na javnoj površini i reaguju na inicijativu građana ili neke službe, ali se ne bave tehničkom ispravnošću i analizom vode iz gradskih česmi, koju građani itekako koriste za piće i uočljivo je da njome pune mnogo flaša koje donose od kuća i ako imaju vodu iz gradskog vodovoda.
Ova i druge iz česmi manje-više dolaze sa dna nekadašnjeg Panonskog mora i dubine od oko 150 metara. Na teritoriji Šapca sa prigradskim naseljima registrovano je ukupno 23 arteska bunara ( pitanje je koliko od toga radi ). Neke bi trebalo revitalizovati, radi bržeg i većeg protoka vode. Naročito su važne u letnjem periodu, kad često posluže za osveženje i okrepljenje, a nema sumnje da su i značajan izvor zdravlja.
- S obzirom na neredovne analize vode iz gradskih česmi stiče se utisak da su one postale“ siročići“ grada, prepuštene same sebi, a s druge strane veoma korisne. Pored toga što je ova voda lakša i mekša, arteske česme iz kojih dolazi mogu veoma dobro da posluže u slučaju elementarnih nepogoda i eventualnih havarija, kaže diplomirani inženjer tehnologije Dragan Isailović, zaposlen u gradskom vodovodu napominjući da je kvalitet vode iz vodovodne mreže izuzetno dobar i značajno bolji od arteskih voda ali je dobro imati i njih.
Zagorka Janković ( penzioner ) iz Mačvanske ulice broj sedam u Šapcu na putu do sestre Dragice Erić, nikako ne mimoilazi česmu u ulici Žike Popovića na Živinarniku. Tu se, kako sama kaže često napije vode i nastavi dalje, bez obzira na upozorenje kolege Vitomira Boškovića iz neposredne blizine česme ( Ustanička ulica ) koji kaže da često ovde pije vodu, ali nikada nije primetio da neko kontroliše njenu ispravnost.
Srboljub Jovanović iz ulice Đure Jakšića, uglavnom se ovde snabdeva vodom za piće, bez obzira što ima i onu iz gradskog vodovoda.
- Nekako mi više prija ova. Lakša je i mekša za piće. Ne opterećuje stomak, dodaje on.
Ovde radi konzumiranja vode dolazi i veliki broj učenika iz susedne škole “Jevrem Obrenović“ ali primetan je i veći broj građana iz drugih delova grada.
Milić Trifunović je doneo nekoliko kanistera da bi ih napunio, a kaže da ovde sa istom namerom dolazi čovek čak iz Klenka.
Stručnjaci tvrde da se po kvalitetu vode ističe ona iz arteskog bunara u ulici Nikole Pašića sa dubine od 150 metara. Hvale je da je konstantno hemijski i bakteriološki ispravna, kao i ona iz bunara u Pocerskom Pričinoviću koja dolazi sa dubine od 80 metara ( kod Senića kafane).
Sve u svemu, prema rečima Dragana Isailovića, do 2004. godine gradski vodovod je imao ugovorenu obavezu da kontroliše ispravnost vode iz arteskih bunara, a posle toga to se izgubilo. U Fondu za građevinsko zemljište rukovodilac tehničke službe Vladimir Radosavljević tvrdi da je njihova obaveza koju sprovode efikasno samo sanacija onoga što je oko bušotine na javnoj površini i reaguju na inicijativu građana ili neke službe, ali se ne bave tehničkom ispravnošću i analizom vode iz gradskih česmi, koju građani itekako koriste za piće i uočljivo je da njome pune mnogo flaša koje donose od kuća i ako imaju vodu iz gradskog vodovoda.
Ova i druge iz česmi manje-više dolaze sa dna nekadašnjeg Panonskog mora i dubine od oko 150 metara. Na teritoriji Šapca sa prigradskim naseljima registrovano je ukupno 23 arteska bunara ( pitanje je koliko od toga radi ). Neke bi trebalo revitalizovati, radi bržeg i većeg protoka vode. Naročito su važne u letnjem periodu, kad često posluže za osveženje i okrepljenje, a nema sumnje da su i značajan izvor zdravlja.
Lj. Đ.
Najnoviji broj
18. april 2024.
