Podrivanje- zaboravljena obrada zemljišt
VREME ZA RAZBIJANjE VODENIH OGLEDALA
Podrivanje je vrlo efikasna i pomalo zaboravljena mera u borbi protiv preterane vlažnosti tla, stvaranja vodenih ogledala i samim tim uslova za pojavu bolesti useva. Vezano je baš za optimalnu količinu vlage u zemljištu i radi se po strništu, odnosno posle skidanja pšenice, krajem juna ili početakom jula i od 15. avgusta do 15. septembra. Ovi periodi su ustanovljeni radom Hidrometereološkog zavoda koji prati dešavanja u metereologiji i drugih naučnih institucija, koji su ustanovili da je u tom periodu optimalna količina vlage. To su periodi kada nije sušni period pa se podrivanjem “izbija velika ćulad“, veliki komadi zemljišta koji kasnije ne mogu da se rekultivišu i vrate u prethodno stanje. U vreme velikih količina padavina podrivanje se takođe ne radi jer onda dolazi samo do “kaišanja“, i nema rastresanja zemljišta. Stručnjak šabačke savetodavne službe Darko Simić naglašava da je zaboravljena mera podrivanja vrlo efikasna u kombinaciji sa drugim merama ali i uz obaveznu analizu zemljišta.
-Kod nas je 70 procenata zemljišta za lečenje, jer je pseudoglejno zemljište i nosi mnogo više mana nego pozitivnih osobina. Jedna od loših osobina je loša struktura zemljišta, nedostatak kalcijuma, kiselost. Prvo se analizom zemljišta mora ustanovti da li spada u grupu lošijih ili dobrih. Znači analiza zemljišta, procenat humusa, da se vidi kiselost, hranivo u zemljištu, potencijalna količina azota, karbonata. Kada se pojave vodena ogledala i gušenje korenovog sistema mora se pribeći sa zaboravljenom merom podrivanja.Da se izbije taj plužni đon koji se pojavio na 20-30 centimetara, i gde kada pada kiša jedan dan ili posle dva sata se pojave vodena ogledala.. Dakle, podrivanje koja je zaboravljena a vrlo efikasna mera , uz naravno stručnu konsultaciju agronoma, da se uz to podrivanje mora vršiti ako treba i kalcifikacija odnosno humizacija, redovna primena stajnjaka . To se radi periodično ali ne napamet, zna se tačno vreme i količine, kaže Simić dodaje da Mačva ima dobra zemljišta dok je situacija drugačija u Pocerini.
Zemljišta u Mačvi su u glavnom karbonatnog porekla i nema značajnog ispiranja kalcijuma i imaju dobru strukturu.
Već na levoj strani puta Šabac-Loznica, zemljište je parapodzol ili pseudoglejd. Kažu da je odustajanje od podrivanja zbog smanjenja troškova “došlo na naplatu 2014. godine“. Utabavanje je drastično ubrzano i u doglednom periodu, ne jedan proizvođač nego malte ne svi, moraće da ga urade. Za sve gajene kulture nedostatak i suvišak vlage je podjednako štetan no u prvi mah, kada se desi da maksimalni vodeni kapacitet zemljišta bude više dana prisutan, onda se prvo javlja kod poljoprivrednih proizvođača nada da će ipak kultura preživeti. Što se retko obistini.
-Kod nas je 70 procenata zemljišta za lečenje, jer je pseudoglejno zemljište i nosi mnogo više mana nego pozitivnih osobina. Jedna od loših osobina je loša struktura zemljišta, nedostatak kalcijuma, kiselost. Prvo se analizom zemljišta mora ustanovti da li spada u grupu lošijih ili dobrih. Znači analiza zemljišta, procenat humusa, da se vidi kiselost, hranivo u zemljištu, potencijalna količina azota, karbonata. Kada se pojave vodena ogledala i gušenje korenovog sistema mora se pribeći sa zaboravljenom merom podrivanja.Da se izbije taj plužni đon koji se pojavio na 20-30 centimetara, i gde kada pada kiša jedan dan ili posle dva sata se pojave vodena ogledala.. Dakle, podrivanje koja je zaboravljena a vrlo efikasna mera , uz naravno stručnu konsultaciju agronoma, da se uz to podrivanje mora vršiti ako treba i kalcifikacija odnosno humizacija, redovna primena stajnjaka . To se radi periodično ali ne napamet, zna se tačno vreme i količine, kaže Simić dodaje da Mačva ima dobra zemljišta dok je situacija drugačija u Pocerini.
Zemljišta u Mačvi su u glavnom karbonatnog porekla i nema značajnog ispiranja kalcijuma i imaju dobru strukturu.
Već na levoj strani puta Šabac-Loznica, zemljište je parapodzol ili pseudoglejd. Kažu da je odustajanje od podrivanja zbog smanjenja troškova “došlo na naplatu 2014. godine“. Utabavanje je drastično ubrzano i u doglednom periodu, ne jedan proizvođač nego malte ne svi, moraće da ga urade. Za sve gajene kulture nedostatak i suvišak vlage je podjednako štetan no u prvi mah, kada se desi da maksimalni vodeni kapacitet zemljišta bude više dana prisutan, onda se prvo javlja kod poljoprivrednih proizvođača nada da će ipak kultura preživeti. Što se retko obistini.
Najnoviji broj
11. april 2024.
