Kada kukuruz pocrveni
CIKADA NAPALA KUKURUZ U MAČVI
Na velikom delu parcela u Mačvi koje su zasejane kukuruzom pojavilo se takozvano „crvenilo kukuruza“ (stolbur fitoplazma) što je s razlogom zabrinulo poljoprivredne proizvođače jer će rod na tim njivama biti desetkovan. Prouzrokovač simptoma crvenila kukuruza je stolbur fitoplazma čiji je prenosilac cikada. Simptomi se ogledaju, pre svega, pojavom crvenila na listu, glavnom nervu i stabljici a kasnije i na klipu kukuruza koji je praćen različitim deformacijama i pojavom poremećaja u sazrevanju. Stručnjak šabačke Poljoprivredne stručne službe Slobodan Gošić navodi da se pojava crvenila prvo dešava na rubnim redovima, pojedinačno a kasnije se širi unutar parcele.
„Stolbur fitoplazma, koja izaziva crvenilo kukuruza se prenosi pomoću cikade (reptalus panzeri) u periodu kada je kukuruz od šestog kolenceta pa do početka metličenja. Mogu je preneti samo prethodno inficirane jedinke cikade. Odrasle jedinke polažu jaja i inficiraju koren kukuruza, nimfe prezimljavaju na korenu pšenice ukoliko je pred usev kukuruz a mogu prezimeti i na zaostalom korenu kukuruza. Pored pšenice i divlji sirak je domaćin za cikade. Zato se teško bori protiv te bolesti. Postoje mere borbe koje donekle smanjuju štete nastale pojavom crvenila a to su tropoljni sistem plodosmene. To znači da pored plodosmene kukuruz-pšenica, treba uključiti i druge gajene biljke kao što su soja ili suncokret. Zatim, izbalansirana hraniva u zemljištu, gajenje ranih do srednje ranih hibrida koji su tolerantniji od kasnih. Folijarna primena insekticida na mladim biljkama kukuruza može biti bolja od one primenjene kasnije ali ne mora biti efikasna u svim slučajevima, naročito ako je došlo do primarnog širenja cikada. Ona može biti efikasna samo za smanjenje sekundarnog širenja cikada“, rekao je Gošić.
Parcele zahvaćene crvenilom će imati kukuruz sa deformisanim klipovima, plitko usađenim semenom nedovoljno nalivenim i smežuranim. Dobijeni klipovi su, u glavnom, neupotrebljivi za dalju upotrebu, veoma brzo ih napadaju razni saprofiti i gljivice pa je ukupan kvalitet zrna sa parcele loš što predstavlja problem kako i za ishranu stoke domaćinstvu tako i za komercijalnu prodaju.
Ova bolest je primećena još pre 50 godina a periodično se javlja na teritoriji Srbije i to u Banatu, Bačkoj, Sremu, Pomoravlju i Mačvi, kao i susednim zemljama Rumuniji, Bugarskoj i Mađarskoj.
U proteklih deset godina bolest je primećena u Mačvi a poslednje dve godine je jedan od najvećih problema u proizvodnji kukuruza. Veči problem i od suše jer pojedine parcele imaju oštećenje preko 50 posto, što je ove godine ““ kada prinosi obećavaju- izuzetna finansijska šteta. Stočari koji pripremaju kabastu silažu od cele biljke kukuruza ovakve parcele uglavnom siliraju čime donekle umanjuju štetu.
Dosadašnja istraživanja su pokazala da se intenzivna pojava crvenila na kukuruzu javlja, gde je predusev pšenica ili parcele kukuruza koje se graniče sa parcelama zasejanim pšenicom. Narednom periodu selekcionarima i fitofarmaceutima predstoji veliki posao na rešavanju problema crvenila kukuruza.
„Stolbur fitoplazma, koja izaziva crvenilo kukuruza se prenosi pomoću cikade (reptalus panzeri) u periodu kada je kukuruz od šestog kolenceta pa do početka metličenja. Mogu je preneti samo prethodno inficirane jedinke cikade. Odrasle jedinke polažu jaja i inficiraju koren kukuruza, nimfe prezimljavaju na korenu pšenice ukoliko je pred usev kukuruz a mogu prezimeti i na zaostalom korenu kukuruza. Pored pšenice i divlji sirak je domaćin za cikade. Zato se teško bori protiv te bolesti. Postoje mere borbe koje donekle smanjuju štete nastale pojavom crvenila a to su tropoljni sistem plodosmene. To znači da pored plodosmene kukuruz-pšenica, treba uključiti i druge gajene biljke kao što su soja ili suncokret. Zatim, izbalansirana hraniva u zemljištu, gajenje ranih do srednje ranih hibrida koji su tolerantniji od kasnih. Folijarna primena insekticida na mladim biljkama kukuruza može biti bolja od one primenjene kasnije ali ne mora biti efikasna u svim slučajevima, naročito ako je došlo do primarnog širenja cikada. Ona može biti efikasna samo za smanjenje sekundarnog širenja cikada“, rekao je Gošić.
Parcele zahvaćene crvenilom će imati kukuruz sa deformisanim klipovima, plitko usađenim semenom nedovoljno nalivenim i smežuranim. Dobijeni klipovi su, u glavnom, neupotrebljivi za dalju upotrebu, veoma brzo ih napadaju razni saprofiti i gljivice pa je ukupan kvalitet zrna sa parcele loš što predstavlja problem kako i za ishranu stoke domaćinstvu tako i za komercijalnu prodaju.
Ova bolest je primećena još pre 50 godina a periodično se javlja na teritoriji Srbije i to u Banatu, Bačkoj, Sremu, Pomoravlju i Mačvi, kao i susednim zemljama Rumuniji, Bugarskoj i Mađarskoj.
U proteklih deset godina bolest je primećena u Mačvi a poslednje dve godine je jedan od najvećih problema u proizvodnji kukuruza. Veči problem i od suše jer pojedine parcele imaju oštećenje preko 50 posto, što je ove godine ““ kada prinosi obećavaju- izuzetna finansijska šteta. Stočari koji pripremaju kabastu silažu od cele biljke kukuruza ovakve parcele uglavnom siliraju čime donekle umanjuju štetu.
Dosadašnja istraživanja su pokazala da se intenzivna pojava crvenila na kukuruzu javlja, gde je predusev pšenica ili parcele kukuruza koje se graniče sa parcelama zasejanim pšenicom. Narednom periodu selekcionarima i fitofarmaceutima predstoji veliki posao na rešavanju problema crvenila kukuruza.
Najnoviji broj
18. april 2024.
