REŠENjE ZA OČUVANjE PRIRODE

Na osnovu mnogobrojnih primera negativnih uticaja na prirodu i sredinu u kojoj živimo postajemo sve svesniji opasnosti od zagađenja naše planete. Poznato je da je nafta apsolutno dominantno gorivo pored ostalih čiji je vek ograničen, a zagađenje atmosfere i oštećenje ozonskog omotača izgubljeno skoro nepovratno ili blaže rečeno, to je dugotrajan proces povratka na isto.
Da bi se omogućilo očuvanje prirode, mnogi naučnici tragaju za gorivima budućnosti, a da bi bilo prihvaćeno kao konvencijalno, po mnogima ono mora zadovoljiti određene potrebe: da potiče od obnovljivih izvora, da je kao sirovina lako dostupna, da zadovolji iste ili slične karakteristike postojećih goriva, da proizvodnja bude jednostavna i jeftina, a dobijeni proizvod jeftiniji, da skladištenje i manipulacija bude jednostavna, bezbedna i jeftina, da bude postojan pri skladištenju, da je kompatibilan sa motornim uljima i mazivima i da je cena manja ili ista kao cena postojećih goriva koja su sada u upotrebi.
Istraživanja pokazuju da su najperspektivnija alternativna goriva, takozvana biogoriva, nastala iz biomase svih vrsta masti i ulja biljnog i životinjskog porekla dobijenih od otpadnog ulja iz restorana i domaćinstava, kao i svih vrsta masnih kiselina, a posebno od uljane repice, suncokreta, kukuruza.
- Izbor osnovne sirovine za dobijanje biodizela zavisi od agroekoloških uslova uspevanja u pojedinim geografskim područjima, zastupljenosti udela poljoprivrede, strukture stanovništva i navike u pogledu sakupljanja sekundarnih sirovina. Ako govorimo o uljanoj repici i našim agro i klimatskim uslovima, možemo reći da je opredeljenje poljoprivrednih proizvođača iz godine u godinu u porastu, a ako govorimo o uslovima, sada je pravi momenat za zasnivanje ove biljne kulture. Optimalni rok u našim uslovima je od 1. do 20. septembra. Setva se obavlja mašinski sa međurednim rastojanjem od 25 centimetara. Za setvu se koristi sejalica za žito, gde svaka neparna lula isejava seme. Setva semena uljane repice vrši se na dubini od 2 do 3 centimetra. Potrebna količina semena u zavisnosti od sorte, kreće se od 3,5 do 5,0 kg/ha i treba da obezbedi 70 do 85 biljaka po metru kvadratnom posle nicanja ili 55 do 65 biljaka po kvadratu u žetvi ““ kaže dipl. inž. ratarstva Gordana Rehak iz Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Šabac.
Za dobijanje ulja koristi se seme ove biljke koje sadrži 40 ““ 48 odsto ulja, odnosno viših masnih kiselina.
- Ulje sadrži različite masne kiseline, od kojih su neke ““ zasićene ““ vrlo pogodne za proizvodnju biodizela i to, oleinska 60 % i linolna 15%, dok su neke manje pogodne, linoelinska 10 %, i nepoželjne, eruka 2%. Oplemenjivanjem biljaka uljane repice koja sadrže manje od 0,1 % eruka masne kiseline, pa sve do onih sa povoljnijim karakteristikama semenskog ulja, postupkom prerade, dobijaju se ulja u količini od 85 odsto. Biodizel je prvo i za sada jedino alternativno gorivo koje je prošlo kompletnu proveru izduvne emisije i potencijalnih zdravstvenih rizika po programu propisanom od strane Agencije za zaštitu životne sredine SAD. Ovaj program uključuje najoštrije procedure ispitivanja radi sertifikacije goriva, a podaci dobijeni iz ovih ispitivanja predstavljaju detaljan izveštaj o uticaju na životnu sredinu i ljudsko zdravlje. Emisija štetnih gasova iz motora sa pogonom na biodizel je smanjena i u proseku iznosi oko 40% što se postiže mešanjem konvencionalnog dizel goriva i MER-a (metil-estar repičinog ulja). Evo teme za razmišljanje poljoprivrednika i ne samo njih, već cele naše države ““ poručuje Rehakova.