UDRUŽENjE KOJE ČUVA DRAŽ DRUŠTVENIH IGARA
MAGIJA KOCKICA I FIGURICA
Kod nešto starijih generacija budi nostalgiju, podseća na adolestentske dane i predstavlja nezamenljivu razonodu koju nikada neće zameniti najsavršenija kompjuterska animacija. Pre nešto više od pola godine, Dalibor Mikić i Stefan Knežević pokrenuli su u Šapcu “Gameing club“ ““ Klub ljubitelja društvenih igara.
U vreme dok je računar bio luksuz dostupan malom broju ljudi, a internet jednako dalek pojam, zajedničko igranje nije značilo zauzimanje pozicije uz tastaturu, već okupljanje “ekipe“na jednu partiju: “Monopola“, “Rizika“, “Klueda“ ili jednostavnijih “Naljuti se čoveče“, “Mice“, “Jamba“. Uz ove i neke druge društvene igre odrastalo se, sazrevalo, a za one rođene 70 ““ ih, 80 ““ih i ranije, one su postajale “poseban univerzum“, vanvremenska vrednost koja će opstajati i trajati dok je njih (nas). Društvene igre okupljaju, te je nekako logično da, u periodu kada stasavaju generacije kojima one nisu poznate, oni stariji osnuju Klub ljubitelja društvenih igara.
- Mi u Šapcu postojimo od početka ove godine. Nije nam cilj da Udruženje bude neka vrsta utočišta za igranje onih koji vole, već da svu draž prenesemo na mlađe jer ima toliko toga što bacanje kockica, pomeranje figurica rukom i usputni razgovor donose, a što računar neće nikada zameniti. Otvoreni smo za sve, mesečna članarina je simbolična, 200 dinara, za sada imamo oko 60 aktivnih članova ““ istče Dalibor Mikić.
U prostorijama kluba, članovi na raspolaganju imaju više od 30 različitih igara, a razonodu nude i “dvočlanom društvu“, ali i “velikoj ekipi“. Činjenica da postoje nove i stare igre, dovoljno govori kako vreme stvaranja ovakvih igara u svetu nije prošlo, naprotiv, vrlo je berićetno.
- Nove igre se konstantno stvaraju u Evropi. To su ogromne fabrike, veliki broj zaposlenih i itekako je tržište “gladno“ društvenih igara. Najkonkretnije, igra “Katan“ trenutno je najpopularnija u svetu, praktično nema države gde se ne može kupiti, ima i svoj sajt, a milijarde je igraju ““ pojašnjava Stefan Knežević.
Postoje igre za sve uzraste, a svesni da se najbolje pravila uče kroz igru, osnivači su tu da članove upoznaju sa svim pravilima, mogućnostima.
- Tu smo za sve članove. Mi objasnimo pravila, a potom se širi dalje. Ukusi se razlikuju, ali obično je jedna partija bilo koje igre dovoljna da se igrač “kupi“ zauvek. Trenutno, najviše se igraju “Avalon“ i “Njarenjolf“ no, uvek je prisutna “stara romantika“ pa sa police skinemo stari dobri “Monopol“, “Riziko“...
Svako popodne, od 18 do 24 sata vrata Kluba su otvorena za stare/nove članove. Nije zabranjeno donositi “srećne kockice“, “figure“, ali nije ni obavezno, sva oprema je tu, neophodna samo dobra volja.
- Verovatno zahvaljujući starijima, među igračima imamo i decu. Naravno, bilo je slučajeva da najmlađi uđu u lokal i očekuju da vide računare, a da im je i sam termin “društvene igre“ nepoznat, ali nema generalizacije ““ dodaje Dalibor.
Računari preuzimaju sve. Odavno je moguće i kockice “bacati“ mišem, a uveliko je pristna mogućnost “četovanja“ sa protivnicima tokom onlajn nadmetanja, kao pokušaj zamene razgovora za stolom, uz igraću tablu. Ipak, svi koji su jednom odigrali, bar jednom pobedili i bar jednom izgubili od prijatelja, drugova, “rivala“, svi koji su doživeli podsmeh pobednika, osmeh poraženog i makar jednom dunuli u kockice za sreću, znaju da će sva maštovitost, umeće i genijalnost kreatora kompjuterskih igara biti samo pokušaj zamene i to ne baš uspešan pokušaj. To nije do njihovog znanja, već je to “ono nešto“ što društvene igre imaju, nešto sveprisutno, a opet teško objašnjivo.
- Jedini izvor finansiranja, za sada, su članarine. Nadamo se da ćemo opstati i da će ova “priča“ imati odjeka u našem gradu. Nepisano pravilo je da ko god pruži šansu društvenim igrama, ostaje njihov poklonik zauvek. Dalibor i ja sve održavamo sve, imamo ideje da organizujemo turnire, uvek su prisutne želje da se nabave nove igre, ali sve zavisi od finansija, naravno ““ zaključio je Stefan Knežević, koosnivač.
U vreme dok je računar bio luksuz dostupan malom broju ljudi, a internet jednako dalek pojam, zajedničko igranje nije značilo zauzimanje pozicije uz tastaturu, već okupljanje “ekipe“na jednu partiju: “Monopola“, “Rizika“, “Klueda“ ili jednostavnijih “Naljuti se čoveče“, “Mice“, “Jamba“. Uz ove i neke druge društvene igre odrastalo se, sazrevalo, a za one rođene 70 ““ ih, 80 ““ih i ranije, one su postajale “poseban univerzum“, vanvremenska vrednost koja će opstajati i trajati dok je njih (nas). Društvene igre okupljaju, te je nekako logično da, u periodu kada stasavaju generacije kojima one nisu poznate, oni stariji osnuju Klub ljubitelja društvenih igara.
- Mi u Šapcu postojimo od početka ove godine. Nije nam cilj da Udruženje bude neka vrsta utočišta za igranje onih koji vole, već da svu draž prenesemo na mlađe jer ima toliko toga što bacanje kockica, pomeranje figurica rukom i usputni razgovor donose, a što računar neće nikada zameniti. Otvoreni smo za sve, mesečna članarina je simbolična, 200 dinara, za sada imamo oko 60 aktivnih članova ““ istče Dalibor Mikić.
U prostorijama kluba, članovi na raspolaganju imaju više od 30 različitih igara, a razonodu nude i “dvočlanom društvu“, ali i “velikoj ekipi“. Činjenica da postoje nove i stare igre, dovoljno govori kako vreme stvaranja ovakvih igara u svetu nije prošlo, naprotiv, vrlo je berićetno.
- Nove igre se konstantno stvaraju u Evropi. To su ogromne fabrike, veliki broj zaposlenih i itekako je tržište “gladno“ društvenih igara. Najkonkretnije, igra “Katan“ trenutno je najpopularnija u svetu, praktično nema države gde se ne može kupiti, ima i svoj sajt, a milijarde je igraju ““ pojašnjava Stefan Knežević.
Postoje igre za sve uzraste, a svesni da se najbolje pravila uče kroz igru, osnivači su tu da članove upoznaju sa svim pravilima, mogućnostima.
- Tu smo za sve članove. Mi objasnimo pravila, a potom se širi dalje. Ukusi se razlikuju, ali obično je jedna partija bilo koje igre dovoljna da se igrač “kupi“ zauvek. Trenutno, najviše se igraju “Avalon“ i “Njarenjolf“ no, uvek je prisutna “stara romantika“ pa sa police skinemo stari dobri “Monopol“, “Riziko“...
Svako popodne, od 18 do 24 sata vrata Kluba su otvorena za stare/nove članove. Nije zabranjeno donositi “srećne kockice“, “figure“, ali nije ni obavezno, sva oprema je tu, neophodna samo dobra volja.
- Verovatno zahvaljujući starijima, među igračima imamo i decu. Naravno, bilo je slučajeva da najmlađi uđu u lokal i očekuju da vide računare, a da im je i sam termin “društvene igre“ nepoznat, ali nema generalizacije ““ dodaje Dalibor.
Računari preuzimaju sve. Odavno je moguće i kockice “bacati“ mišem, a uveliko je pristna mogućnost “četovanja“ sa protivnicima tokom onlajn nadmetanja, kao pokušaj zamene razgovora za stolom, uz igraću tablu. Ipak, svi koji su jednom odigrali, bar jednom pobedili i bar jednom izgubili od prijatelja, drugova, “rivala“, svi koji su doživeli podsmeh pobednika, osmeh poraženog i makar jednom dunuli u kockice za sreću, znaju da će sva maštovitost, umeće i genijalnost kreatora kompjuterskih igara biti samo pokušaj zamene i to ne baš uspešan pokušaj. To nije do njihovog znanja, već je to “ono nešto“ što društvene igre imaju, nešto sveprisutno, a opet teško objašnjivo.
- Jedini izvor finansiranja, za sada, su članarine. Nadamo se da ćemo opstati i da će ova “priča“ imati odjeka u našem gradu. Nepisano pravilo je da ko god pruži šansu društvenim igrama, ostaje njihov poklonik zauvek. Dalibor i ja sve održavamo sve, imamo ideje da organizujemo turnire, uvek su prisutne želje da se nabave nove igre, ali sve zavisi od finansija, naravno ““ zaključio je Stefan Knežević, koosnivač.
D. Blagojević
Najnoviji broj
18. april 2024.
