ŠABAC ORGANIZUJE MEĐUNARODNI SAJAM MEDA
PČELARI IMAJU SVETLU BUDUĆNOST
Prvi međunarodni sajam meda u Šapcu održaće se 9. septembra u pešačkoj zoni. Događaj organizuju Direkcija za poljoprivredu grada Šapca i udruženja pčelara sa teritorije grada. Očekuje se oko 50 izlagača koji će se predstaviti pčelarskim proizvodima i opremom. Posebni programi biće organizovani za najmlađe.
-Bilo je i ranijih pokušaja da se organizuje nešto slično, ali ovo je prvi put da se na tome radi ozbiljno. Sva društva pčelara iz Šapca jedinstveno su stala iza organizacije ovog Sajma. Red je da naš grad ima ovakvu manifestaciju, jer smo prošle godine sa 355,7 tona meda, koliko su proizveli registrovani pčelari, bili prvi u Srbiji, navodi Milan Gligorić, ispred organizatora Sajma i ističe da pored materijalnog sajmovi za izlagače imaju i veliki edukativni značaj, jer na njima i najiskusniji pčelari uvek nauče nešto novo.
Na ovaj način grad i Direkcija nastavljaju da pomažu razvoj pčelarstva u ovom kraju. Prošle godine 40 novih pčelara dobili je po 5 košnica, a ove godine takođe njih 40 dobilo je po 15 košnica, od čega su platili 4. Uslov pod kojim će moći da zadrže ove donacije jeste da povećaju proizvodnju.
-Zimus je organizovana škola za pčelare, koju je od 180 polaznika završilo nešto više od 160. Trajala je šest meseci. Niko nije organizovao ništa slično. Diplome koje im je izdao Narodni univerzitet važe svuda u Evropi. Uskoro će pčelari morati da imaju sertifikat da bi se bavili ovom delatnošću, objašnjava Gligorić.
Pčelari dosta zavise od vremenskih uslova, pa se tako više ne mogu osloniti samo na med kao osnovni proizvod. Gligorić kaže da se mora uzeti sve što pčele daju, od prikupljanja polena i propolisa, do pravljenja rojeva i matica.
-Pčelarstvo je rizičan, ali i unosan posao, koji zahteva i velika ulaganja. Postoje načini i da se naporan fizički rad svede na minimum. Naravno, potrebna je ljubav, ali za ozbiljno bavljenje ovim poslom ona nije dovoljna, kaže Milan Gligorić.
Najveći neprijatelj pčela su pesticidi. Prošle godine došlo je do masovnog trovanja pčela na suncokretu. Tačni razlozi nisu utvrđeni, ali pretpostavka je da je uvezeno zatrovano seme.
-Nezaštićeni smo od strane države. Ove godine, u punom cvetu lipe, na Fruškoj Gori su prskali komarce. Naplatili su pašu, a pčele pobili. Pored toga, ni voćari se ne obaziru na nas. Pravi voćar neće prskati voće dok cveta, ali ima i onih koji to rade, a ne snose nikakve sankcije, ističe Gligorić.
Problema su imali i sa firmom koja otkupljuje med, a koja im obeća jednu cenu, a kasnije nudi drugu i koja je snizila cenu meda na srpskom tržištu.
Naš saradnik navodi da pčelari duguju izuzetnu zahvalnost gradonačelniku Šapca Nebojši Zelenoviću, koji je izašao u susret svim njihovim zahtevima. Smatra da ukoliko se nastavi isto zalaganje grada i Direkcije pčelarstvo u Šapcu čeka svetla budućnost.
-Bitno je da se napravi kontinuitet i nastavi održavanje ovog Sajma, pogotovo zbog mladih pčelara. Savez pčelarskih organizacija Srbije planira da osnuje sabirni centar za otkup meda za teritoriju cele Srbije. Nebojša Zelenović im je ponudio na tri godine besplatno halu. Sada se čekaju i ponude drugih gradova, ali bilo bi odlično kada bi taj centar bio u Šapcu, kaže Milan Gligorić.
-Bilo je i ranijih pokušaja da se organizuje nešto slično, ali ovo je prvi put da se na tome radi ozbiljno. Sva društva pčelara iz Šapca jedinstveno su stala iza organizacije ovog Sajma. Red je da naš grad ima ovakvu manifestaciju, jer smo prošle godine sa 355,7 tona meda, koliko su proizveli registrovani pčelari, bili prvi u Srbiji, navodi Milan Gligorić, ispred organizatora Sajma i ističe da pored materijalnog sajmovi za izlagače imaju i veliki edukativni značaj, jer na njima i najiskusniji pčelari uvek nauče nešto novo.
Na ovaj način grad i Direkcija nastavljaju da pomažu razvoj pčelarstva u ovom kraju. Prošle godine 40 novih pčelara dobili je po 5 košnica, a ove godine takođe njih 40 dobilo je po 15 košnica, od čega su platili 4. Uslov pod kojim će moći da zadrže ove donacije jeste da povećaju proizvodnju.
-Zimus je organizovana škola za pčelare, koju je od 180 polaznika završilo nešto više od 160. Trajala je šest meseci. Niko nije organizovao ništa slično. Diplome koje im je izdao Narodni univerzitet važe svuda u Evropi. Uskoro će pčelari morati da imaju sertifikat da bi se bavili ovom delatnošću, objašnjava Gligorić.
Pčelari dosta zavise od vremenskih uslova, pa se tako više ne mogu osloniti samo na med kao osnovni proizvod. Gligorić kaže da se mora uzeti sve što pčele daju, od prikupljanja polena i propolisa, do pravljenja rojeva i matica.
-Pčelarstvo je rizičan, ali i unosan posao, koji zahteva i velika ulaganja. Postoje načini i da se naporan fizički rad svede na minimum. Naravno, potrebna je ljubav, ali za ozbiljno bavljenje ovim poslom ona nije dovoljna, kaže Milan Gligorić.
Najveći neprijatelj pčela su pesticidi. Prošle godine došlo je do masovnog trovanja pčela na suncokretu. Tačni razlozi nisu utvrđeni, ali pretpostavka je da je uvezeno zatrovano seme.
-Nezaštićeni smo od strane države. Ove godine, u punom cvetu lipe, na Fruškoj Gori su prskali komarce. Naplatili su pašu, a pčele pobili. Pored toga, ni voćari se ne obaziru na nas. Pravi voćar neće prskati voće dok cveta, ali ima i onih koji to rade, a ne snose nikakve sankcije, ističe Gligorić.
Problema su imali i sa firmom koja otkupljuje med, a koja im obeća jednu cenu, a kasnije nudi drugu i koja je snizila cenu meda na srpskom tržištu.
Naš saradnik navodi da pčelari duguju izuzetnu zahvalnost gradonačelniku Šapca Nebojši Zelenoviću, koji je izašao u susret svim njihovim zahtevima. Smatra da ukoliko se nastavi isto zalaganje grada i Direkcije pčelarstvo u Šapcu čeka svetla budućnost.
-Bitno je da se napravi kontinuitet i nastavi održavanje ovog Sajma, pogotovo zbog mladih pčelara. Savez pčelarskih organizacija Srbije planira da osnuje sabirni centar za otkup meda za teritoriju cele Srbije. Nebojša Zelenović im je ponudio na tri godine besplatno halu. Sada se čekaju i ponude drugih gradova, ali bilo bi odlično kada bi taj centar bio u Šapcu, kaže Milan Gligorić.
M.M.
Najnoviji broj
18. april 2024.
