FOTOGRAFIJA JE MOJ NAJVEĆI MIR

Drugarica me zvala ujutru i rekla: „Halo, Peco, jesi li to ti?“. Nisam joj prepoznao glas. „Dobio si nagradu“, oduševljeno je uzviknula, a ja onako pospan odgovorio samo sa: „Hmmm...“ „Dobio si nagradu, alo, ej!“ A ja „aha“ i prekinem. To su mi prve reakcije. Uopšte nisam bio svestan koja je nagrada u pitanju. Kad je sve došlo na svoje mesto i dalje nisam verovao da sam je dobio. Bio sam ubeđen da je u pitanju neka od manjih. Lep je osećaj kad se dobije nagrada, priseća se Petar Jovanović prve reakcije na vest da je osvojio nagradu „Certifikate of Merit“ na konkursu organizovanom u Hongkongu na temu „Harmonija“.
Ovo možda ne bi bilo neobično da po njegovim rečima uopšte nije voleo fotografiju smatrajući da svako može da je napravi. Takvog mišljenja bio je sve do upisa u Školu primenjenih umetnosti. Danas nigde ne ide bez svojih fotoaparata i objektiva koji su postali sastavni deo njegovog života.
- Zaluđenosti za fotografiju doprinela je i moja devojka Iva Mijić Pantić koja je i član Sekcije za digitalnu fotogrfiju. Sve je krenulo spontano da bi prof. Mihailo Simović to moje interesovanje još više produbio. Usledila su učešća na konkursima, žiriranja, izložbe u Pančevu, Beogradu. Ova nagrada do sada mi je najveći uspeh i podstrek za dalje ““ kaže Petar.
„Harmonija“ ovog šesnaestogodišnjaka, slučajno je nastala na Starom gradu. Skoro savršenoj originalnoj fotografiji bila je potrebna samo manja intervencija. Poplavljeno drveće, sto i klupa, preslikani na površinu vode čine neobičnu kompoziciju koja kao da poručuje da sve ima svoje lice i naličje. Harmonija uhvaćena u trenutku, rekli bi.
- Imao sam samo četiri dana na raspolaganju za slanje. Iskreno, nisam se nadao da ću nešto važnije postići. Kako nisam imao još šesnaest godina, učestvovao sam sa njom u četvrtoj, najnižoj kategoriji. Već planiram i da sledeće godine učestvujem.
Ono što ga najviše zanima je crno-bela fotografija, spontana, ulična.
- Praktično volim da „jurim“ ljude na ulici u nekim određenim momentima. Da zabeležim fotografijom kako i šta rade. To mi je najinteresantnije. Najviše mi se sviđa kako ispadne na kraju.
Iako je krenuo sa visoko digitalnom fotografijom draž pronalazi u onima koje donose patinu starog. Zato i ne čudi što su glavni junaci njegovih radova stariji ljudi.
- Fotografija je moj najveći mir. Neko moje najveće uživanje. Umem i po ceo dan da fotografišem. Trudim se svaki dan da odvojim vreme za tu, sada već mogu reći, strast. Šta god bilo samo da je fotaparat u rukama. To je neki moj najveći mir. Kod fotografije volim to što mogu da predstavim sebe na različite načine, a i da zabeležim neke događaje koji su u tom momentu i više neće nikada biti.
Pred Petrom je nova školska godina. Planovi vezani za fotografiju uključuju konkurse ulične fotografije u Londonu i Nemačkoj na temu lepote i preživljavanja u januaru sledeće godine. Ne sumnjamo, po viđenom, da će i na njima biti uspešan.
SVETLA BUDUĆNOST
Uspehom svojih učenika, koji pohađaju Fotografsku sekciju prezadovoljan je i prof. Mihailo Simović.
- Veoma mi je drago što polaznici Fotografske sekcije nastavljaju da ostvaruju visoke domete i osvajaju značajna priznanja. Petar ima sposobnost da prepozna kadar. Smelo komponuje. Verujem da će mu znanja i veštine, koje se stiču u našoj školi, pomoći da nastavi da postiže značajne rezultate u ovoj oblasti.
Kod fotografije volim to što mogu da predstavim sebe na različite načine, a i da zabeležim neke događaje koji su u tom momentu i više neće nikada biti