AKTUELNI KOMENTAR
142.000 Orbovića
Informacija koju je sa širokim narodnim masama podelio predsednik Samostalnog sindikata Srbije Ljubisav Orbović nije izazvala veliko interesovanje javnosti bez obzira na svu apsurdnost i bezobzirnost. Radi se, elem, o visini njegove plate. Taj Orbović je mrtav hladan rekao da su njegova mesečna primanja 142.000 dinara!!!???
Šta je tu nenormalno? Ama, baš sve. Premijer Srbije, na primer, ima platu 107.000 dinara. Takva primanja nemaju ni programeri, o lekarima i univerzitetskim profesorima da i ne govorimo. Ali, ima i Orbović. Na njegovom platnom listiću piše 109.000 dinara, plus 33.000 dinara koliko dobija na ime članstva u Socio-ekonomskom savetu Srbije. Suma sumarum ““ 142.000 dinara. Predsednik Sindikata.
A, šta taj vični predsednik Sindikata radi? Da se ne bori možda za bolja prava radnika? Da li je uradio nešto po pitanju smanjenja plata radnicima zaposlenih u javnom sektoru? Da li je uradio nešto da se donese manje rigidan Zakon o radu? Da li je reagovao na poziciju radnika u stranim kompanijama? Da li je uradio bilo šta za radnike da bi opravdao te 142.000 dinara?
Pitanje je kako se osećaju radnici, članovi Sindikata, povodom činjenice da njihovom predsedniku svakog meseca na račun „legne“ 142.000 dinara. Možda se bolje osećaju, jer taj isti Orbović izjavi da razume radnike i probleme sa kojima se susreću svakodnevno. Kako je lako razumeti one koji rade za minimalac, ako primate maksimalac. Sve vam je lakše u životu.
Da budemo pravedni, takva je situacija sa svim sindikatima u državi. I sa Nezavisnim i sa ostalima. Njihova aktivnost se svodi na nabavku zimnice i zamrznutog testa, organizovanje kupovine bele tehnike i odeće uz pomoć administrativne zabrane, nabavku karata za pozorište ““ ako je dobrostojeće preduzeće, i eventualno organizovanje sindikalnih bahanalija u nekom turističkom centru.
žAjde da se neko zameri malo državi, ministrima, premijeru... Da kaže neku reč o teškom položaju. Možda smo mi, međutim, srećna zemlja u kojoj radnici žive i rade u idealnim uslovima, a za te uslove su se izborili Orbović i kompanija. A, te kompanije ima koliko hoćete. Pretvorili su sindikate u poslušni servis poslodavaca bez bojazni da će da zatalasaju po bilo kojem pitanju.
Da se može lepo i složno boriti sa sistemom i bez sindikata, najbolje govori štrajk advokata od pre više od godinu dana. Advokati nemaju sindikat, ali su znali da budu jedinstveni i da se izbore sa tom velikom državom i njenim aparatom. Za svaki uslov koji su postavili. Pogledajte, na primer, naše prosvetare. Ako neko ima razloga do neba da štrajkuje za bolji položaj to su oni. Uvek se preti i nikom ništa. Podeljeni ne nekoliko sindikata čiji su čelnici u vezi sa kime treba da budu, malo skrate časove, i onda se vrate na staro, jer je država od njihovih deset zahteva ispunila onaj da im se ne ukidaju jubilarne nagrade. Pa, valjda prosvetari rade za platu, a ne za nagrade.
U zemljama trulog kapitalizma, kako smo dugo nazivali zemlje sa Zapada, u kojima postoje uređeni sindikati, i koji nisu u sprezi sa poslodavcima i državom, postoji ozbiljna borba za prava i položaj radnika. Kod nas se taj front završava podelom zimnice i zamrznutog testa.
Šta je tu nenormalno? Ama, baš sve. Premijer Srbije, na primer, ima platu 107.000 dinara. Takva primanja nemaju ni programeri, o lekarima i univerzitetskim profesorima da i ne govorimo. Ali, ima i Orbović. Na njegovom platnom listiću piše 109.000 dinara, plus 33.000 dinara koliko dobija na ime članstva u Socio-ekonomskom savetu Srbije. Suma sumarum ““ 142.000 dinara. Predsednik Sindikata.
A, šta taj vični predsednik Sindikata radi? Da se ne bori možda za bolja prava radnika? Da li je uradio nešto po pitanju smanjenja plata radnicima zaposlenih u javnom sektoru? Da li je uradio nešto da se donese manje rigidan Zakon o radu? Da li je reagovao na poziciju radnika u stranim kompanijama? Da li je uradio bilo šta za radnike da bi opravdao te 142.000 dinara?
Pitanje je kako se osećaju radnici, članovi Sindikata, povodom činjenice da njihovom predsedniku svakog meseca na račun „legne“ 142.000 dinara. Možda se bolje osećaju, jer taj isti Orbović izjavi da razume radnike i probleme sa kojima se susreću svakodnevno. Kako je lako razumeti one koji rade za minimalac, ako primate maksimalac. Sve vam je lakše u životu.
Da budemo pravedni, takva je situacija sa svim sindikatima u državi. I sa Nezavisnim i sa ostalima. Njihova aktivnost se svodi na nabavku zimnice i zamrznutog testa, organizovanje kupovine bele tehnike i odeće uz pomoć administrativne zabrane, nabavku karata za pozorište ““ ako je dobrostojeće preduzeće, i eventualno organizovanje sindikalnih bahanalija u nekom turističkom centru.
žAjde da se neko zameri malo državi, ministrima, premijeru... Da kaže neku reč o teškom položaju. Možda smo mi, međutim, srećna zemlja u kojoj radnici žive i rade u idealnim uslovima, a za te uslove su se izborili Orbović i kompanija. A, te kompanije ima koliko hoćete. Pretvorili su sindikate u poslušni servis poslodavaca bez bojazni da će da zatalasaju po bilo kojem pitanju.
Da se može lepo i složno boriti sa sistemom i bez sindikata, najbolje govori štrajk advokata od pre više od godinu dana. Advokati nemaju sindikat, ali su znali da budu jedinstveni i da se izbore sa tom velikom državom i njenim aparatom. Za svaki uslov koji su postavili. Pogledajte, na primer, naše prosvetare. Ako neko ima razloga do neba da štrajkuje za bolji položaj to su oni. Uvek se preti i nikom ništa. Podeljeni ne nekoliko sindikata čiji su čelnici u vezi sa kime treba da budu, malo skrate časove, i onda se vrate na staro, jer je država od njihovih deset zahteva ispunila onaj da im se ne ukidaju jubilarne nagrade. Pa, valjda prosvetari rade za platu, a ne za nagrade.
U zemljama trulog kapitalizma, kako smo dugo nazivali zemlje sa Zapada, u kojima postoje uređeni sindikati, i koji nisu u sprezi sa poslodavcima i državom, postoji ozbiljna borba za prava i položaj radnika. Kod nas se taj front završava podelom zimnice i zamrznutog testa.
Piše: Nenad Kulačin
Najnoviji broj
18. april 2024.
