Инфо

Берза

  • aero 1.682 ▼ -0,59%
  • alfa 33.605 ▼ -2,41%
  • gmon 1.595 ▼ -0,31%
  • jesv 5.150 ▲ 0,88%
  • niis 679 ▼ -0,73%
  • spru 810 ▲ 1,00%
  • svrl 600 ⚫ 0,00%
  • tgas 11.000 ⚫ 0,00%
  • thhm 235 ⚫ 0,00%
  • tlkb 2.700 ⚫ 0,00%
(1. септембар 2016.)
СФРЈ, СРЈ, СЦГ И СРБИЈА НА ЛЕТЊИМ ПАРАОЛИМПИЈСКИМ ИГРАМА

ТРОБОЈКЕ НА ПОБЕДНИЧКОМ ЈАРБОЛУ

Трећи пут наступамо као Србија наступамо на Параолимпијским играма. На победничким церемонијама, црвено ““ плаво ““ бела тробојка подизана је у Пекингу и Лондону укупно седам пута, а два пута је била изнад других праћена химном “Боже правде“
СВЕТСКИ РЕКОРД ДИМИТРИЈЕВИЋА
После промене три назива, први пут у историји нашег параолимпизма, као Србија, наступили смо у Пекингу 2008. године. Заставу је на отварању носио Златко Кеслер, а иако нисмо били бројни, свега 14 спортиста, нацију су обрадовале две сребрне медаље. Већ свима позната стонотенисерка Борислава Перић Ранковић. Поражена је тек у финалу од најбоље светске играчице Чо Јинг. Исту медаљу заслужио је и бацач диска Драженко Митровић.
Још малобројнији тим Србија је имала пре 4 године (13 спортиста), али одабрани који су, на церемонији отварања ишли иза “барјактара“ Драженка Митровића донели су у отаџбину чак пет медаља. Управо Митровић, као и Ранковић Перић, одбранили су своја сребра (Борислава је поражена у репризи финала из Кине), а своје пето олимпијско одличје освојио је Златко Кеслер, стонотенисер у категорији три. Још лепше успомене из престонице Британије понели су Тања Драгић, шампионка у бацању копља, а посебно Жељко Димитријевић. Он је освојио злато у бацању чуња, уз светски рекорд са 1010 бодова прикупљених кроз 3 покушаја, а најбољи хитац био је први од 26 метара и 88 центиметара.
ОД МИЛКЕ ДО ЗЛАТКА
Први наши параолимпијци наступили су 1972. године у Хајделбергу. У том периоду још су то биле игре које су обухватале само спортисте са повредама кичме, у инвалидским колицима. Пут Немачке отпутовало је 22 спортиста, а кући су донели и четири медаље. Петра Ситар освојила је титулу у трци на 60 метара друге категорије, Милка Милинковић је била “сребрна“ у трци на 60 метара у 4. категорији, као и бронзу у бацању копља. Бронзом окитио и Јоже Окорен, бацач диска у другој категорији.
Није било Југословена у Торонту 1976. године, али су у, генерално спортски успешним 80 ““ им годинама, свој допринос дали параолимпијци. У холандском Арнхајму борио се 31 такмичар, а освојено је чак 18 медаља. Прославили су се стонотенисер у појединачној и екипној конкуренцији, Светислав Димитријевић и пливач Јожеф Банфи, освојивши по два злата, а на највиши степеник попео још један стонотенисер Франц Шимунић (узео је и једно сребро). Југославија је освојила још четири сребра и девет бронзи, међу којима је и прво екипно одличје. Репрезентативци у седећој одбојци заслужили су бронзу, иза Холандије и Шведске.
Као што су ОИ у Лос Анђелесу 1984. године биле најуспешније у историји овдашњег олимпизма, тако су и Параолимпијске игре у Њујорку донеле “богату жетву“ одличја. Југославија је освојила чак 32 медаље (11 златних, 10 сребрних и 11 бронзаних). Седме ПОИ прошириле су обухват спортиста, а паралелно су одржавана такмичење олимпијаца у инвалидским колицима (у В. Британији), односно оних са визуелним сметњама и ампутацијама у САД. Највише успеха “Југа“ је имала у атлетици, али су свој квалитет показали пливачи, стрелци и стонотенисери. Скакач у даљ и троскокаш Анте Пехар са 2 злата и тркач у колицима Слободан Аџић који се на победничко постоље пењао три пута, обележили су ове летње ПОИ 1984. У Њујорку, ЈПОК је употпунио колекцију у екипним спортовима. Мушка голбол екипа (спорт намењен слепим особама) стигла је до треће позиције, уз епитет најбоље европске селекције. Злато су освојили домаћи, док је Египат био други.
Параолимпијске игре у Сеулу 1988. године истовремено су прве које су одржане под тим именом, непосредно после Олимпијских игара, у истом граду и на истим борилиштима, али и последње за СФРЈ. На далеки исток отпутовало је 35 спортиста из Југославије, а “тетер“ на повратку био је тежи за 3 златне, 4 сребрне и 10 бронзаних медаља. Већ чувена атлетичарка Милка Милинковић и њена колегиница Нада Вуксановић окитиле су се златом у својим дисциплинама, а “Хеј Словени“ се слушала и захваљујући голбол екипи која је овај пут била боља од САД и Египта.
Југословенски параолимпијци у Барселони наступали су под олимпијском заставом. Иако је ситуација у земљи носила притисак и на њих, наши такмичари су освојили 5 златних, 3 сребрне и једну бронзану медаљу. Атлетичери, пливачи и стрелци проносили су славу, а у Каталонији бронзом је свој низ започео и актуелни селектор стонотенисера и учесник предстојећих Игара, Златко Кеслер.
Бронзу из Барселоне, Кеслер је “унапредио“ у злато у Атланти четири године касније победом над Британцем Нилом Робинсоном. Осим њега, стрелац Ружица Алексов златом и сребром, односно пливач Ненад Крисановић другим местом, употпунили су колекцију од 4 одличја освојена у САД. На дебију под именом СР Југославија наступило је 10 параолимпијаца. Прилично “сиромашна“ делегација од 6 спортиста носила је плаво ““ бело ““ црвену тробојку у Сиднеју 2000. године, но континуитет освајања медаља наставио је Златко, овај пут сребром. У финалу га је зауставио Фрацуз Жан Филип Робин.
Иста застава, али натпис СЦГ испод стајао је на дресовима паролимпијаца у Атини пре 12 година. Свега петоро спортиста било је у древном граду, али су још једном Кеслер и бацач копља Милош Грлица стигли међу најбоље. Стонотенисера је у полуфиналу зауставио управо Француз Робин, али је бронза засјала на грудима нашег играча, а исту медаљу обезбедио је и атлетичар.
На вечној табели, најуспешнија нација је САД, а потом следе Француска и Велика Британија.
СРПСКИ “БРАЗИЛЦИ“
Србију ће у Рију представљати 16 спортиста. У стоном тенису: Борисалава Перић ““ Ранковић, Нада Матић, Митар Паликућа, Горан Перлић, Златко Кеслер; атлетичари: Жељко Димитријевић, Небојша Ђурић, Милош Митић, Милош Зарић, Немања Димитријевић, Сашка Соколов; дизач тегова Петар Миленковић, као и стрелци: Растко Јокић, Здравко Савановић, Ласло Шурањи, Живко Папаз и Драган Ристић.
Д. Благојевић

Најновији број

20. септембар 2018.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa