Sunce ogrejalo suncokret
MANjI RIZIK U PROIZVODNjI SUNCOKRETA
Suncokret doživljava novu ekspanziju u regionu Mačvanskog okruga. Razlog za to su promene vremenskih uslova ali i manji rizici i manje ulaganje u proizvodnju. Ravničarski deo Mačve, jedan deo teritorije Šapca, ima sjajne uslove za razvoj ove ratarske kulture. Nekada je bila interesantna zato što su uljarice imale inicijativu na našem području, naročito sremački deo oko Šida, međutim nisu ostale po strani ni druge uljarice kada je u pitanju pozicioniranje- što se tiče sirovine za preradu. Usledio je pad u broju zasejanih hektara ali se stanje popravlja.
Stručnjak šabačke poljoprivredne savetodavne službe Darko Simić pojašnjava da su temperaturne promene i nestabilno tržište stočnih hraniva vratili suncokret na njive.
-Ekstremne temperature na ovim pozicijama, govorimo o tri opštine i gradu Šapcu, su bile veoma pogubne po soju. Ona prosto da bi ostala i opstala morala je neke svoje cvetove da odbacuje, jer je jako netolerantna na ekstremne uslove. I prinose u nekim godinama kada su visoke temperature imala je skromne, bez obzira na mogućnost zalivanja ratarskih kultura. Samo zalivanje ratarskih kultura kod nas i nije neki trend. Zamena, prva zamena što se tiče proteinske smeše, je suncokret. Suncokret je kultura koja može da se gaji zbog ulja a koristi se kao silaža, kao stočna ishrana. Otpadak, suncokretova sačma je jako pogodna za ishranu rogate stoke. Suncokret je u ovakvim ekstremnim uslovima došao na svoje mesto, znamo i da je čak ime dobio po Suncu, i jako dobro podnosi visoke temperature. U neku ruku i traži visoke temperature i jako lako iznosi svoj rod. Tu rod ne podbacuje, kaže Simić.
Suncokret je u potrebi za fosforom i azotom malo skromniji u zahtevima, u poređenju sa kalijumom koji je sastavni deo ilita (gline). Sa nekim manjim količinama đubriva može da iznese dobre prinose. Podnosi zemljište blago kisele i blago alkaline sredine, areal zemljišta je dosta širok. Ipak potrebno je uraditi meliorativne radove da bi se dobili najbolji rezultati. Suncokret je kalijumova biljka. Traži 80 do 120 kilograma azota po hektaru, fosfora od 120 do 140 kilograma po hektaru - i sa manjim količinama daće dobre rezultate- ali kalijuma traži od 160 do 180 kilograma. Zato je i za relativno siguran usev suncokreta potrebno uraditi analizu plodnosti zemljišta.
- Tu je kod suncokreta smanjen rizik, što se tiče prinosa. Što se tiče povećanja površina na teritoriji Mačve, teritoriji Šapca i brdskim terenima Posavo-tamnave, satistički gledano ranijih godina pa čak i prošle godine, drastično su se uvećale površine. Ne znamo tačno koliko je to površina dok se ne obavi žetva. Navešću primer da je u Dublju samo jedan kombajner prijavio 300 hektara da će imati u toj katastarskoj opštini a mi smo ranijih godina imali prijavljenih do 500 hektara Institutu za primenjene nauke za celu Mačvu, navodi Simić
Suncokret je kultura koja daje kvalitetno ulje za ljudsku ishranu i prvi i osnovni razlog zašto se seje je prerada za humanu upotrebu. Može se koristiti kao stočna hrana, silažni suncokret, i naravno nakon prerade u ulje onaj ostatak -sačma koja se daje kao kvalitetno i poslednjih godina neizbežno hranivo u tovu junadi i mlečnom govedarstvu. Tu menja soju. Suncokret je najbolje gajiti u području gde nisu velike količine padavina i lako “izgura“ vegetaciju u sušnim mesecima. Razvija jak koren . Više ulja daje u suvim područjima, zato uljare više kooperanata imaju u takvim sredinama. Najbolja sredina je glinovitije zemljište a lošije blizu rečnih korita zato što je tu u strukturi pesak i čvršći konglomerati . Tu se može gajiti suncokret ali sa ogromnim količinama unošenja kalijuma . Za Pocerinu je idealan, za brežuljkaste delove Posavotamnave slično zemljište. U Posavotamnavi je ponovo dosta površina zasejano i razlog je tov. Poljoprivrednici, da bi imali kvalitetnu hranu, ne smeju da ulaze u rizik sa sojom jer jul i avgust umeju da budu jako ekstremni a sa suncokretom nema toliko rizika. Stočari imaju svoje aternativne mini kućne prerade semena suncokreta i soje, radi se pečenje, pogače i daju stoci. U tovu , što je bolja hrana, u ovom slučaju sunncokret,biće i brži tov i veća zarada.
Proizvođači suncokreta zadovoljni su i cenom, sada se plaća avansno 30 dinara sa očekivanjem još kojeg dinara gore. To bi bila i realna cena.
Zbog različitog supstrata, kvaliteta zemljišta, razlikuju se i očekivani prinosi suncokreta. U Posavotamnavi prosek je oko 2.5 tone po hektaru pa čak i manje, dok je prosek u Mačvi preko 3 tone ,što znači da ima parcela od preko 4 tone po hektaru.
Stručnjak šabačke poljoprivredne savetodavne službe Darko Simić pojašnjava da su temperaturne promene i nestabilno tržište stočnih hraniva vratili suncokret na njive.
-Ekstremne temperature na ovim pozicijama, govorimo o tri opštine i gradu Šapcu, su bile veoma pogubne po soju. Ona prosto da bi ostala i opstala morala je neke svoje cvetove da odbacuje, jer je jako netolerantna na ekstremne uslove. I prinose u nekim godinama kada su visoke temperature imala je skromne, bez obzira na mogućnost zalivanja ratarskih kultura. Samo zalivanje ratarskih kultura kod nas i nije neki trend. Zamena, prva zamena što se tiče proteinske smeše, je suncokret. Suncokret je kultura koja može da se gaji zbog ulja a koristi se kao silaža, kao stočna ishrana. Otpadak, suncokretova sačma je jako pogodna za ishranu rogate stoke. Suncokret je u ovakvim ekstremnim uslovima došao na svoje mesto, znamo i da je čak ime dobio po Suncu, i jako dobro podnosi visoke temperature. U neku ruku i traži visoke temperature i jako lako iznosi svoj rod. Tu rod ne podbacuje, kaže Simić.
Suncokret je u potrebi za fosforom i azotom malo skromniji u zahtevima, u poređenju sa kalijumom koji je sastavni deo ilita (gline). Sa nekim manjim količinama đubriva može da iznese dobre prinose. Podnosi zemljište blago kisele i blago alkaline sredine, areal zemljišta je dosta širok. Ipak potrebno je uraditi meliorativne radove da bi se dobili najbolji rezultati. Suncokret je kalijumova biljka. Traži 80 do 120 kilograma azota po hektaru, fosfora od 120 do 140 kilograma po hektaru - i sa manjim količinama daće dobre rezultate- ali kalijuma traži od 160 do 180 kilograma. Zato je i za relativno siguran usev suncokreta potrebno uraditi analizu plodnosti zemljišta.
- Tu je kod suncokreta smanjen rizik, što se tiče prinosa. Što se tiče povećanja površina na teritoriji Mačve, teritoriji Šapca i brdskim terenima Posavo-tamnave, satistički gledano ranijih godina pa čak i prošle godine, drastično su se uvećale površine. Ne znamo tačno koliko je to površina dok se ne obavi žetva. Navešću primer da je u Dublju samo jedan kombajner prijavio 300 hektara da će imati u toj katastarskoj opštini a mi smo ranijih godina imali prijavljenih do 500 hektara Institutu za primenjene nauke za celu Mačvu, navodi Simić
Suncokret je kultura koja daje kvalitetno ulje za ljudsku ishranu i prvi i osnovni razlog zašto se seje je prerada za humanu upotrebu. Može se koristiti kao stočna hrana, silažni suncokret, i naravno nakon prerade u ulje onaj ostatak -sačma koja se daje kao kvalitetno i poslednjih godina neizbežno hranivo u tovu junadi i mlečnom govedarstvu. Tu menja soju. Suncokret je najbolje gajiti u području gde nisu velike količine padavina i lako “izgura“ vegetaciju u sušnim mesecima. Razvija jak koren . Više ulja daje u suvim područjima, zato uljare više kooperanata imaju u takvim sredinama. Najbolja sredina je glinovitije zemljište a lošije blizu rečnih korita zato što je tu u strukturi pesak i čvršći konglomerati . Tu se može gajiti suncokret ali sa ogromnim količinama unošenja kalijuma . Za Pocerinu je idealan, za brežuljkaste delove Posavotamnave slično zemljište. U Posavotamnavi je ponovo dosta površina zasejano i razlog je tov. Poljoprivrednici, da bi imali kvalitetnu hranu, ne smeju da ulaze u rizik sa sojom jer jul i avgust umeju da budu jako ekstremni a sa suncokretom nema toliko rizika. Stočari imaju svoje aternativne mini kućne prerade semena suncokreta i soje, radi se pečenje, pogače i daju stoci. U tovu , što je bolja hrana, u ovom slučaju sunncokret,biće i brži tov i veća zarada.
Proizvođači suncokreta zadovoljni su i cenom, sada se plaća avansno 30 dinara sa očekivanjem još kojeg dinara gore. To bi bila i realna cena.
Zbog različitog supstrata, kvaliteta zemljišta, razlikuju se i očekivani prinosi suncokreta. U Posavotamnavi prosek je oko 2.5 tone po hektaru pa čak i manje, dok je prosek u Mačvi preko 3 tone ,što znači da ima parcela od preko 4 tone po hektaru.
Najnoviji broj
18. april 2024.
